Dorsijevo kajanje! Tviter ga koštao duhovnog mira - sada nema nazad

Stvarajući društvene mreže niko nije ni zamišljao do kog nivoa će one menjati život ljudima na svetu, pa zašto se kretor Tvitera Džek Dorsi kaje? Da li zbog njegove uloge u stvaranju centralizovanog interneta i onoga što on signalizira za nas ostale?!

Kruže neke priče da se Džek Dorsi, suosnivač Tvitera, žali zbog svoje uloge u stvaranju centralizovanog interneta. Imajući u vidu ono što znamo o podelama, nasilju i dezinformacijama i silnim cenzurama koje promovišu društveni mediji, a sada i Dorsijevo kajanje.

Nikada nije dobar znak kada se tvorac tehnologije odriče sopstvene kreacije, iako se to dešava sa iznenađujućom učestalošću.

  • Ajnštajn je zažalio zbog svog rada na nuklearnim lančanim reakcijama, koje su dovele do stvaranja atomske bombe.
  • Pred kraj svog života, Mihail Kalašnjikov, ruski vojni inženjer koji je dizajnirao AK-47, shvatio je sa osećajem krivice da je njegov izum bio odgovoran za više smrtnih slučajeva od bilo koje druge jurišne puške.

Kategoričan je bio Tramp: Nikada se neću vratiti na Tviter!

Neko bi poželeo da su ovi ljudi pokazali veću dozu predviđanja, ali koliko možemo očekivati od ljudi kada sam Bog nije uspeo da predvidi destruktivni potencijal svog sopstvenog stvaranja?

U knjizi Postanja, Bog gleda odozgo na zlo koje se dešava na zemlji i vidi da je napravio ozbiljnu grešku:

Gospod je zažalio što je stvorio ljudska bića na zemlji, i njegovo srce je ožalošćeno.

Njegov neuspešni pokušaj da poplavom zbriše ljude sa planete i krene u novi, vrliji početak dokazuje krajnju beskorisnost takvog žaljenja.

Nesrećna je, ali pouzdana istina da stvaraoci imaju tendenciju da prepoznaju svoje propuste tek kada je prekasno da ih ponište. Njihove suze kajanja mogu preplaviti zemlju, ali ne mogu oprati štetu.

S obzirom na rasprostranjenost drevnih mitova koji zamišljaju edenski svet koji se spušta u haos, pomislili biste da bismo bili oprezniji prema obećanjima virtuelnih utopija.

Sredinom 1990-ih, tehno-idealisti su tvrdili da će „mreža“ izjednačiti društvene hijerarhije, omogućiti nove oblike političkog organizovanja i staviti tačku na moć korporacija. Sa dolaskom Veba 2.0, ove nade su se značajno spojile oko Tvitera, čija je uloga u organizovanju protesta tokom Arapskog proleća sugerisala da bi sajt mogao da ujedini mase protiv nepravednih moći.

Sam Dorsi je izašao kao prorok iz divljine, mladić koji je govorio u aforizmima i često je opisivan kao „asketa“, zahvaljujući svojim postovima, njegovom šejker nameštaju i njegovim jednostavnim, ali skupim, Filson torbama. Profili su rutinski uvežbavali njegovu fascinaciju iz detinjstva gradovima i sistemima i opisivali ga kako se nadvija nad panoramom San Franciska sa visina sedišta Skvera. On je bio „vizionar“ u najbukvalnijem smislu te reči.

U srži svog bića, on zaista želi da učini svet boljim mestom – rekao je njegov mentor 2011.

Danas, 57 odsto internet saobraćaja kontroliše šest velikana — Amazon, Apple, Facebook, Google, Microsoft i Netflix.

Iako Tviter nije među njima, on je postao još jedno leglo za probleme koji su iznikli iz ovih centralizovanih moći: cenzura, dezinformacije, ideološka polarizacija, prikupljanje podataka, masovni nadzor i algoritmi koji pojačavaju najekstremnije i senzacionalističke glasove.

Džek Dorsi, kokreator Tvitera

Carske visine sa kojih smo pali evidentne su u najpopularnijoj rečenici za opis Tvitera, „ovaj pakleni sajt“, fraza koju ponavljaju oni koji mrze svet koji ne mogu da napuste.

Činjenica da morate da se zapitate da li ove platforme imaju ikakve iskupljujuće vrednosti, sledeći, sugeriše da ste i vi počeli da mrzite svoje postojanje tamo. Da li vas iko može ubediti u suprotno?

