Slovenska mitologija je prepuna fantastičnih mitskih stvorenja, a slovenske Vile i njihova kola koja se ne smeju preseći – večiti izvor bajki, a neki tvrde i stvarnosti.
Slovenske vile su za one neupućene vrsta nimfi, nešto između duhova i ljudi. One su opisane kao neko ko luta između živog sveta i onog zagrobnog.
Eterične lepote i fatalno vragolastog temperamenta.
Ko su zapravo te prelepe i nemirne slovenske Vile?
Slično sirenama iz grčke mitologije, slovenske vile su dobile mnoga imena. Poznati kao wiła na poljskom, vila na srpskom, wili ili čak veela, prema Ronelu stvoritelju mitova, one su „ozbiljno pogrešno shvaćene“.
Mitološke vile su mlada i misteriozna bića duge kose, poštovana zbog svoje lepote.
Na kojima zavide ljudske žene i kojima se dive smrtni muškarci. Neke legende tvrde da su to „duhovi žena koje su živele neozbiljne živote“, barem je takav opis koristila Lusi Kuper u svojoj Elementarna enciklopedija vila(The Element Encyclopedia of Fairies).
To su duhovna stvorenja koja borave između izgubljenih žena koje su bile nekrštene ili verene prilikom smrti.
Vragolaste i nemirne vile bila su inspiracija modernih umetnika, kao što je balet Žizela, koji priča priču o mladoj ženi koja je umrla od slomljenog srca koju je izdao njen ljubavnik. Po nalogu kraljice vile (ili vilisa), duh devojke koja je umrle nakon što je verenik prevario, mogla da se osveti, tako što ga je primorala na ples do smrti.
Vile koje menjaju oblik i imaju moć vetra
Poznavanje vila uglavnom potiče iz bliskog čitanja slovenske književnosti.
Vile se pominje u raznim pesmama i kratkim pričama, uglavnom kao upozorenja nesvesnim ili nesuđenim muškarcima. Pronađene u šumama, rekama, pećinama, vrhovima brda ili čak u središtu prstena drveća.
Ove nemirne vile su najčešće prikazivane kao usamljena, duhovita bića, obučena u ogrtače koji se njišu na vetru, prekrivena listovima, poljskim cvećem, ili ponekad nage da bi namamile suprotni pol.
Ova usamljena stvorenja često su opisivana kao neko ko može da promeni oblik, pojavljujući se ponekad kao prelepe ženske nimfe, dok se u nekim slučajevima pojavljuju kao labudovi ili čak srne.
Slovenske vile su različite od evropskih vila jer nisu rođene kao duhovi prirode, već su to postale smrću, dobivši vlast nad vetrovima umesto života koje bi vodili. Sposobne da se stapaju sa vetrom kao bestelesni, providnim i nematerijalnim oblicima, ili mogu da postanu čvrste, sposobne da dodiruju prirodni svet oko sebe.
Nemojte kroz vilino kolo
Ono što slovenske vile najviše razlikuje od drugih vila je njihova žestina. Poznato je da su vile razigrane, da vole da varaju i da lako uživaju u „pozajmljivanju“ predmeta i vraćaju ih na čudna mesta.
No za slovenske vile, s druge strane, kaže se da povremeno postaju žestoka bića poznata podjednako po forsiranju druženja i traženju osvete. Poznato je da vole da nateraju muškarce na ples do smrti radi zabave i uživanja ili osvete.
Takođe je poznato da učestvuju u bitkama koje se razlikuju od onih Valkirija iz nordijske mitologije.
Dok ih priče opisuju kao stidljiva stvorenja koja izbegavaju ljude, njihovi glasovi su opisani kao sila sa kojom se ne treba suočavati. Glas im je toliko moćan da nekoliko nota može naterati muškarce da pleše protiv njegove volje.
One čak mogu da prizovu najopasnije vetrove i oluje da zbrišu svoje neprijatelje, uzrokujući da se zemlja trese od same sile njihove magije.
Samo ponekad biraju da pomognu ili leče ljude, u ratu ili u trenucima saosećanja, ali ako su vile ljute, nije neuobičajeno da ubijaju ljude bez razmišljanja.
U stvari, u prošlosti su ljudi koji lutaju planinama bili upozoreni da se paze u carstvu vila poznatih po svojom nepredvidivom temperamentu.
Kako smiriti vile
Nesumnjivo, zbog opsega magije koju ove vile poseduju, priče su veoma brzo putovale širom slovenskog regiona, opisujući načine na koje se može zaustaviti ili steći kontrola nad vilom.
Jedna takva priča je tvrdila da ako bi muškarac počupao dlaku sa glave vile, ona bi ili umrla odjednom ili bi bila primorana da se iz svog bestelesnog oblika transformiše u čvrsto stanje, dozvoljavajući muškarcu da je uhvati i zadrži.
Krađa komadića njene kože bio je još jedan način da dominira vilom i bude u stanju da joj daje komande za koje nije imala drugog izbora nego da ih sledi. Ljudi bi noću išli naoružani u šumu sa ovakvim znanjem, njihovim jedinim oblikom zaštite od volje i lukavstva vila.
I dobro je znati, da kada je vila ljuta, ona je tri puta opasnija nego kada se samo zaigra.
Prema legendi, vile su uživale da provode vreme na sličnim lokacijama kao i druge vile, a mogle su se i sakriti ako su bile u nevolji, ili se pojaviti kada ih pozovu na poslastice. One preferiraju lagane obroke, poput svežeg voća i okruglih kolačića, takođe se smatra da cene ukrasne predmete poput traka i cveća koje utkaju u kosu.
Na ovaj način, zaključuje se da su slovenske vile i druge vile bukvalno ili književno rođaci vilinskog naroda.
Bez obzira na to, iako se kaže da su vile lepa rasa ženskih duša, ne treba ih ignorisati ili vređati.
Njihova moć je mnogo veća i njihova osveta mnogo brža od ostalog vilinskog naroda.
Dugo se verovalo da se mogu naći kako lutaju napuštenim šumama u potrazi za društvom, pa je najbolje da se pripazite na fatalna prijateljstva koje ove vile nude smrtnicima. Ako vas uhvate verovatno ćete biti začarani.
Zato kada kročite u šumu ponesite sa sobom nešto slatko da udovoljite slovenskim vilama.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram