Budućnost automobilskog saobraćaja u Evropi mogla bi postati „jasnija i čistija“ u sredu kada Evropski parlament odluči da li će zabraniti vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem počev od sredine naredne decenije.
Glasanje Skupštine Evropske unije zakazano kasnije u Strazburu, u Francuskoj, deo je nacrta zakona EU za jačanje borbe protiv globalnog zagrevanja. Automobili čine navodno oko 12% evropskih emisija gasova staklene bašte.
U centru pažnje je odredba koja bi primorala proizvođače automobila da smanje emisiju ugljen-dioksida za 100% 2035. godine, korak koji bi predstavljao zabranu EU te godine za prodaju novih automobila na benzin ili dizel.
Automobilska industrija i neki politički glasovi pozivaju na postepeniji prelazak na potpuno električne vozne parkove, sa smanjenjem CO2 od 90% 2035. godine kao mogućim kompromisom.
Takođe je na tabeli predloženo smanjenje CO2 iz automobila za 55% u 2030. u poređenju sa 2021. Zakon EU već zahteva od proizvođača automobila da smanje CO2 za 37,5% u proseku u 2030. u poređenju sa prošlom godinom.
Šta god da parlament sa 705 sedišta odluči o oštrijim ciljevima smanjenja emisija za vozila, konačni sporazum sa EU će doći samo vlade zemalja EU takođe daju svoju presudu u narednim nedeljama ili mesecima.
Nacrt zakona o čistijim automobilima deo je paketa predloženog evropskog zakonodavstva kojim bi se gasovi staklene bašte u EU smanjili za 55 odsto 2030. u poređenju sa 1990. nego za samo prethodno dogovorenih 40 odsto tokom perioda.
Veliki deo ovih rezova dolazi iz elektrana i fabrika. Ova dva sektora, za razliku od automobila, gasove staklene bašte u EU ograničavaju evropskim sistemom trgovine emisijama koji svake godine smanjuje ukupnu ponudu potrebnih dozvola za zagađenje.
Ranije u sredu, parlament EU nije uspeo da unapredi ovaj deo klimatskog paketa zbog podele oko tempa kojim bi besplatna dodela nekih dozvola za emisije, za razliku od njihove aukcije, trebalo da bude ukinuta.
Skupština je zatražila od svog komiteta za životnu sredinu da ponovo otvori rasprave o tom pitanju. Kao rezultat toga, Evropski parlament je takođe odložio svoje presude o dve povezane inicijative.
Jedan je stvaranje socijalnog klimatskog fonda koji će pomoći ugroženim domaćinstvima da se izbore sa planiranom renovacijom čiste energije, pitanje koje je postalo politički osetljivije pošto je situacija u Ukrajini dovela do porasta cena goriva.
Drugi je uvozni porez bez presedana poznat kao mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika. Planirani CBAM je prvo oruđe svoje vrste koje bi omogućilo EU da podigne cene neke uvezene robe, uključujući čelik i aluminijum, koje su pošteđene troškova zaštite klime sa kojima se suočavaju proizvođači sa sedištem u bloku.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram