Pomorski transport pokreće preko 80% globalne trgovine, ali narušava morske ekosisteme, doprinosi zagađivanju okeana i predstavlja više emisija CO2 nego avijacija svake godine.
Brod na solarni pogon je sa malom posadom isplovio iz Osake u Japanu 18. decembra, a očekuje se da će napraviti desetine zaustavljanja na pet kontinenata. Završiće trogodišnje putovanje pre nego što se vrati u Japan na vreme za Svetsku izložbu 2025.
Prvih nekoliko dana na moru na MS Porrima, Ginter Pauli je bio zapanjen tišinom na svom brodu na solarni pogon.
Kada nemate uključen motor, vlada tišina. Postoji pravi osećaj strahopoštovanja i otpornosti, a imate puno vremena za razmišljanje – rekao je belgijski preduzetnik i ekonomista u telefonskom intervjuu.(CNN)
Postoji jasan osećaj: ‘O moj Bože, ja sam ranjiv, bolje je da pažljivo koristim ono što imam’.
Efikasno korišćenje ograničenih resursa je osnovna filozofija koja podupire Porrima, koncept broda usredsređenog na istraživanje životne sredine, koji ima za cilj da pokaže kako održiva tehnologija može da revolucioniše industriju brodarstva.
Inspiracija umetničkog dizajna
Brod je studija slučaja u održivosti. Minijaturna farma omogućava Pauliju da uzgaja jestive alge spiruline i pečurke ispod palube, dok mreže sa vazdušnim mehurićima sprečavaju prekomerni ribolov tako što odvajaju ribu po težini, a zatim puštaju reproduktivne ženke, koje su teže zbog svojih jaja. Osim što će se u velikoj meri napajati solarnim panelima, plovilo će uskoro biti opremljeno filterom koji izoluje i koncentriše nanoplastiku iz morske vode i pretvara je u vodonično gorivo.
Pauli veruje da su karakteristike dizajna na brodu dugom 36 metara i širokom 24 metra podjednako važne kao i proizvodnja zelene energije kada je u pitanju promovisanje Porrimine ekološke poruke.
Unutrašnjost dve osnovne sobe Porrima, VIP apartmana i glavne sale, inspirisana je eklektičnom mešavinom ruskih matrjoški, japanskog origamija i švajcarskih noževa.
Sa ograničenim prostorom na brodu, lutke su inspirisale seriju rešenja za skladištenje koja lako klize i uklapaju se jedna u drugu kako bi uštedeli prostor. Zamršenost origamija se, u međuvremenu, ponavlja u različitim policama, prostorima za sedenje i stolovima koji se mogu potajno sklopiti u zidove poput fioka. Na kraju, prilagodljivost švajcarskog noža se ogleda u višenamenskoj glavnoj sali, koja se može pretvoriti u učionicu, izložbeni prostor, biblioteku ili trpezariju.
Evropska svemirska agencija (ESA) prekinula saradnju sa ruskim u misijama na Mesec
Ova tri uticaja na prvi pogled mogu izgledati različita, ali Pauli je rekao da su povezani efikasnom i kreativnom upotrebom minimalnih materijala. Koristio je ideje svake od njih da „transformiše“ unutrašnjost Porrima, dodao je on.
Brod je kompaktan skup praktičnih alata integrisanih u jednu celinu – rekao je Pauli.
Ali, takođe je, dodao je, inspirisan umetnošću.
Verujući da je „veliki umetnik velika antena u društvu“, Pauli je modelirao svoj dizajn prema ideji poznatog slikara i teoretičara Mikelanđela Pistoleta o „trećem raju“, koji predlaže uravnoteženu konvergenciju prirode i tehnologije. Zauzvrat, 88-godišnji italijanski umetnik, koji je takođe razgovarao za CNN, veruje da brod nudi „mogućnost” da se njegov koncept pretvori u stvarnost.
Klimatska kriza je situacija u kojoj se nalazimo nakon evolucije naše tehnologije, ali što smo slobodniji, što više napredujemo, više moramo biti odgovorni – rekao je Pistoletto preko telefona.
A umetnost je interakcija autonomije i odgovornosti.
Pistoletto je među nekoliko umetnika čiji će radovi biti izloženi unutar broda, što je opisao kao „reintegraciju tehnologije u prirodu“.
Nije dovoljno izmisliti nešto. Kada uradite nešto jedinstveno, demokratizujte to i učinite dostupnim – rekao je on i dodao:
Postoji osećaj osnaženja kada shvatite da se ova tehnologija zaista može koristiti da pomogne zajednicama koje se oslanjaju na neodrživim praksama.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter