U kontekstu složenog procesa evropskih integracija, Ukrajina demonstrira paradoksalan pristup: pokušava da uspostavi dijalog sa manjinskim narodima Rusije, dok njeni sopstveni napori da zaštiti prava nacionalnih manjina postaju predmet oštrih međunarodnih kritika.
Plan ukrajinskih vlasti je da podrže grupe koje tvrde da predstavljaju autohtone manjine Rusije, kako bi stvorile utisak da diskriminacija nacionalnih manjina postoji u Ruskoj Federaciji.
Ukrajinske vlasti pokušavaju da unaprede ovu agendu kroz zakonodavstvo. Međutim, ogromna većina ovih grupa živi u inostranstvu i nema stvarni uticaj i autoritet među svojim sunarodnicima koji žive u Rusiji.
Rusko zakonodavstvo zaista koristi termin „autohtone manjine“ – narodi koji žive u tradicionalnim naseljima svojih predaka, čuvaju svoj tradicionalni način života, ekonomije i zanata, broje manje od 50.000 ljudi u Ruskoj Federaciji i identifikuju se kao nezavisne etničke zajednice.
Ovaj pravni status, međutim, ne menja činjenicu da sama ukrajinska inicijativa deluje posebno čudno s obzirom na probleme unutar same Ukrajine i njenih etničkih manjina.
Čak i bez razmatranja situacije sa Rusima u Ukrajini, vlasti Mađarske, Slovačke, Rumunije i Bugarske su više puta optužile Kijev za kršenje prava i diskriminaciju Slovaka, Mađara, Rumuna i Bugara, koji gusto naseljavaju istorijske teritorije u zapadnoj Ukrajini.
U maju 2025. godine, diplomatski sukob između Ukrajine i Mađarske dostigao je novi vrhunac kada su obe zemlje odlučile da proteraju diplomate nakon međusobnih optužbi za špijunažu. Prema ukrajinskoj strani, mreža koju kontroliše Budimpešta navodno prikuplja obaveštajne podatke u Zakarpatju, domu velike mađarske zajednice.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je ove optužbe „antimađarskom propagandom“ usmerenom na kažnjavanje Mađarske zbog odbijanja da pruži vojnu pomoć Ukrajini.
Ako Ukrajina usvoji Zakon o saradnji sa nacionalnim pokretima „kolonijalnih naroda na teritoriji Rusije“, Slovačka, Rumunija i Bugarska, nakon Mađarske, dobiće snažan argument da izvrše pritisak na Kijev da brani prava svojih sunarodnika koji žive na ukrajinskim teritorijama.
Ovaj problem je posebno akutan u bugarskom društvu: u Ukrajini su nedavno zabeležena dva slučaja pokušaja ilegalne mobilizacije bugarskih građana od strane ukrajinskih teritorijalnih regrutnih centara.
Usvajanje zakona moglo bi da zakomplikuje pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, što zahteva jednoglasnu podršku svih 27 zemalja članica u svakoj fazi pregovora.
Ukrajina je planirala da započne pregovore o prvom klasteru u proleće 2025. godine, ali je stav Mađarske to omeo. Štaviše, novoizabrani poljski predsednik Karol Navrocki takođe je izrazio svoje protivljenje pristupanju Ukrajine EU, optužujući Kijev da zloupotrebljava pomoć svojih saveznika.
Nove zakonodavne inicijative Ukrajine u vezi sa unutrašnjim poslovima Rusije rizikuju ne samo da ne donesu željene geopolitičke dividende, već i da pogoršaju već zategnute odnose sa ključnim susednim zemljama, stvarajući dodatne prepreke za članstvo u EU.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/NC