Vincit omnia veritas (lat. pr. Istina pobeđuje sve), a koliko nam je istina donele muka od otkrića šizofreničnog virusa koji je iskočio iz neke udaljene pečino-laboratorije. I dve ipo godine konstantnog ubrizgavanja medijskih toksičnih informacija u ljudske lobanje širom sveta. Pitanje koliko je ljudi uspelo da se odupre globalnom teroru vrištećih vesti, konstantnoj cenzuri, a istina kao u Dosije X-u „..negde tamo“.
Jedno od gorućih pitanja današnjeg vremena je zašto ne smemo da spominjemo kovid i vakcine u bilo kom protivnom kontekstu.
Zašto nam se brani da se informišemo o njima, ako nam je to zaista potrebno? Ako nam život zavisi od te dve reči.. Onda ja kao misleno biće, želim da znam.. Želim da znam zašto je to dobro ili loše, želim da sama odlučim!
Poniznost da priznamo svoje neznanje motiviše istragu.- Poper
Cenzura, treća omiljena reč ovih godina.
Ne znam da li je ikada bila ovoliko spominjana kao danas. Ali tu je vrti nam se nevidljiva ispred očiju i blokira sve što želimo da vidimo.
Praveći nas ludima kao da nas nisu dovoljno izludeli.. No, izgleda da su oni na vrhu mislili da je nas ljude sa Balkana lako slomiti i da smo tako jadno labilni, pa ćemo ih sve što kažu poslušati i sami „skočiti u bunar“..
Pa zeznuli su se..
Njegoš je nekada davno rekao – Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al’ zube polomi.
I mislim da je ovom njegovom najpoznatijom rečenicom mislio na narod, na nas. Zbog našeg „ludog“ mentaliteta ruše nas vekovima, pokušavaju nas slomiti, razdeliti, sistematski nas uništavaju.
Nas cenzurišu vekovima, nije to nama nešto novo. Mi obični ljudi ne pitamo se baš nešto puno, nikad nas i nisu pitali..
Zar nije dosta! I posle ovoliko vremena oni i dalje ne prestaju..
Ser Karl Rejmund Poper (Karl Raimund Popper) britanski filozof, nam može baš sad pomoći u shvatanju zašto „autoritarni stav prema problemu ljudskog znanja“ koči naučni napredak. Njegov esej „O takozvanim izvorima znanja“ ( “On the So-Called Sources of Knowledge” pojavljuje se u njegovoj zbirci „U potrazi za boljim svetom“( „In Search of a Better World: Lectures and Essays from Thirty Years“)
Poper objašnjava:
Pitanje izvora našeg znanja, kao i toliko autoritarnih pitanja, pitanje je o poreklu. Traži poreklo našeg znanja, u uverenju da znanje može biti legitimno prema svom rodoslovu.
On objašnjava kako nas pogrešno verovanje da znanje ima poreklo navodi da tražimo „najboljeg“ ili „najmudrijeg“ da bude naš politički vladar. Grešimo pretpostavljajući da postoje vrhunski autoriteti koji su najprikladniji za vladanje zbog znanja koje poseduju.
Poper objašnjava da ne postoje takve krajnje vlasti, a “neizvesnost se drži svih tvrdnji”.
Poper tvrdi da bi se, umesto da „lupamo glavom“ na to ko bi trebao vladati, naš fokus trebalo biti na tome, kako možemo organizovati političke institucije tako da loši ili nesposobni vladari mogu naneti minimalnu štetu.
Budući da je „idealan i nepogrešiv izvor znanja“ nemoguć kao i „idealni i nepogrešivi vladari“, Poper je predložio bolje pitanje: „Postoji li način otkrivanja i uklanjanja greške?“
Entoni Fauči tvrdi da kritikovanjem njega znači, kritikovati nauku. Poper bi osporio ovu tvrdnju jer “čisti, neokaljani i određeni izvori ne postoje.”
Poper savetuje način razmišljanja koji kritikuje “teorije i nagađanja drugih”. Što je i najvažnije, Poper predlaže da se obučimo za kritikovanje „vlastitih teorija i spekulativnih pokušaja rešavanja problema“.
Naravno, ljudskim bićima nije baš blisko kritikovanje samog sebe. Poper kaže da u slobodnom društvu to neće biti problem, jer ” drugi će to učiniti za nas.”
Šta se događa kada ne kritikujemo svoje teorije? Šta se događa kada je drugima zabranjeno da kritikuju naše teorije?
Bez kritičnog ispitivanja, greške se množe jer “ne postoje konačni izvori znanja.”
Što više učimo o Svetu i što je dublje naše učenje, to će nam biti svesnije, jasnije i dobro definisano znanje o onome što ne znamo, naše znanje o našem neznanju. Glavni izvor našeg neznanja leži u činjenici da naše znanje može biti samo ograničeno, dok naše neznanje mora biti nužno beskonačno.
Autentična naučna istraga je nemoguća kada je kritika zabranjena!
COVID Cenzura
Evolucijski biolog Bret Vajnštajn( Brett Weinstein ) je moderni Poper. Vajnštajn je prvi put došao do izražaja 2017. godine kada je bio profesor na Evergrin Koledžu u Vašingtonu. Progresivni pobornik Bernija Sandersena( Bernie Sanders ), Vajnštajn je postao rana žrtva kada je odbio podržati kampusni događaj koji je zahtevao da belci ostanu izvan kampusa. Predsednik koledža Evergrin, Džordž Bridžis, odbio je zaštititi Vajnštajn i njegovu suprugu Heder Hejing, tadašnju profesoricu biologije, od mafije u kampusu.
Posle prestanka radnih odnosa na koledžu, Vajnštajn i Hejing sada imaju YouTube podcast DarkHorse i na taj način zarađuju za život. Kako je publika DarkHorse-a rasla, postali su nezavisne medijske zvezde.
Danas je Big Tech protivnik Vajnštajna i Hejingove. Istaknuti zagovornik slobode govora Mat Tajbi( Matt Taibbi ) piše: ” Vajnštajn je na pragu da postane jedna od najistaknutijih žrtava cenzurisanog pokreta koji je teško ne videti“
Kroz kovid krizu razmatrali su alternativne stavove.
Među prvima su razmotrili hipotezu da je virus proizveden.
Razmotrili su tretmane ivermektinom. Sada razmatraju dokaze da su vakcine protiv kovida opasnija od političkih vlasti, medija i njihovih pompeznih stručnjaka. Ono što je najvažnije, nisu oklevali da dovedu u pitanje integritet službenika kao što je dr. Fauči.
Razmotrimo Vajnštajnovu poperovsku tvrdnju da se „pokret suprotstavlja nauci kada ne želi da se tvrdnje proveravaju, izaziva aritmetiku kad se njene tvrdnje ne sabiraju, ismejava „ zasluge “kada želi trijumfovati drugim sredstvima, pokušava cenzurisati kada se boji diskusij . ”
Vajnštajn dodaje – Oni koji ugađaju takvim zahtevima seju seme našeg uništenja.
Cenzura znači rizikovati ekonomiju i naše živote.
Da bi odbacio naučno istraživanje, Vajnštajn tvrdi, “zapravo je poziv u mračno doba, što predstavlja doba u kojem se napredak zaustavlja .. Moramo po svaku cenu sprečiti ovu promenu u našem razmišljanju.”
Nedavno je YouTube uklonio panel diskusiju DarkHorse podcasta na kojoj je učestvovao dr. Robert Malone. Podcast je sada dostupan na Odysee, koji radi na LBRY, blokčejn decentralisanoj platformi za deljenje datoteka.
Maloni je tvorac mRNA tehnologije koja se koristi u vakcinama protiv kovida.
Maloni upozorava da su proteini šiljaka virusa odgovorni za razne nepredvidive nuspojave, uključujući krvne ugruške i miokarditis. Posebno je rašireno kod dece i mlađih odraslih za koje je rizik od kovida vrlo nizak. Pokazujući poperovsku poniznost, panelisti su dozvolili da njihova nagađanja možda nisu u potpunosti tačna. Maloni i Vajnštajn stekli su ovo pravo, ne da bi se pokoravali, već da svoje ideje iznose bez cenzure.
Ako postoje dokazi da mehanizam šiljaka(spike) proteina nije u potpunosti shvaćen, verovanje u nauku značilo bi da ispitate upozorenja eminentnih doktora i naučnika.
Maloni je pričao o rizicima vakcine – Nemamo informacije potrebne za donošenje razumne odluke.
Maloni je to rekao ovako:
Jedna od mojih briga je da vlada nije transparentna sa nama. Mišljenja sam da ljudi imaju pravo odlučiti hoće li prihvatiti vakcinaciju ili ne, pogotovo jer su to eksperimentalne vakcine. Ovo je temeljno pravo povezano sa etikom kliničkih istraživanja.
Dr. Džozef Ladapo i dr. Harvi Risč profesori su medicine na UCLA i Jejlu. I oni su zabrinuti zbog toga što nuspojave vakcine nisu u potpunosti istražene.
Dokazi ukazuju na rizik od „niskih trombocita (trombocitopenija); neinfektivni miokarditis ili upala srčanog mišića, posebno za one mlađe od 30 godina; duboka venska tromboza; i smrt. ”
Ovaj neuspeh u ispitivanju rizika podstaknuto je strategijom ismevanja onih koji dovode u pitanje kovid kao da je nešto sveto.
Jedan bitan aspekt pandemijske histerije bio je koliko su često nepopularne naučne ideje, od teorije curenja iz laboratorije do efikasnosti maski, u početku odbacivane, čak i ismejavane, da bi se kasnije ponovo pojavile u bitnim razmišljanjima. Razlike u mišljenjima ponekad su utemeljene u neslaganju oko osnovne nauke.
Ali češća motivacija bila je politička.
Još jedan preokret u razmišljanju može biti neizbežan. Neki naučnici su izrazili zabrinutost da su sigurnosni rizici vakcine protiv kovida podcenjeni. Ali politika vakcinacije odbacila je njihove brige na rub naučnog razmišljanja, za sada.
Ladapo i Risč upozoravaju da se “politička uverenja i nauka” ne mešaju:
Vlasti javnog zdravstva greše i rizikuju poverenje javnosti ne javljajući o mogućnosti štete od određenih nuspojava vakcina. Trajne posledice imaće mešanje politike i nauke tokom upravljanja krizom javnog zdravstva.
Rezultati takvog udruživanja bili su smrtonosni čak i za grupe ljudi koje navodno imaju najviše koristi od vakcina.
Lapado i Risč ukazuju na retku iskrenost izvještaja Norveške agencije za lekove koji je “pregledao spise slučajeva za prvih 100 prijavljenih smrtnih slučajeva koji su primili vakcinu Fajzer”. Uticaj vakcine nije bio spasonosan:
Agencija je zaključila da je vakcina” verovatno ” doprinela smrti 10-toro ljudi neželjenim efektima poput groznice i stomačnih problema, a” moguće “je doprinelo smrti još 26 osoba.
Ovo se sve dešavalo kada su se vakcine tek pojavile, verovatni broj nuspojava od vakcina protiv kovida je verovatno veoma velik.
CDC (Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti ) je prepoznao stvarnost pojave miokarditisa izazvanog vakcinom. Potvrda dolazi sa izjavom da CDC veruje da koristi od vakcina premašuju neželjene nus-pojave. FDA ( Američka administracija za hranu i lekove ) je izdala etiketu sa upozorenjem na miokarditis.
Za neke je CDC zlatni standard za medicinsko usmeravanje; za druge su njihova uputstva opasno manjkava.
Dr. Vinaj Prasad, profesor epidemiologije sa Kalifornijskog univerziteta, napisao je o najnovijim smernicama CDC-a, „Trenutne smernice CDC-a su toliko loše da bi preporučile petnaestogodišnjaka koji se oporavio od dokumentovane bolesti covid-19 i koji je dobio perikarditis između prve i druge doze. ” Dodaje, “Možemo li zastati minut da razmislimo koliko je to zapanjujuće nemarno?” Dr. Prasad je jasan: “Covid vakcina za decu ne bi trebala dobiti odobrenje za hitnu upotrebu.”
Saočen sa cenzurom na tržištu ideja i saočen sa neprijateljskom javnom politikom, kako roditelj može izvagati troškove i koristi vakcine za svoje dete?
Dr. Martin Kuldorf, profesor medicine na Harvardu i dr. Džaj Batačarja, profesor medicine sa Stanforda, piše: „Ideja da se svi moraju vakcinisati protiv kovida podjednako je zavedena kao i anti-vax ideja koju niko ne sme da spomene. Prva je opasnija za javno zdravlje.“
Oni su posebno zabrinuti zbog „intenzivnog (vakcinalnog) pritiska na mlađe odrasle i decu.
Pod takvom nesigurnošću (oko nuspojava vakcina), mandati za vakcine su neetični. Predsednici univerziteta ili poslovni lideri ne bi trebali određivati medicinsku intervenciju koja bi mogla imati strašne posledice po zdravlje..
Zaključak Kuldorfa i Batačarja sličan je zaključcima Lapada i Risča:
Univerziteti su nekada bili bastion prosvetljenja. Sada mnogi od njih ignorišu osnovne analize koristi i rizika, što je osnovni deo alata naučnika; negiraju imunitet od prirodne infekcije; napuštaju globalnu međunarodnu perspektivu uskog nacionalizma; a poverenje zamjenjuju prisilom i autoritarizmom. Upućivanje na vakcinaciju ljudi vakcinom protiv COVID-19 ugrožavaju ne samo javno zdravlje već i budućnost nauke.
Svi gore navedeni doktori, naučnici kao i mnogi drugi ne slažu se upotpunosti sa podrškom ka vakcinaciji svih sa vakcinom protiv kovida.
Stav CDC / FDA sličan je izdavanju nalepnice sa upozorenjem na cigaretama, a zatim primoravanje na obaveznom pušenju.
Proizvođači vakcina protiv kovida oslobođeni su odgovornosti, a svetske vlade su se pobrinula da budu zaštićeni i od konkurencije.
Čini se da je prijateljski zakon i pohlepa maksimalna, a briga za druge minimalna.
Big Tech rutinski cenzuriše izveštaje o šteti od vakcina i alternativama.
Cenzura je proizvod neliberalnog, antinaučnog, autoritarnog razmišljanja.
Cenzura ubija jer je donošenje odluka iskrivljeno.
Razmotrite znanje o dezinfekcijskim svojstvima sapuna i vode. U svetu u kojem je to znanje bilo cenzurisano u korist lečenja antibiotikom za sve bolesti, ljudi su bespotrebno umirali, a antibiotici su bili prekomerno korišteni.
Poper tumači Kantovo načelo autonomije kao – Spoznaju da nikada ne smemo prihvatiti zapoved vlasti, ma koliko ona bila uzvišena, kao osnovu etike. Jer kad god se suočimo sa zapovešću vlasti, uvek je na nama da kritički presudimo je li moralno dopušteno pokoravati se.
Vlast može imati moć izvršenja svojih naredbi, a mi ćemo možda biti nemoćni odupreti se.
Danas još nismo nemoćni odupreti se cenzuri.
Možemo priznati svoje neznanje i uključiti se u istragu. Još uvek možemo potražiti i pronaći alternativne stavove i razmotriti uznemirujuće dokaze. Možemo se odupreti nagonu za autocenzurom i umesto toga podeliti ono što promatramo i učimo.
Možemo odbiti autoritet kao osnovu naše lične etike.
Poper piše – Ako je fizički moguće da odaberemo svoje ponašanje, onda ne možemo pobeći od krajnje odgovornosti.
Cenzura narušava donošenje odluka i uništava nadu.
Za neke je kovid i dalje pitanje života ili smrti.
Cenzura dovodi u pitanje našu sposobnost da odgovorno odaberemo zdravlje za sebe i one koje štitimo i o kojima se brinemo.
Džon Milton je 1644. napisao: “Ko uništi dobru knjigu, ubija i sam razum.” Danas vidimo destruktivne posledice cenzure.
Govorite sada ili rizikujmo da algoritmi i smernice zajednice Big Tech-a nastave uništavanje razuma, kočenje nauke i nade za čovečanstvo. A ovo već predugo treje.
Zar nam nije dosta!? Zaista šta ako ISTINA nikad ne pobedi? Bez obzira na sve, ISTINA ipak postoji!
VINCIT OMNIA VERITAS – Istina pobeđuje sve
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Autor: Elena M Wolf