Uporni patogen poznat kao kuga kružio je Evropom i Azijom vekovima pre nego što je zbrisao oko 25 miliona ljudi. Tim naučnika je nedavno pronašao DNK star 4.000 godina koji pripada Yersinia pestis, ili bakteriji koja izaziva kugu.
To je oko 3.000 godina pre nego što se pojavila kuga poznata kao crna smrt.
Nalazi su detaljno opisani u studiji objavljenoj 30. maja u časopisu Nature Communications i predstavljaju najstariji dokaz o kugi u Britaniji do sada pronađen.
Tim je identifikovao dva slučaja Yersinia pestis (Y. pestis) iz ljudskih ostataka pronađenih na mestu masovnog sahranjivanja u jugozapadnoj Engleskoj u blizini Somerseta i još jedan u prstenastom spomeniku u Kambriji u severozapadnoj Engleskoj.
Nakon što su uzeli male uzorke skeleta od 34 osobe na obe lokacije, testirali su na bakterije kuge u zubima.
Zubna pulpa može uhvatiti ostatke DNK zaraznih bolesti i pomogla je naučnicima da pronađu dokaze o kugi i ranije.
Nakon vađenja zubne pulpe, analizirali su DNK unutra i identifikovali tri slučaja Y. pestis kod dvoje dece za koje se procenjuje da su u trenutku smrti bila stara oko 10 do 12 godina, kao i jedan slučaj kod žene koja je imala između 35 i 45 godina.
Verovatno je da su ovi ljudi živeli otprilike u isto vreme, prema radiokarbonskom datiranju.
„Sposobnost otkrivanja drevnih patogena iz degradiranih uzoraka, od pre hiljada godina, je neverovatan. Ovi genomi mogu da nas informišu o širenju i evolucionim promenama patogena u prošlosti i nadamo se da će nam pomoći da razumemo koji geni mogu biti važni u širenju zaraznih bolesti“, rekao je koautor studije i doktorant sa Instituta Frensis Krik, Puja Svali u saopštenju.
Pročitajte još:
- Kadirov: Ruske snage će uskoro pokazati šta je osveta
- Žozep Borelj ne vidi mir u Ukrajini u skorije vreme
- CAPTCHA usluge pomažu sajber kriminalcima
„Vidimo da ova linija Yersinia pestis, uključujući genome iz ove studije, gubi gene tokom vremena, obrazac koji se pojavio sa kasnijim epidemijama izazvanim istim patogenom.“
Kuga je identifikovana kod više pojedinaca koji su živeli u Evroaziji pre između 5.000 i 2.500 godina tokom kasnog neolita i bronzanog doba (LNBA).
Dokazi o kugi, međutim, nisu viđeni u Britaniji do ovog trenutku.
Ovaj LNBA soj je verovatno donet u Centralnu i Zapadnu Evropu pre oko 4.800 godina kada su se ljudi proširili u Evroaziju, a ova studija sugeriše da se proširio još zapadnije u Britaniju.
Širok geografski opseg LNBA soja sugeriše da se mogao lako preneti.
Sekvenciranjem genoma utvrđeno je da soj Y. pestis pronađen na ovim mestima izgleda veoma slično soju identifikovanom dalje istočno u Evroaziji u isto vreme, a ne kasnijim sojevima bolesti.
Nedostajali su mu geni yapC i imt, koji se vide u kasnijim sojevima kuge.
Takođe je poznato da gen imt igra važnu ulogu u prenošenju kuge putem buva.
Verovatno je da se LNBA soj nije preneo na buve, za razliku od kasnijih sojeva kuge, poput one koja je izazvala crnu smrt u četrnaestom veku.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/PopularScience