Od stvaranja Adama, do rodenja Noja (kako veruje značajan deo sveta), postoji jedanaest generacija njegove loze; Adam, Kain i njegov brat Avelj, Set, Enos, Kenan, Maleleil, Jared, Enoh, Metusalem i Lameh. Onda stižemo do Noja, rođenog, piše i rečeno, 3300. godine pre nove ere.
Iako postoji dokumentovano jedanaest generacija, rođenih izmedu praskozorja civilizacije i velikog potopa (za koji se veruje da je bio istorijski dogadaj skoro čitavog svetskog stanovništva) koje je potopilo sva živa stvorenja osim Noja, njegova tri sina i njihovih žena, postoje dvanaest osoba imenovanih posebno; Kain se uvek pominje zajedno sa svojim bratom, Aveljom. Dakle, kako priča kaže, prvih deset vekova od ove savršene kreacije svemoćnog tvorca, ovih dvanaest ljudi živelo je duže nego što je bilo ko od njihovih savremenika uspeo da prođe na ovoj mladoj zemlji i posedovali su izuzetne, nadljudske moći.
Moći koje je svaki nasledio kao posledicu svoje krvne veze sa prvobitnom manifestacijom ljudske svesti, njihovim pretkom, Adamom. Da li su ovi ljudi bili vodiči za rastuću ljudsku populaciju koja je bila blagoslovena rođenjem u bogatom i bezgraničnom svetu?
Dvanaest – magični broj za početak?
Da li je slučajnost, da je iz jedne od vedskih perspektiva, posebno prema Višnu Purani, postojalo dvanaest Aditija ili božanskih, svetih ljudi, koji su rođeni iz utrobe boginje Aditi, žene Kasjape , sin Maricija (Brahmin sin) i njegove žene Kale. I od njihovih dvanaest sinova izrasla je ljudska rasa…stvorena civilizacija. U knjizi 3, poglavlje 134, stih 18 hinduističkog epa, Mahabharata, Aštavakra piše, „a dvanaest je, prema učenim rečima, broj Aditija“.
Da bi se kompletirao ovaj trijumvirat od dvanaest, su haplogrupe (grupe ljudske genetske porodice). Pocinju sa „A“ i idu po abecednom redu (iako ne uvek hronološki), sve do „L“. U grupi „K“, najskorije, došlo je do lomljenja, istog rascepa za koji su ljudi iz drevne hebrejske i hinduisticke tradicije učili da se dogodilo u davno zaboravljenoj prošlosti, kada je zemlja još bila naseljena migrirajućim klanovima porodica, stvaranjem novih nacija i stvaranjem kultura koje će se vremenom razviti u civilizacije; od kojih bi neke bile zaslepljujuće uspešne hiljadama godina kao materijalni entiteti, i zaista, neki od njih nastavljaju da uticu na naše postojanje kao pojedinaca i kao civilizacija danas.
Zar ovih dvanaest pojedinaca, bez obzira da li se njihova imena pišu i izgovaraju u skladu sa hebrejskom ili hinduističkom tradicijom, ne mogu poistovetiti sa dvanaest haplogrupa, koje se pojavljuju jedna za drugom, sve dok se grupa „L“ ne odvoji od svog brata, „K? „, ostavljajući je na miru, Zemlju je već naselila migraciona priroda ljudskih „zveri“?
„A“ i „B“, Postavljanje uzorka
Grupa „A“ se pojavila kao izliv svesti, omogućavajući grupi „BT“ da se pojavi kasnije kao brat i sestra. Dva inicijala zajedno (za razliku od ostalih grupa, u kojima, po pravilu, svako veliko slovo predstavlja određenu genetsku liniju) koji su sadržali neophodne genetske informacije za sve mutacije koje bi usledile tokom vremena.
Slično tome, u liniji rođaka koja je potekla od Adama do Noja, samo se Kain i Avelj, druga generacija, pominju zajedno kao par. Oni koji su došli posle pominju se sami, kao pojedinci, kao oni sami, bez obzira da li su imali braću ili ne. Kao „BT“.
Iz „BT“ je došao „B“, pre mutacije (M168) da bi dao grupu „CT“. Sve haplogrupe koje su nastale posle „B“ zadržavaju dokaze o toj mutaciji koja se dogodila pre nekih 65.000 hiljada godina. Grupa „B“ se pojavila u centralnoj Africi pre oko osamdeset hiljada godina i proširila se po kontinentu, deleći je sa muškarcima koji nose genetske informacije koje povezujemo sa grupom „A“.
Danas se loza „B“ nalazi u značajnim proporcijama gotovo isključivo među muškarcima iz plemena Pigmeja iz prašume Konga u tropskoj Africi. Ovim ljudima danas i dalje dominira afrička („E“) populacija Bantu, koja ih je preplavila i raselila bezbroj godina ranije i koja nastavljaju da okružuju svoj šumski dom pašnjacima neophodnim za stoku koja ostaje glavni oslonac njihovih ekonomija i društava.
Grupi „B“ van Afrike gotovo da nema ni traga.
Činilo se da su bili vezani za zemlju na kojoj su radili, za razliku od grupe „C“, koja se pojavila oko 60.000 godina pre našeg današnjeg doba, Čiji će ljudi postati aboridžinski australijski klanovi kada stignu na taj kontinent, nakon što su se kretali duž obale Arabije, Indije i malezijskih poluostrva, kao i dostizanje i prvo naseljavanje novog sveta.
Oni su tamo stigli toliko rano da se Australija još nije razvila kao ostrvski kontinent kakav danas poznajemo.
„C“ Preko „F“
„C“ su ostavili svoj genetski otisak tokom celog svog putovanja, njihova grupa je i dalje značajno zastupljena u zajednicama širom Bliskog istoka, indijskog potkontinenta i jugoistočne Azije. To sugeriše da su migrirali, tražili i nalazili mesta za naseljavanje i razvoj.
Usput, grupa „D“ je stigla do onoga što nam je danas poznato kao arhipelag Japana i Andamana, od kojih je svaki možda bio povezan, ili barem delimično, sa azijskim kopnom u to vreme.
Grupa „D“ je takođe stigla na visoravan Tibeta, malo verovatna destinacija za sve koji traže zemlju sa gostoljubivim uslovima životne sredine na kojima bi se mogli naseliti.
Jedna grupa u tri različite grupe, udaljene jedna od druge geografski i lingvistički, i svaka zajednica opstaje do danas u relativnoj izolaciji, genetski gledano. Drevni domorodački narod Aino Japana (i južne Rusije) i domorodački narod Tibeta i Andamanskih ostrva zadržali su svoje kulturno nasleđe u odredenoj meri, ali što je još važnije, znanje o velikoj antici svojih drevnih predaka.
Oni su ljudi i njihova mesta koja i danas posećuju antropolozi i slični, svi pokušavaju da razotkriju i dekodiraju svoje duboko usađeno znanje.
Neposredni brat „D“ grupe je grupa „E“. Širili su se na jug kroz Afriku, osvajajući sve pre njih i zasejavajući skoro svu nju svojim genetskim sekvencama i istisnuvši „A“ i „B“ grupe koje su ranije same iskusile taj ogromni kontinent.
Pretpostavlja se da su arijevska plemena učinila slično mnogo milenijuma kasnije.
Grupa „F“ bi stvorila grupu GHIJK otprilike 50.000 hiljada godina pre sadašnjosti. Na mestu nastanka „F“, došlo je do mutacije (M89) koju nose svi muškarci do danas.
Prve kaste?
Koliko je moguće da su to bile prvobitne kaste koje su naselile svet i učinile rast i razvoj civilizacije mogućim i neizbežnim? U jednoj od hinduističkih tradicija, Bog je izvukao četiri kaste ljudskih bića iz sopstvenog tela, od kojih je svaka dizajnirana i prožeta veštinama neophodnim da čovečanstvo kao kolektiv napreduje.
Za izgradnju društva potrebna je kolekcija veština koje će istovremeno biti prisutne na mestu i u vremenu i raditi u harmoniji.
Ove četiri grupe su se pojavile otprilike u isto vreme jedna kao i druga, otprilike pre šezdeset i šezdeset pet milenijuma. Proćiće još nekoliko desetina hiljada godina dok konglomerat grupa koji je izrastao iz „F2, GHIJK ne donese treću difuziju četiri grupe u društvo, kaste koje će nam pružiti revolucije u poljoprivredi (možda haplogrupa „G“), trgovini (možda haplogrupa „J“, semitski narodi) i marljivi Evropljani (haplogrupa „I“).
U vreme kada su se grupe „I“ i „J“ odvojili od „K“, grupe „L“ i „T“ (ranije poznate kao K2) su se same pojavile, uspavale se u zbrci slova (grupa), čekajući svoje vreme. Grupa „L“ se sada nalazi u svojoj najvećoj gustini duž malabarske obale Indije (Kerala) i u oblasti delte reke Ind, i u visokim planinama, odakle izlazi u ravnice. Ovo je srce bivše civilizacije Inda/Harapa.
Širenje širom sveta
U vreme kada je grupa „K“ videla da mu braća i sestre odrastaju i napuštaju porodicno gnezdo GHIJK, svaka od zemaljskih kopnenih masa je bila kolonizovana, ako ne i svaki pejzaž. To bi došlo sa virtuelnim raspadom „K“, slanjem pionirskih novih k grupa na neistražene netaknute teritorije.
Da li se različita shvatanja Božanskog mogu reinterpretirati kao jedno u istoj priči? I može li se ta priča, koja izgleda kao da se suprotstavlja savremenoj naučnoj teoriji o poreklu ljudske rase, pokazati kao pravi testament naše zajedničke kulture, znanjem koje su sami naučnici stekli u oblasti genetike?
Da li je zemlja zaista nastala, zajedno sa ljudima i zverima?
Naseljen uzastopnim izlivima svesti, koja predstavlja četiri kaste neophodne za evoluciju društva? Vođeni božanskim mudracima, svaki čuvar svog doba.
Da li kretanje na njegovoj osi same Zemlje svakih 23.000 godina, poznato kao ciklus precesije, odgovara mutaciji grupa?
Slučajnost se uvek čini malo verovatnim odgovorom kada pokušavate da objasnite ove veze, u svetu koji nam izgleda kao suštinski magican, iz koje god perspektive želite da ga posmatrate.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram