Ljudi koriste radio talase za komunikaciju širom Zemlje više od 100 godina, ti talasi takođe odlaze i u svemir, otisak našeg prisustva koji se širi kosmosom, pa možda se i vanzemaljci jave..
Poslednjih godina, ljudi su takođe poslali jači signal van naše planete: komunikaciju sa našim najudaljenijim sondama, poput čuvene svemirske letelice Voyager.
Naučnici su nedavno pratili putanje ovih moćnih radio prenosa sa Zemlje do više udaljenih svemirskih letelica i utvrdili koje su zvezde, zajedno sa bilo kojom planetom sa mogućim vanzemaljskim životom oko sebe, najbolje pozicionirane da presretnu te poruke.
Istraživački tim je napravio listu zvezda koje će naići na Zemljine signale u sledećem veku i otkrio da bi vanzemaljske civilizacije (ako su tamo) mogle da pošalju povratnu poruku oko 2029.
Njihovi rezultati su objavljeni 20. marta u časopisu Publikacije Astronomskog društva Pacifika.
„Ovo je poznata ideja Karla Sagana, koji ju je koristio kao temu zapleta u filmu Kontakt“, objašnjava Hauard Ajzakson, astronom sa Kalifornijskog univerziteta i koautor novog rada.
Međutim, vredi uzeti bilo koju studiju koja uključuje vanzemaljski život sa rezervom.
Kejtlin Rasmusen, astrobiolog sa Univerziteta u Vašingtonu koja nije povezana sa listom, naziva ovu studiju „zanimljivom vežbom, ali je malo verovatno da će dati rezultate“.
Kako radio signali putuju kroz svemir, oni se šire i postaju slabiji i teže ih je otkriti.
Vanzemaljci parkirani oko obližnje zvezde verovatno neće primetiti slabo curenje sa televizora i drugih malih uređaja. Međutim, komande koje šaljemo vrhunskim sondama na ivici Sunčevog sistema, Voyager 1, Voyager 2, Pioneer 10, Pioneer 11 i New Horizons zahtevaju mnogo fokusiranija i moćnije emitovanje sa NASA-ine mreže dubokog svemira (DSN), globalni niz radio antena dizajniranih za svemirske komunikacije.
DSN signali se ne zaustavljaju magično na letelici koju ciljaju: nastavljaju u međuzvezdani prostor gde na kraju stignu do drugih zvezda.
Ali elektromagnetni talasi poput radio-prenosa i svetlosti mogu da putuju samo tako brzo, zato koristimo svetlosne godine za merenje udaljenosti širom univerzuma. Istraživači su koristili ovaj zakon fizike da procene koliko će vremena biti potrebno da DSN signali stignu do obližnjih zvezda i da vanzemaljski život vrati poruku.
Proces je otkrio nekoliko uvida. Na primer, prema njihovim proračunima, signal poslat preko Pioneer 10 stigao je do mrtve zvezde poznate kao beli patuljak, udaljen oko 27 svetlosnih godina od nas 2002.
Studijski tim procenjuje da bi povratna poruka iz bilo kog vanzemaljskog života u blizini ove mrtve zvezde mogla da stigne do nas već 2029, ali ne ranije.
Više mogućnosti za povratne poruke pojaviće se u narednoj deceniji.
Signali poslati preko Voyager 2 oko 1980. i 1983. godine stigli su do dve zvezde 2007.: jednu koja je udaljena 26 svetlosnih godina i braon patuljak koji je udaljen 24 svetlosne godine, respektivno. Ako vanzemaljci pošalju poruku odmah, mogla bi stići do Zemlje početkom 2030-ih.
Ovaj rad „daje istraživačima Potragu za vanzemaljskom inteligencijom užu grupu zvezda na koje se mogu fokusirati“, kaže glavni autor Rajli Derik, student inženjerstva u Los Anđelesu sa Univerziteta u Kaliforniji.
Pročitajte još:
- Sergej Nariškin tvrdi da se Varšava priprema za mogući rat sa Nemačkom
- Papa dao pravo glasa ženama na skupu biskupa
- Sud u Brazilu naredio zabranu Telegram aplikacije
Derik i Ajzakson predlažu da bi radio astronomi mogli da koriste svoje liste zvezda da slušaju povratne poruke u unapred određeno vreme. Na primer, 2029. će možda želeti da usmere neke od najvećih zemaljskih radio teleskopa ka belom patuljku koji je primio poruku preko Pioneer 10.
Ali drugi astronomi su skeptični. „Ako bi odgovor bio poslat, naša sposobnost da ga otkrijemo zavisila bi od mnogih faktora“, kaže Mejsi Hjuston, astronom iz Pen Stejta koja nije uključena u novu studiju. Ovi faktori uključuju „koliko dugo ili često pratimo zvezdu radi odgovora i koliko dugo ili često se prenosi povratni signal“.
Naši radio prenosi su dostigli samo milioniti deo zapremine Mlečnog puta.
Još uvek ima mnogo nepoznanica kada se razmišlja o vanzemaljskom životu.
Konkretno, astronomi nisu sigurni da zvezde u ovoj studiji čak i imaju planete, iako na osnovu drugih studija egzoplaneta, verovatno je da bar deo njih ima. Signali sa DSN-a su takođe i dalje neverovatno slabi na tako velikim udaljenostima, tako da je nejasno koliko je verovatno da druge zvezde detektuju naše prenose.
„Naši slabašni i retki prenosi verovatno neće doneti otkrivanje čovečanstva od strane vanzemaljaca“, kaže Žan-Luk Margo, radio astronom sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu koji nije bio uključen u nedavni rad.
On objašnjava da su naši radio prenosi dostigli samo milioniti deo zapremine Mlečnog puta.
„Verovatnoća da druga civilizacija(vanzemaljci) boravi u ovom malom mehuru je izuzetno mala, osim eto, da na Mlečnom putu postoje milioni civilizacija“, kaže on.
Ali ako su tamo, možda će postojati vreme i mesto za hvatanje dokaza.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/popularScience