Pominjati da je nešto „ozračeno“ ili radioaktivno često izaziva strah kod ljudi. Za druge je zabavno, pomisliti da bi malo izlaganja zračenju moglo da vas pretvori u sledećeg superheroja, baš kao i Hulka.
Ali da li je tačno da je sve oko nas radioaktivno, čak i hrana koju jedemo? Možda ste čuli da su banane blago radioaktivne, ali šta to zapravo znači? I uprkos tome što nismo superheroji, da li su ljudska tela takođe radioaktivna?
Šta je zračenje?
Zračenje je energija koja putuje od jedne tačke do druge, bilo kao talasi ili čestice. Svakodnevno smo izloženi zračenju iz raznih prirodnih i veštačkih izvora.
Kosmičko zračenje Sunca i svemira, zračenje stena i tla, kao i radioaktivnost u vazduhu koji udišemo iu našoj hrani i vodi, izvori su prirodnog zračenja, baš kao i radioaktivne banane.
Banane su čest primer prirodnog izvora zračenja. Sadrže visok nivo kalijuma, a mala količina ovog je radioaktivna.
Ali nema potrebe da odustanete od smotija od banane, količina zračenja je izuzetno mala i daleko manja od prirodnog „pozadinskog zračenja“ kojem smo svakodnevno izloženi, ali možete da se pohvalite da uživate u šejku od radioaktivne banane.
Veštački izvori zračenja uključuju medicinske tretmane i rendgenske zrake, mobilne telefone i električne vodove.
Postoji uobičajna zabluda da su veštački izvori zračenja opasniji od prirodnog zračenja. Međutim, ovo jednostavno nije tačno.
Ne postoje fizička svojstva koja čine veštačko zračenje drugačijim ili štetnijim od prirodnog zračenja. Štetni efekti su povezani sa dozom, a ne odakle dolazi izlaganje.
Koja je razlika između zračenja i radioaktivnosti?
Reči „zračenje“ i „radioaktivnost“ se često koriste naizmenično. Iako su to dvoje povezani, nisu sasvim ista stvar.
Radioaktivnost se odnosi na nestabilan atom koji prolazi kroz radioaktivni raspad. Energija se oslobađa u obliku zračenja dok atom pokušava da postigne stabilnost ili postane neradioaktivan.
Radioaktivnost materijala opisuje brzinu kojom se raspada i proces(e) kojim se raspada. Dakle, radioaktivnost se može posmatrati kao proces kojim elementi i materijali pokušavaju da postanu stabilni, a zračenje kao energija koja se oslobađa kao rezultat ovog procesa.
Jonizujuće i nejonizujuće zračenje
U zavisnosti od nivoa energije, zračenje se može klasifikovati u dva tipa.
Jonizujuće zračenje ima dovoljno energije da ukloni elektron iz atoma, što može promeniti hemijski sastav materijala. Primeri jonizujućeg zračenja uključuju rendgenske zrake i radon (radioaktivni gas koji se nalazi u stenama i zemljištu).
Nejonizujuće zračenje ima manje energije, ali i dalje može pobuđivati molekule i atome, zbog čega oni brže vibriraju. Uobičajeni izvori nejonizujućeg zračenja su mobilni telefoni, dalekovodi i ultraljubičasti zraci (UV) sa Sunca.
Da li je svako zračenje opasno? Pa, ne baš.
Zračenje nije uvek opasno – zavisi od vrste, jačine i koliko dugo ste joj izloženi.
Kao opšte pravilo, što je veći energetski nivo zračenja, veća je verovatnoća da će izazvati štetu. Na primer, znamo da prekomerno izlaganje jonizujućem zračenju, recimo, prirodnom gasu radona, može oštetiti ljudska tkiva i DNK.
Takođe znamo da nejonizujuće zračenje, kao što su UV zraci sa Sunca, mogu biti štetni ako je osoba izložena dovoljno visokim nivoima intenziteta, izazivajući štetne zdravstvene efekte kao što su opekotine, rak ili slepilo.
Ono što je važno, pošto su ove opasnosti dobro poznate i shvaćene, od njih se može zaštititi.
Međunarodna i nacionalna stručna tela daju smernice za obezbeđenje bezbednosti i zaštite od zračenja ljudi i životne sredine.
Za jonizujuće zračenje, ovo znači da doze iznad prirodnog pozadinskog zračenja budu što niže koliko je to razumno moguće, na primer, korišćenje samo medicinskog snimanja potrebnog dela tela, održavanje niske doze i zadržavanje kopija slika kako bi se izbegli ponovljeni pregledi.
Za nejonizujuće zračenje, to znači održavanje izloženosti ispod bezbednosnih granica. Na primer, telekomunikaciona oprema koristi radiofrekventno nejonizujuće zračenje i mora da radi u okviru ovih bezbednosnih granica.
Pored toga, u slučaju UV zračenja sa Sunca, znamo da se zaštitimo od izlaganja upotrebom kreme za sunčanje i odeće kada nivoi dostignu 3 i više na UV indeksu.
Zračenje u medicini
Iako postoje jasni rizici kada je u pitanju izlaganje radijaciji, takođe je važno prepoznati prednosti. Jedan uobičajeni primer ovoga je upotreba zračenja u savremenoj medicini.
Medicinsko snimanje koristi tehnike jonizujućeg zračenja, kao što su rendgenski zraci i CT skeniranje, kao i tehnike nejonizujućeg zračenja, kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca (MRI).
Ove vrste medicinskih tehnika snimanja omogućavaju lekarima da vide šta se dešava u telu i često dovode do ranijih i manje invazivnih dijagnoza.
Medicinsko snimanje takođe može pomoći da se isključi ozbiljna bolest.
Zračenje takođe može pomoći u lečenju određenih stanja, može ubiti kancerogeno tkivo, smanjiti tumor ili se čak koristiti za smanjenje bola.
Dakle, da li su i naša tela radioaktivna?
Odgovor je da, kao i sve oko nas, i mi smo malo radioaktivni. Ali ovo nije nešto o čemu treba da brinemo.
Naša tela su izgrađena da izdrže male količine zračenja, zato nema opasnosti od količina kojima smo izloženi u svom normalnom svakodnevnom životu.
Zato slobodno nastavite da uživate u šejku od radioaktivne banane, samo nemojte očekivati da će vas ovo zračenje uskoro pretvoriti u superheroja, jer je to definitivno naučna fantastika.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji