U Kini nema smirivanja, protesti protiv politike „Nultog Kovida“, su sve mnogobrojniji, a stanovnici ove azijske zemlje sve besniji.
Ljudi u kineskom proizvodnom centru u Guangdžouu sukobili su se u utorak uveče sa policijom u belim zaštitnim odelima, pokazali su onlajn video snimci, najnoviji u nizu protesta koji su eskalirali tokom vikenda zbog strogih mera i zaključavanja zbog kovida.
Sukobi, koji su usledili nakon protesta u Šangaju, Pekingu i ostalim gradovima širom Kine, izbili su pošto svakodnevno objavljuju rekordne brojeve novih slučajeva kovida u zemlji gde je potpuno vakcinisano skoro 91% stanovništva, a zdravstveni zvaničnici, uključujući i južni region oko Guangdžoua, najavili su lagano popuštanje mera.
Inače u Kini je potpuno vakcinisano 90,1% stanovnika, dok je jednu dozu primilo 92,4% po izvoru Our World in Data.
Najveći talas građanske neposlušnosti u kontinentalnoj Kini od protesta na Tjenanmenu 1989. dolazi kada njena privreda propada nakon što je decenijama rasla vrtoglavom brzinom.
Ta era prosperiteta bila je fundamentalna za društveni ugovor između Komunističke partije i stanovništva čije su slobode dramatično smanjene otkako je predsednik Si Đinping preuzeo vlast pre 10 godina.
U jednom video snimku objavljenom na Tviteru, desetine policajaca za nerede u potpuno beloj pandemijskoj opremi, držeći štitove nad glavama, napredovali su u formaciji preko onoga što je izgledalo kao da je srušene barijere za zaključavanje dok predmeti lete na njih.
Policija je kasnije viđena kako sprovodi niz ljudi sa lisicama na lisicama na nepoznatu lokaciju.
Peking se priprema za nov rast zaraženih sa improvizovanim kampovima u centru grada
Na drugom video snimku se vidi kako ljudi bacaju predmete na policiju, dok se na trećem vidi kako suzavac pada usred male gomile na ulicu, a ljudi zatim trče da pobegnu od isparenja.
Rojters je potvrdio da su snimci snimljeni u okrugu Haižu u Guangdžouu.
U objavama na društvenim mrežama navodi se da su se sukobi dogodili u utorak uveče i da su uzrokovani sporom oko zaključavanja.
China Dissent Monitor, koji vodi Fridom haus koji finansira američka vlada, procenjuje da je najmanje 27 demonstracija održano širom Kine od subote do ponedeljka. Australijski istraživački centar ASPI procenio je 43 protesta u 22 grada.
Guangdžou je dom mnogim fabričkim radnicima migranata, prostrani lučki grad severno od Hong Konga u provinciji Guangdong, gde su zvaničnici najavili kasno u utorak da će dozvoliti bliske kontakte obolelih od kovida i da budu u karantinu kod kuće umesto da budu primorani da idu u skloništa.
Odluka je prekršila uobičajenu praksu u okviru kineske politike „nultog kovida“.
U Džengdžouu, mestu velike fabrike Foxconn koja proizvodi Apple iPhone uređaje, koja je bila poprište nemira radnika zbog kovida, zvaničnici su najavili „uredno“ obnavljanje poslovanja, uključujući supermarkete, teretane i restorane.
Međutim, objavili su i dugu listu zgrada koje će ostati pod blokadom.
Nekoliko sati pre tih najava, nacionalni zdravstveni zvaničnici rekli su u utorak da će Kina odgovoriti na „hitne brige“ koje je iznela javnost i da bi pravila kovida trebalo da se primenjuju fleksibilnije, u skladu sa uslovima svakog regiona.
Ali dok se čini da ublažavanje nekih mera predstavlja pokušaj smirivanja javnosti, vlasti su takođe počele da traže one koji su bili na nedavnim protestima.
U saopštenju koje se nije odnosilo na proteste, najviši organ Komunističke partije zadužen za agencije za sprovođenje zakona rekao je kasno u utorak da će Kina odlučno obračunati sa „infiltracijom i sabotažnim aktivnostima neprijateljskih snaga“.
Centralna komisija za političko-pravna pitanja takođe je saopštila da se neće tolerisati „nezakonita i krivična dela koja narušavaju društveni poredak“.
Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da se prava i slobode moraju ostvarivati u okviru zakona.
Kovid se proširio uprkos tome što se Kina u velikoj meri izolovala od sveta i zahtevala značajne žrtve od stotina miliona kako bi se pridržavala nemilosrdnog testiranja i produžene izolacije, tri godine nakon pandemije.
Karantini su uzdrmali ekonomiju, poremetila globalne lance snabdevanja i uznemirila finansijska tržišta.
Podaci u sredu pokazali su da je kineska proizvodna i uslužna aktivnost za novembar objavila najniže vrednosti od početka dvomesečne blokade u Šangaju u aprilu.
Kineske akcije bile su stabilne, a tržišta su odmeravala endemsku ekonomsku slabost u odnosu na nadu da bi pritisak javnosti mogao da podstakne Kinu da se na kraju ponovo otvori.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva označila je moguće smanjenje u prognozama rasta Kine.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji