Trojanske egzoplanete, koorbitirajući svetovi, još uvek nisu pronađeni van Sunčevog sistema. Veoma misteriozna stvar, s obzirom da ih naučnici vide stalno bliže nama.
Naš solarni sistem je pun trojanaca; asteroidi kruže oko sunca na istoj putanji kao i veća planeta (poput Jupitera) oko 60 stepeni ispred i iza planete. Ali može biti da plimne sile menjaju orbite većih svetova, poput egzoplanete.
Dok se egzoplanete sa trojanskim orbitama mogu formirati, studija koju je vodio institut SETI (Search for Ektraterrestrial Intelligence) sugeriše da se veći svetovi sa kratkoperiodičnim orbitama izbacuju sa puta zbog gravitacionih sila iz obližnje zvezde.
Jednom izbačen, Trojanac se sudara ili sa zvezdom ili sa većom planetom.
Najnovija studija sugeriše da ima implikacija na trenutni katalog od 5.000 egzoplaneta, koji uglavnom uključuju one svetove koji su blizu njihovih matičnih zvezda jer ih je lakše otkriti (bilo zato što ih je lakše posmatrati dok se kreću preko zvezde iz naše perspektive)
Drugim rečima, trojanci bi mogli da postoje, ali se još uvek ne mogu otkriti trenutnim tehnikama.
Alternativno, trojanci bi mogli biti uklonjeni iz njihovih sistema prilično brzo u poređenju sa relativnom starošću univerzuma, što ih čini težim za uočavanje.
Zemljani doživljavaju trenje plime i oseke zbog interakcije između Zemlje i Meseca, istakao je SETI u saopštenju za štampu.
Plima i oseka usporavaju Zemljinu rotaciju i uzrokuju da se mesec dalje udaljava od Zemlje.
Nova studija generalizuje ovo trenje na teorijske sisteme egzoplaneta sa više od dva tela, pretpostavljajući da se zvezda, gasovita džinovska planeta i stenovita planeta kreću oko Lagranžovih tačaka, ili gravitaciono stabilne oblasti između više svetova.
Analiza sugeriše da bi plime zvezde i plime džinovske planete koje su zajedno na planeti veličine Zemlje učinile da njena orbita postane nestabilna.
Oscilacije u orbiti male planete, navodi se u saopštenju, „promenile bi se iz ovalnog u oblik banane i na kraju bi izbile iz zajedničke orbite, sudarajući se ili sa zvezdom ili sa džinovskom planetom“.
Iako plimne sile mogu da izbace trojance pre nego što ih primetimo, možda još uvek postoje neki koji su u mlađim sistemima i koji se mogu posmatrati. Takođe bi moglo biti više uvida u to kako se trojanci ponašaju iz NASA misije u letu.
Lusi (Nasina misija) je lansirana prošlog oktobra da izbliza pogleda trojanske asteroide.
Studija zasnovana na istraživanju bila je dostupna u pretproveravanju Icarus 21. maja. Vodi je Entoni Dobrovolskis, naučnik na Institutu SETI.
Trojanske egzoplanete
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter