Čovečanstvo je prešlo dug put kada su u pitanju mudri izumi, ali neki od najranijih inovativnih umova bili su stari Grci.
Neki drevni grčki izumi se i danas koriste, iako mogu izgledati malo drugačije nego ranije. Bez ovih izuma, sigurno ne bismo bili toliko tehnološki napredni kao danas.
Korišćenje snage vode za vodenice
U 3. veku pre nove ere, stari Grci su naučili da iskoriste snagu tekuće vode i razvili vodenicu, značajnu inovaciju u istoriji mlinarstva i važan korak ka mehanizaciji.
Vodeni mlin se pokretao snagom tekuće vode koja je okretala veliki drveni ili kameni točak koji je bio povezan sa vratilom ili nizom zupčanika. Dok se točak okretao, pokretao je sistem zupčanika i drugih mehanizama koji su se mogli koristiti u različite svrhe, kao što je mlevenje žitarica u brašno, drobljenje maslina da bi se dobilo ulje ili sečenje drveta u daske.
Grci su poboljšali svoje rane dizajne vodenih mlinova tako što su buduće mlinove učinili efikasnijim nego ranije, što pokazuje da su drevni grčki izumi zaista briljantni, Takođe su razvili sofisticirane sisteme upravljanja vodama, uključujući brane, akvadukte i kanale, što im je omogućilo da kontrolišu tok vode i usmeravaju ga tamo gde je trebalo da ide.
Vodeni mlin je igrao važnu ulogu u staroj grčkoj ekonomiji, obezbeđujući pouzdan izvor energije za mnoge industrije, uključujući poljoprivredu, rudarstvo i proizvodnju. Takođe je pomogao da se podstakne ekonomski rast i inovacije, jer su nove tehnologije razvijene da bi se iskoristila njegova moć.
Praćenje udaljenosti pomoću prvog odometra
Odometar je bio drevni grčki izum koji je korišćen za merenje udaljenosti koju pređe vozilo. Reč „odometar“ potiče od grčkih reči „odos“, što znači „put“ i „metron“, što znači „mera“.
Dok je odometar prvi put pominjao Vitruvije u 1. veku pre nove ere, prvi poznati odometar napravio je starogrčki inženjer Arhimed u 3. veku pre nove ere. Ovaj rani brojač kilometara bio je jednostavan uređaj napravljen od točka sa zupcima oko ivice, koji je okretao niz zupčanika koji su mogli da prikazuju pređenu udaljenost na brojčaniku. Odometar je tada bio montiran na kolica ili kočija i pokretan je rotacijom točkova.
Arhimedov odometar bio je važan pronalazak za trgovinu i transport u drevnoj Grčkoj, jer je omogućavao trgovcima da precizno izmere pređenu udaljenost i bolje izračunaju cenu robe i usluga. Takođe je pomogao da se poboljša efikasnost transporta i logistike, jer je omogućio preciznije procene vremena putovanja i udaljenosti.
Vremenom, odometar su dalje razvijali drugi grčki inženjeri, kao što je Heron Aleksandrijski, koji je napravio napredniju verziju koristeći niz zupčanika i lanaca za beleženje pređene udaljenosti. Odometar je na kraju prilagođen da se koristi i na konjskim zapregama, biciklima i automobilima. Danas ostaje važan alat za merenje udaljenosti i brzine u savremenim vozilima.
Ispaljivanje projektila pomoću katapulta
Da su drevni grčki izumi ziasta imali veliku upotrebnu vrednost, dokaz je katapult.
Stvaranje katapulta u 4. veku pre nove ere revolucionisalo je ratovanje dozvoljavajući vojnicima da bacaju velike projektile, kao što su kamenje i strele, na velike udaljenosti. Reč „katapult“ potiče od grčke reči „kata-pultos“, što znači „udar naniže“.
Prvi katapult sagradio je oko 400. godine pre nove ere Dionis Stariji. Rani katapulti su bili jednostavni uređaji koji su koristili napetost, torziju ili protivteže za lansiranje projektila. Najčešći tip bio je torzioni katapult, koji je koristio uvrnutu užad ili tetive za skladištenje energije pre nego što je pušten za lansiranje projektila.
Vremenom su Grci razvili naprednije i sofisticiranije katapulte. Jedan od ovih naprednih dizajna bio je onager, vrsta torzionog katapulta koji je koristio remen za lansiranje projektila. Druga je bila balista, vrsta zateznog katapulta koji je koristio upletene konopce ili tetive za lansiranje velikih vijaka ili strela.
Veruje se da je jedan od najpopularnijih katapulta napravio Arhimed, koji je koristio niz složenih poluga i remenica za lansiranje masivnog kamenja na velike udaljenosti u opsadi Sirakuze 214. pre Hrista.
Katapult je nastavio da se koristi u celom antičkom svetu, a kasnije su ga prilagodili Rimljani, koji su razvili još naprednije i moćnije verzije koje su bile u velikoj meri korišćene u njihovim vojnim kampanjama.
Voda, zvončići i sveće: drevni budilnici
Dok Grci nisu izmislili budilnike kakve danas poznajemo, oni su izmislili sličan koncept u svoje vreme oko 4. veka pre nove ere. Njihov rani budilnik se zvao „vodeni sat“ ili „klepsidra“. Ovaj uređaj je u suštini bio posuda koja je bila napunjena vodom i imala je malu rupu na dnu. Kako je voda polako kapala iz rupe, označavala je protok vremena koristeći rezbarije unutar posude. Takođe se može koristiti da se neko probudi gore u određenom satu sipanjem određene količine vode u poseban kontejner koji je bio opremljen plovkom da se oglasi kada je pun.
Drugi uređaj koji je korišćen kao alarm bio je jednostavan sat sa svećom, koji se sastojao od sveće označene ravnomerno raspoređenim linijama, od kojih svaka predstavlja određeni vremenski interval. Kako je sveća dogorevala, linije bi postepeno nestajale, dozvoljavajući nekome da kaže vreme. Neke od ovih sveća su imale eksere ili kamenje u sebi, tako da bi padale kada bi se sveća istopila do određenog vremena i probudile ih.
Drevni grčki izumi se nisu ograničili samo na konstruisanje određenih naprava, već su koristili i postojeće žive resurse, a među njima svakako da su najzanimljiviji petlovi koji su korišćeni kao alarm.
Dizalica za podizanje velikih tereta
Umorni od podizanja tereta, Grci su izmislili prvu dizalicu oko 500. godine pre nove ere. Dizalica je omogućila starim Grcima da podižu građevinske blokove i statue koje su obično bile preteške da bi se pomerale rukom.
Rani kranovi su bili napravljeni od drveta i imali su dugačku ruku (nazvanu flokom) pričvršćenu za rotirajuću osnovu. Flok je imao sistem remenica koji je omogućavao radnicima da podižu i spuštaju teške predmete. Ovim dizalicama su upravljali ručno ili ponekad od životinja, kao što su volovi, koji su vukli užad pričvršćene za krak.
Kako se tehnologija poboljšavala, dizalice su postajale sve sofisticiranije. Grci su smislili kako da razviju dizalice koje su pokretane vodom, koristeći hidraulične sisteme za podizanje teških predmeta. Takođe su izmislili kran sa pokretnim točkovima, koji je koristio ljudsku ili životinjsku snagu da okreće veliki točak koji je podizao i spuštao predmete.
Grci su dizalice koristili na mnogo različitih načina, uključujući i izgradnju hramova, palata i drugih velikih zgrada. Takođe su koristili dizalice za pomeranje statua i drugih umetničkih dela.
Najpoznatiji primer upotrebe dizalica u grčkoj arhitekturi je izgradnja Partenona u Atini, koji je izgrađen u 5. veku pre nove ere, koristeći dizalice za podizanje i pomeranje masivnih mermernih blokova koji čine hram.
Moderna tehnologija Zahvaljujući Grcima
Stari Grci su bili oličenje inovacija, a njihovi izumi i nasleđe živi i danas u mnogim modernim pronalascima koje koristimo. Od vodenice, koja je revolucionisala mlevenje i dovela do mehanizacije industrije, do katapulta, koji je transformisao ratovanje i pomogao u oblikovanju istorije, Grci su zaista bili ispred svog vremena.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins