Nomadsko carstvo koje je dominiralo azijskim stepama tri veka od 200.g pre nove ere, trgujući robom na Putu svile, gradeći složene grobnice za svoje mrtve i osvajajući daleke zemlje na konjima; zbog koga je izgrađen Veliki Kineski zid.
Poznato kao Songnu(Xiongnu), carstvo koje je bilo u sukobu sa velikim rivalom carskom Kinom i zbog koga je izdignut Veliki Kineski zid, čiji delovi i danas stoje.
Međutim, bez pisanih zapisa osim onih koje su proizveli kineski hroničari koji su Songnue smatrali varvarima, imperija i njen narod dugo su ostali u senci istorije.
Sada, drevni DNK dokazi, u kombinaciji sa plodovima nedavnih arheoloških iskopavanja, otkrivaju tajne jedne od najmoćnijih političkih snaga tog doba.
Međunarodni tim naučnika završio je genetsko istraživanje dva groblja duž zapadne granice carstva Songnu u današnjoj Mongoliji: aristokratskog elitnog groblja u Takhiltyn Khotgor-u i lokalnog elitnog groblja u Shombuuzyn Belchir.
Naučnici su sekvencionirali genome 17 osoba sahranjenih na dva groblja i otkrili „izuzetno visok“ nivo genetske raznolikosti, što čini verovatnim da je carstvo bilo multietničko, multikulturalno i višejezično, prema novoj studiji objavljenoj u petak u časopisu Science Advances.
Pročitajte još:
- Ofanziva ukrajinske vojske planirana za 30. April
- Google upozorava na potencijalne opasnosti od AI
- Otvorena istraga protiv Rišija Sunaka
Genetska raznolikost je pronađena unutar pojedinačnih zajednica, što sugeriše da carstvo nije bilo samo mešavina homogenih grupa ujedinjenih zajedničkim ciljem.
„Sada imamo bolju predstavu o tome kako je Songnu širio svoje carstvo uključivanjem različitih grupa i korišćenjem braka i srodstva u izgradnji imperije“, rekao je stariji autor Čongvong Džaong, vanredni profesor bioloških nauka na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, u saopštenju za javnost.
Od pojedinačnih proučavanih grobova, oni sa najvišim statusom pripadali su ženama, što sugeriše da su one imale posebno moćnu ulogu u društvu Songnu.
Kovčezi su ukrašeni zlatnim amblemima Sunca i Meseca koji su bili Songnovi simboli moći. Jedna grobnica je sadržala ostatke šest konja i kola.
„Ove elitne žene posedovale su materijale ne samo za prikazivanje svog statusa (na primer, kaiševe i ogrlice), već i za davanje moći, kao što su prestižni proizvodi za organizovanje politizovanih gozbi“, rekao je Brajan Miler, arheolog projekta za studije i docent Centralne Azijske umetnosti i arheologije na Univerzitetu u Mičigenu.
„Bili su veoma poštovani uz obilje ponuda od svih onih koji su prisustvovali njihovim sahranama, demonstrirajući njihovu kontinuiranu društvenu važnost u svojim zajednicama tokom celog života“, rekao je on.
Studija je takođe otkrila informacije o životima Songnu dece. Dečaci adolescenti, kao i muškarci, sahranjivani su sa lukovima i strelama.
„Deca su dobijala različit tretman u mrtvačnici u zavisnosti od starosti i pola, dajući naznake o godinama u kojima su pol i status pripisivani u društvu Songnu“, rekla je viši autor studije Kristina Variner, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Harvard i vođa grupe na Maks Plank Institutu za evolucionu antropologiju, u saopštenju.
Ursula Broseder, praistorijski arheolog sa Univerziteta u Bonu, rekla je da je istraživanje pružilo dublji uvid u društveno tkivo i društvo Songnua koristeći genetiku kao alat.
„Uzbuđen sam što ću videti još studija ove vrste u budućnosti“, rekla je Broseder, koja nije bila uključena u najnoviju studiju.
„Pošto sam bila jedna od ljudi koji su istakli da su zrele žene sahranjene sa najprestižnijim predmetima, uzbuđen sam što vidim da genetika potvrđuje ovo gledište.“
Broseder je dodala da su Songnu često bili pogrešno shvaćeni jer većina informacija o režimu, kao i ostalima koji potiču iz evroazijske stepe, potiču iz tekstova iz carske Kine i stare Grčke, gde su uglavnom nomadski stočari smatrani inferiornim.
Songnu je ostavio moćno nasleđe koje je inspirisalo kasnije nomadske režime koji su nastali u evroazijskim stepama, kao što su Mongoli i Džingis-kan, rekao je Miler.
„’Songnu’ je bilo ime dinastije, a ne naroda, ali taj dinastički režim je u velikoj meri uticao na narode unutar svojih oblasti i ostavio snažno nasleđe u Evroaziji“, rekao je on.
„Mnoge naredne grupe prisvojile su moćno ime Songnu (ili Hunnu – Hun) kada su uspostavile svoje vlastite režime, što je dovelo do ovekovečavanja takozvanih ‘hunskih’ entiteta čak i do Atile i Huna na rubu Evrope vekovima posle propast Songnua u unutrašnjoj Aziji.
„I to je moćno nasleđe… koje su Mongoli preuzeli kada su stvorili svoje carstvo mnogo više vekova kasnije.”
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji