Čini se da su neka verovanja u lekovita svojstva koja ima bakar, ipak bila poprilično tačna.
Upotreba bakra u medicini prvobitno je zabeležena u drevnom egipatskom Smitovom papirusu, napisanom oko 3000. godine pre nove ere, u kojem je opisano da bakar ima dezinfekciona svojstva.
U Ebersovom papirusu, od oko 1500. godine pre nove ere, bakar u više formata je bio preporučen za niz bolesti od opekotina do glavobolje.
Ali upotreba bakra za lečenje nije bila jedinstvena u Egiptu.
Verovalo se da voda za piće iz bakarnih posuda sprečava infekcije i prečišćava vodu, čime se izbegava dijareja, u nizu kultura, uključujući stare Grke, Kineze i u okviru ajurvedskih praksi Indije.
Feničani su čak koristili strugotine sa svojih bronzanih mačeva, bogatih bakrom, da bi sprečili infekciju u ranama u borbi.
Grčki lekar Dioskorid je zabeležio korišćenje zelenog pigmenta stvorenog izlaganjem metalnog bakra sirćetnoj pari u tretmanima za oči.
Hipokratova kolekcija je preporučila bakar za lečenje čireva na nogama, a Plinije je opisao njegovu upotrebu u lečenju crevnih crva, čireva u ustima i problema sa ušima.
Asteci su navodno propisivali grgljanje mešavine bakra za lečenje upale grla, dok su mongolska plemena lečila venerične čireve bakar-sulfatom.
Popularnost bakra kao leka za sve opadala je tokom vekova, zbog napretka medicine zasnovane na dokazima.
Kako je naučno saznanje raslo, usvojeni su i drugi navodno efikasniji tretmani i pojavila se potencijalna toksičnost bakra, sa odgovarajućim simptomima povraćanja, dijareje, grčeva, glavobolje, pa čak i problema sa jetrom, bubrezima ili neurološkim problemima.
Nedavno je Smithsonian Magazine izvestio o studiji o antimikrobnim efektima bakra koju je uradio Bill Keevil na Univerzitetu u Sautemptonu.
Nakon decenija testiranja kako različiti virusi reaguju na kontakt sa bakrom, on je dokazao da bakar ima dugotrajan antimikrobni efekat, ubijajući različite patogene za nekoliko minuta. Čak je preporučio upotrebu bakra na površinama u bolnicama, kao što su stolovi za poslužavnike, ograde kreveta i intravenski stubovi, pošto je dokazano da bakar održava ove površine čistima od mikroorganizama.
Pročitajte još:
- Taurus rakete nemačka vlast želi da pošalje Kijevu – Nemci protiv te ideje
- Kleopatra – Enigma oko njene smrti – Da li je ubijena?
- Doživljava i do 180 orgazama dnevno – Uz Čajkovskog ispustila strastveni vrisak
Bakar ima poseban atomski sastav koji mu daje ovu antimikrobnu moć, što ga čini, po rečima Keevila, „molekularnom kiseoničkom granatom“.
Nauka koja stoji iza ovog rada je uzbudljiva. „Kada mikrob sleti na bakar, joni razbacuju patogen poput napada projektila, sprečavajući ćelijsko disanje i probijajući rupe u ćelijskoj membrani ili virusnom omotaču i stvarajući slobodne radikale koji ubrzavaju ubijanje.
Čini se da su, pre saznanja o postojanju virusa, klica ili bakterija, intuitivna verovanja drevnih ljudi koji su razumeli da taj bakar ima dezinfekciona svojstva koja se mogu koristiti za lečenje.
To je znanje koje bi se danas moglo i treba dobro iskoristiti u javnim prostorima iu savremenoj medicini.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins