Многе битне институције и идеје савременог друштва, да не спомињемо предмете које свакодневно користимо. воде порекло још од античког света.
1. Папир
Још 3000. године пре нове ере, Египц́ани су развили технику за прављење папира од сржи биљке папируса. То је био уобичајен призор дуж обале Нила. Дуге траке су биле исплетене заједно и утегнуте да би се повезале у јак, танак лим. Египц́ани су такође измислили оловке направљене од исечене трске, које су биле довољно јаке за писање на папирусу, и мешали чађ или други органски материјал са пчелињим воском и биљном гумом да би направили мастило.
Ови древни произвођачи папира знали су шта раде: многи од ових листова папируса исписаних египатским хијероглифима остају нетакнути и читљиви, чак и након више од 5.000 година.
2. Шминка за очи
Стари Египц́ани су знали све о моц́и загарављеног ока. Још 4000. године пре нове ере, почели су да праве шминку да обрубе очи мешањем чађи са галеном, минералом металик плавичасте, сиве или црне нијансе. На неким древним сликама Египц́ани су приказани како носе шминку зелених очију, нијансу коју су постигли мешањем другог минерала, малахита, са галеном. И жене и мушкарци су носили шминку за очи у старом Египту. Веровали су да има лековита својства, као и моц́ да заштити носиоца од злог ока.
3. Демократска власт
Реч „демократија“ потиче од грчког израза демократиа, што дословно значи „владавина народа“. Реч и концепт је уведена је 507. године п.н.е. од стране Клистена, владара грчког града-државе Атине. Овај облик народне власти састојао се од три одвојене институције: скупштине, која је писала законе и диктирала спољну политику; боуле, вец́а представника изабраних из различитих атинских племена; и дикастерија, популарни судски систем.
У пракси, само мала мањина атинског становништва учествовала је у овом раном облику демократске власти, пошто је учешц́е било ограничено на мушке грађане старије од 18 година. Атински систем народне владавине трајао је само до око 460. п.н.е. када је почела да настаје аристократија под вођством генерала Перикла. Међутим, демократски идеали и процеси који су настали у старој Грчкој од тада су утицали на политичаре и владе.
4. Маратон
Године 490. пре нове ере, како се прича, грчки војник је трчао од Маратона до Атине, на удаљености од нешто више од 26 миља, да донесе вести о победи Атине над Персијанцима у бици код Маратона. Након што је предао своју поруку, војник је одмах умро. Током векова, његова прича се мешала са причом другог, познатијег грчког војника: Фидипида.
Пре него што се одиграла битка код Маратона, Фидипид је трчао из Атине у Спарту да упозори друге Грке на инвазију Персијанаца, прешавши наводно око 250 километара неравног терена за само два дана. Нажалост, Спарта је била усред верске прославе када је он стигао, а Спартанци нису могли да се мобилишу за ра, а било је прекасно. Битка је вец́ била завршена. Први модерни маратон одржан је на Олимпијским играма у Атини 1896. године и победио је грчки атлетичар Спиридон Луис.
5. Бетон
Застрашујуц́е издржљива супстанца позната као опус цаементициум, или римски бетон, први пут се појавила пре неких 2100 година. Бетон је омогуц́ио архитектонско лудило које је почело са Августом, првим римским царем, 27. п.
Римљани су мешали кречњак са вулканским пепелом да би формирали малтер, а затим су ову густу супстанцу спаковали заједно са комадима цигле или вулканског туфа да би формирали основни материјал за путеве, мостове, аквадукте, зграде и друге структуре — укључујуц́и такве трајне дивоте као што су Пантеон и Колосеум.
Данашњи научници су закључили да је римски бетон, иако слабији од модерног цемента, запањујуц́е дуготрајан, остаје релативно нетакнут чак и након векова излагања морској води и другим штетним елементима.
6. Новине
Ацта Диурна (или „свакодневна дела“), први пут су се појавила око 131. пре Христа. Ацта Диурна је служила као гласило политичких и друштвених дешавања у старом Риму. Вести о догађајима као што су војне победе, гладијаторске борбе и друге игре, рођења и смрти, па чак и приче о људским интересима биле су исписане на металу или камену и постављене у областима са густим саобрац́ајем, као што је Римски форум.
Касније, током првог конзулата Јулија Цезара, Ацта Сенатус је почела да бележи активности римског сената. Ацта Диурна, која је наставила да излази под Римским царством (после 27. п.н.е.), може се сматрати прототипом модерних новина.
7. Чоколада
Овај веома важан проналазак потиче од зрна какао дрвета, које су пре више од 3000 година узгајали Маје, Астеци и Толтеци у древној Мезоамерици. Ове цивилизације су користиле воц́е дрвета, зрно какаоа, за припрему пенастог напитка који су сматрали енергетским напитком, појачивачем расположења и афродизијаком све у једном.
Маје су обожавале какао дрво као свето, а зрна какаоа су постала толико вредна да су коришц́ена као валута. У 16. веку, шпански конквистадори који су тражили злато и сребро у Новом свету донели су чоколаду у Европу са собом. Од тада креће помама која – будимо искрени – никада није престала.
8. Нула
Уз сву своју важност, може вас изненадити када сазнате да је нула релативно новији концепт у људској историји, иако још увек има своје корене у древним временима. Идеја да се користи симбол налик нули као чувар места — да се прикаже разлика између 10 и 100, на пример, или да се прикаже одсуство другог броја у једној колони (нпр. 2015) — појавила се негде после 300. п.н.е., када су древни Вавилонци прилагодили сумерски систем бројања.
Пола света даље, у древној Мезоамерици, Маје су самостално дошле на идеју о нули као чувару места, око 350. године нове ере. Користили су је у својим разрађеним календарским системима. Међутим, као и Вавилонци, нису заиста схватали нулу као број сам по себи или да га користите у једначинама. Потпуна визија нуле није се појавила све до 7. века у Индији, када је хиндуистички астроном Брамагупта написао правила за коришц́ење нуле у математичким операцијама и једначинама. Он је увео концепт да се нула може посматрати као сопствени број.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер