Да ли знамо шта једемо, да ли је месо које купимо у супермаркетима храњено и произведено у Србији? Колико је сигурна увезена прасетина из држава у којима је дозвољена исхрана стоке ГМ сојом?
Све су ово питања која треба да нас тргну из уљуљканог сна и да се позабавимо решавањем основних ствари, а то јесте, шта уносимо у наш организам и са чим хранимо децу.
Србија је у прва три месеца ове године увезла 9.000 тона смрзнутог свињског меса. Што је за 4.000 тона више него прошле године у исто време.
Економски гледано, увоз је виши за 10 милиона еура него прошле године.
У нашу државу највише улази смрзнуто месо из Шпаније, Мађарске, Немачке и Хрватске. Међутим, у многим овим земљама дозвољена је исхрана стоке генетски модификованом сојином сачмом.
То значи да у Србију очигледно стиже месо ових животиња.
Агроаналитичар Бранислав Гулан истиче да је у нашој земљи, у 2021. години, стигло из ЕУ месо у вредности од 64 милиона долара.
Оно што је најпоразније јесте да је то месо од живих свиња, производ од ГМО исхране товљеника.
Држава Србија је однедавно увела ознаку за месо и месне прерађевине које су пореклом из Србије.
Сви трговински ланци, продавнице и месаре дужни су да истакну ознаку „пореклом из Србије“ за месо, али и месне прерађевине у којима има више од 50 одсто састојака пореклом из наше земље.
На тај начин, купци лако могу да изаберу и купе домаће производе за које са сигурношћу могу да знају да животиње нису храњене ГМ храном.
Јер је код нас забрањен узгој, промет и продаја било чега што има везе са генетском модификацијом.
У Србији се једе ГМ месо, јер у земљама одакле ми увозимо, нарочито у Шпанији, стока се храни генетички модификованом сојином сачмом – истиче Гулан.
То све указује да није баш сјајно стање у сточарству код нас. Само у 2021. години, према подацима Републичког завода за статистику, био је пад броја свиња у Србији за 3,9 одсто. У односу на десетогодишњи просек, та производња је смањена за 6,5 процената.
Процењује се да је производња свињског меса у Србији у првом кварталу 2022. године мања за 48,2 одсто у односу на исто време 2021. године.
Секретар Удружења за сточарство ПКС Ненад Будимовић каже да највише увозимо свињског меса из Шпаније, а да је у Европи дозвољена употреба ГМ сојине сачме. Наша земља не зна да ли је неко и ко је употребљава у исхрани животиња.
У прва три месеца ове године увезли смо 61.000 комада прасади, а свињског меса у вредности од 18,8 милиона евра – говори Будимовић.
Производе од меса, трајне и полутрајне, платили смо из увоза 18,5 милиона евра. Живи прасићи највише стижу из Данске и Холандије. Када је реч о увозницима, прерађевине највише увозе трговински ланци, а месо кланичари за прераду. Прасад увозе фармери за даљи тов. Наша земља мора да увози, јер иначе производимо само 90 одсто свиња за наше потребе, тако да нам регуларно недостаје увек 10 одсто. А нарочито сад, када немамо довољан број прасади и крмача.
Према речима Гулана, Србија је од великог извозника, од пре неколико деценија, постала увозник меса.
Годишње произведемо око 270.000 тона свињског меса, а по становнику трошимо 17 килограма годишње. Некад се деси да буде и око 330.000 тона меса, када незадовољни сточари, у знак протеста, покољу свиње па буду пуније месаре.
Стручњаци, домаћи и страни, кажу да нема довољно доказа да је конзумирање хране са ГМ састојцима штетно за људе. Јер су истраживања рађена само на пацовима.
Једно такво истраживање у Француској показало је да су животиње храњене ГМ кромпиром оболеле од канцера бубрега и јетре, као и од тешких болести плућа.