Makedonija nije tuđa zemlja, a kosti srpskih junaka u Bitolju, Prilepu, Tetovu, Udovu, Bregalnici… su samo mali dokaz te tvrdnje
Već duže pominje se spor Makedonije i Grčke oko imena bivše jugoslovenske republike, ali niko da pomene da li i Srbi imaju nešto sa Makedonijom.
Da li je ona nekada bila srpska zemlja, da li su njom vladali srpski vladari i kako je sve to zaboravljeno. Na ova pitanja podstakla me je jedna slika nadgrobnog spomenika iz Makedonije. Na njoj se jasno vidi da su u njoj sahranjeni potomci Cvetkovića iz druge polovine 19. veka, ali to prezime na nadgrobnoj ploči posle Drugog svjetskog rata menja se u Cvetkovski, kako bi se sakrile kosti srpskih junaka.
Pošto se radi o potomcima jedne porodice za one radoznale i elemenatrno ljubopitljive postavlja se pitanje kako su to za jedan vek Cvetkovići postali Cvetkovski. Sledeći tekst koji je preuzet sa portala „Srbininfo“ možda može razjasniti tu nedoumicu.
Dušan Silni iz srednjovekovne dinastije Nemanjića je bio car Srba, Grka i Arbanasa sredinom 14. veka, u vreme kada se srpsko carstvo prostiralo na dve trećine Balkanskog poluostrva.
Srbija je bila moćna u svakom pogledu: vojnom, političkom, duhovnom, tehnološkom, umetničkom… Na primer, car Dušan iako je imao svoj dvorac u Prizrenu, mogao je da pije vino iz Velike (H)oče, preko specijalnog vinovoda. U Skoplju se Car Dušan na Vasrks 1346. godine krunisao za cara, a u istom gradu je proklamovao svoj čuveni zakonik 21. maja 1349. godine, što spada u najvažnije srednjovekovne srpske dokumente pored svetosavskog Zakonopravila.
Pred srpskom vojskom kojom je komandovao Car Dušan mnogi su poklekli i bežali. Velikaši i kraljevići bi drhtali na sam spomen njegovog imena, a da ne govorimo o tome ako bi on dolazio u posetu.
Koliko danas Srba zna ove podatke? Da ih navede sa sve datumima… Bojim se jedva jedan procenat. Koliko Srba zna da navede pobednika Lige Šampiona unazad pet godina?… Više od 60%.
Današnji Srblji će da vam otpevaju većinu novokomponovanih ili pak stranih pesama čvrsto verujući da je to deo naše kulture odnosno nasleđa, iako to nema veze sa našom tradicijom, a ni genima.
Istorija je većini mrzak predmet koji se uči za ocenu, ali izučavajući prošlost možemo da dobijemo odgovore iz sadašnjosti i štaviše predvidimo budućnost, verovali ili ne. Tako da mali istorijski čas ne može da škodi.
Dušanov sin Uroš Nejaki nije bio ni bleda senka svoga oca. Njegovi podanici su to osetili i vrlo brzo pošto je on stupio na prestol krenulo je rasparčavanje Srbije, odnosno decentralizacija, koja je išla na ruku Turcima Osmanlijama koji su tada krajem 14. veka silovito nadirali iz Male Azije pokoravajući redom sve hrišćanske zemlje.
Turci su nam nametali islam što jedan deo Srba nije prihvatao. Tačnije, jedan je krenuo u seobe na sever i zapad Balkana, a drugi su pod Turcima dizali ustanke i čuvali srpsko ime i veru pravoslavnu. Arbanasi su prihvatili islam i postali njegovi radikalni borci.
Karađorđe je poveo Prvi srpski ustanak u Orašcu na Sretenje 1804. godine za oslobađanje srpskih zemalja od zavojevača. Nije uspeo za života da ostvari svoj san, ali jesu potonji srpski vladari.
Krajem 19. i početkom 20. veka u Vardarskoj Makedoniji počeo je da deluje Četnički pokret koji je zvanično nastao 1903. godine, a lideri tog pokreta su bili: Ilija Slave, Milorad Gođevac, Vasa Jovanović, Luka Ćelović, Jovan Atanacković, Ljubomir Davidović, Golub Janić i Ljubomir Stojanović i dr.
Samo par godina kasnije srpska trobojka ponovo je zaviorila u Skoplju krajem oktobra 1912. godine, kada je vojska pod komandom vojvode Radomira Putnika pobedila Turke u Kumanovskoj bici i oslobodila Staru Srbiju, odnosno Stari Ras, Kosovo i Metohiju i Vardarsku Srbiju, koja je nazvana Južna Srbija. Samo godinu dana kasnije, srbska vojska je stala u zaštitu Vardarske Makedonije od Bugara koji su leta 1913. godine želeli da je prisvoje sebi na silu. Breglanička bitka to svedoči.
Tako je bilo sve do 1. decembra 1918. godine kada je stvorena prva južnoslavenska država: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Iako je ona administrativno bila podeljena na banovine, postojale su samo tri naroda, odnosno nacije: srpska, hrvatska i slovenačka. Nigde nije upisano, niti je postojala recimo makedonska nacija, crnogorska, muslimanska, vojvođanska i sl. Suština je da su Srbi bili najbrojniji narod te prve južnoslavenske države i to je ono što je smetalo bankarima. Nije ih radovao toliki broj Srba pravoslavaca, kao ni teritorija koju oni naseljavaju.
Zato su nas napali nekoliko puta i postepeno razbijali srpski nacionalni korpus. Komunistički pokret je bio bankarski projekat, a u prilog tome govori i četvrti kongres Komunističke partije upravo u Drezdenu novembra 1928. godine. Tamo su utvrđeni planovi koji su nama Srbima stavili omču oko vrata. Posle par godine proklamovana je i krilatica: „Slaba Srbija – jaka Jugoslavija“.
Rezultate toga smo počeli da viđamo na zasedanjima AVNOJ-a… prvo u Bihaću novembra 1942. godine, kada je Moša Pijade, visoki funkcioner KPJ obelodanio način kako stvoriti što više beskućnika, koji će pomoći da se izvede socijalistička revolucija, a onda i na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. godine kada je doneta deklaracija o podeli buduće Jugoslavije na šest republika, gde Vardarska Makedonija dobija status republike?!
Odmah posle Drugog svetskog rata u Vardarsku Makedoniju dolaze funkcioneri Saveza Komunista čiji je cilj bio dodatno vršiti pritisak na Srbe i ucenjivati, zastrašivati kako bi se rasrbili… Što je dovelo do toga da oni uzimaju bugaraška prezimena… Na primer, Cvetković je postao Cvetkovski… Jovanović je postao Jovanov i sl. Ovo je bio tihi genocid nad Vardarskim Srbima koji je trajao decenijama.
Pročitajte još:
- Rijana u seksi vešu leži u krevetu – Sve puca od oblina (FOTO)
- Gradovi Pljevlja i Užice se pobratimili
- Severina u svom fazonu – U providnoj haljini stala pred publiku (FOTO)
Rezultat toga je bio poražavajući. Srbi od autohtonog odnosno državotvornog naroda u Vardarskoj Makedoniji postali su nacionalna manjina, a tzv. Makedonci su priznati kao posebna nacija nakon 1992. godine, odnosno raspada socijalističke Jugoslavije. Iako je dobar deo tzv. Makedonaca sa simpatijama gledao na Republiku Srbiju nisu odustajali od toga da su zasebna nacija.
Makedonija nije tuđa zemlja, a kosti srpskih junaka u Bitolju, Prilepu, Tetovu, Udovu, Bregalnici… su samo mali dokaz te tvrdnje.
Danas je situacija takva da posle bankari nastavljaju da podirivaju tzv. Makedonce pomažući Albance koji hoće da taj deo pripoje tzv. Velikoj Albaniji. Što je najgore i uspevaju u tome, jer među tzv. Makedoncima ima puno korumpiranih političara koji pristaju na sve, samo da zadrže vlast. Njima kao da građanski rat sa Albancima 2001. godine nije bio dovoljna opomena šta se dešava i šta će im se tek desiti.
Bojim se da vreme ne radi za Srbe, kako dunavske, moravske, timočke, savske, drinske, zetske, vrbaske, neretvanske, kupske, zrmanjske… tako ni vardarske, jer pritisci su sve veći, a nas je sve manje. Većem broju Srba danas je važno šta će da jede, kako da se obuče, gde će na letovanje i koji će automobil da vozi i da mu pevaljka igra u kafani za stolom…
Car Dušan se prevrće u grobu!“
Kosti srpskih junaka leže u Makedoniji, Staroj Srbiji.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/in4s.net