Ako ostane nešto konstruktivno u vezi sa društvenim medijima, to je možda ono što nas oni mogu naučiti o ljudskoj prirodi i načinima na koje užasne posledice mogu proizaći iz dobrih namera.

U teologiji se ovaj problem naziva „teodiceja“, pitanje kako se zlo može pojaviti u svetu koji je stvorilo biće koje je i potpuno moćno i potpuno dobro.

Norbert Viner, otac kibernetike, jednom je tvrdio da bi teodiceja mogla da ponudi koristan način da razmišljamo o sopstvenoj ulozi kao tehnoloških kreatora. U svojoj knjizi „Bog i Golem Inc.“ (God & Golem Inc.),  iz 1964. godine, primetio je da mnoge verske priče, uključujući „Izgubljeni raj“ i knjigu o Jovu, sugerišu da Stvoritelj nema potpunu kontrolu nad svojim stvaranjem, da su ove priče koherentne samo „ako ne gubimo se u dogmama o svemoći i sveznanju“.

Drugim rečima, nijedan kreator ne može imati potpunu kontrolu nad njihovim stvaranjem.

Baš kao što je svet krenuo svojim tokom, uprkos Božjim dobronamernim namerama, posledice digitalnih alata koje stvaramo ne mogu uvek biti unapred predviđene.

A naša ograničenja kao kreatora će postati samo izraženija kako naše tehnologije budu evoluirale u složenosti.

Kazne za greške predviđanja, kakve su sada velike, biće enormno povećane kako automatizacija bude u potpunosti ušla u upotrebu – napisao je Viener.

Predložio je da ljudske stvaraoce ne smatramo manje bogovima ili prorocima nego likom iz bajke koji otkriva magičnu lampu i mora da traži od duha da ispuni želju.

Kreatori moraju biti izuzetno oprezni u načinu na koji izražavaju te želje (džijini, kao i mašine, skloni su doslovnosti), jer ne mogu u potpunosti da predvide efekte talasanja koje bi mogli da stvore.

Kreatori poput Dorsija i Marka Zakerberga napravili su platforme koje same korisnike pretvaraju u ograničene kreatore. Naizgled nevini postovi mogu biti izvučeni iz konteksta, postati viralni i uništiti život onome koji je objavio to, samim tim jer je postao kreator.

Naučni dokazi stari 50 godina o postojanju Jetija

Ovi sajtovi nam laskaju da verujemo da smo bogovi sopstvenog kosmosa, stvarajući sopstvene realnosti ex nihilo birajući koje naloge da pratimo, na kojim postovima da se zadržimo, sa kojim temama da se bavimo. Ali svaka od ovih radnji je kodirana u algoritmima koji zatim održavaju i intenziviraju te izbore, oblikujući i na kraju ograničavajući naše razumevanje stvarnosti.

Čak i dok se širina naše vizije sužava, eho komora konsenzusa jača naše verovanje u naše stavove, što nas navodi da verujemo da su oni, mi smo, sigurni i sveznajući.

Omiljeno rešenje ovih problema je sve više eshatološko. Mnogi žude za dolaskom novog sveta: Veb3, kosmosa nakon potopa zasnovanog na blokčejnu koji će vratiti internet u prvobitno, decentralizovano savršenstvo.

Dorsi je i sam izrazio skepticizam u pogledu obećanja ovog „Novog Jerusalima“.

U decembru je dobio povratnu kritiku od Ethereum/blockchaina gomile zbog sugerisanja na Tviteru da je Veb3 već u rukama kompanija rizičnog kapitala. Kada je jedan od investitora te firme tvitovao citat koji se često pogrešno pripisuje Mahatma Gandiju, Dorsi je odgovorio:

Vi ste fond koji je odlučan da bude medijska imperija koja se ne može zanemariti… ne Gandi.

Uprkos Dorsijevoj odgovornosti za neke od ovih problema, njegov skepticizam mogao bi ponuditi model koji ostali mogu oponašati.

S obzirom na našu istoriju gledanja na moćne kao na proroke, bilo bi dobro da zapamtimo da „vizionari“ našeg doba nisu božanski entiteti već obični ljudi koji su naišli na magijske instrumente koje ne razumeju u potpunosti.

Kakav god oblik društvenih medija i interneta zauzeli u budućnosti, moglo bi se nadati da bismo mogli doći do tačke u kojoj „ograničeni mediji“ Dorsijev preferirani termin za Tviterov minimalistički etos, postaju ne samo estetski kriterijum već i prava etička ambicija.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

 

Izvor: Wired