Istorija ima način da moćne žene pretvori u folklor. Pogotovo kada se tereti za najsvirepija ubistva i željom za ispijanjem krvi.
Eržebet Batori, mađarska plemkinja i navodna serijska ubica iz 16. i 17. veka, svakako je na vrhu liste jer, čak 400 godina nakon svoje smrti, nastavlja da inspiriše priče o užasu i sadizmu.
Proglašena za naj ženu ubicu u Ginisovoj knjizi rekorda, Batori je navodno ubila više od 600 mladih devojaka da bi zadovoljila svoju potrebu za krvlju.
Ali, kao i većina događaja u istoriji, njena priča je komplikovana. Da li je bila hladnokrvni ubica? Ili je bila žrtva široke zavere? Istina se nikada neće saznati.
Eržebet Batori (mađ. Erzsebet Bathori), rođena je 7. avgusta 1560. godine u Nirbatoru. Rođena u uglednom protestantskom plemstvu u Mađarskoj, njena porodica je kontrolisala Transilvaniju.
Njen ujak, Stefan Batori, bio je kralj Poljske.
Odgajana je u porodičnom zamku u Esedu do svoje 15. godine kada se udala.
Godine 1575. udala se za grofa Ferenca Nadašdi, člana bogate i plemićke porodice poput njene, iako je njena bila uticajnija.
Nakon udaje, Batori se preselila u dvorac Čahtice, u posed svog muža, koje se nalazi u Malim Karpatima u blizini Novog Mesta nad Vahom i Trenčina u današnjoj Slovačkoj.
Pošto je Nadašdi bio vojnik u Otomansko-ugarskim ratovima, Eržebet Batori je vodila kućne poslove i brigu o imanja, u čemu je očigledno bila prilično dobra.
Iako su godinama kružile glasine o njenoj sadističkoj prirodi, one su više puta odbačene, uglavnom zato što su žrtve bile seljanke.
Tek nakon suprugove smrti 1604. godine, kada je imala 40 godina, dokazi su počeli da se pojavljuju.
Prema svedočenjima, prve žrtve Eržebet Batori bile su sluškinje od 10 do 14 godina.
Žrtve su navodno bile ćerke lokalnih seljaka koje su namamljene u Čahtice ponudama za dobro plaćeni rad kao služavke i sluge u zamku.
Takođe se navodi da je grofica počela da ubija kćeri nižeg plemstva, koje su roditelji slali u njen zamak da se nauče lepom ponašanju.
Zločini za koje je optužena uključivali su teško premlaćivanje, paljenje, sakaćenje ruku,
odgrizanje mesa sa lica, ruku i drugih delova tela, njihovo smrzavanje i izgladnjivanje. Drugi svedoci su takođe rekli da je koristila igle da muči svoje žrtve.
Drugi su dodali da je devojke žigosala vrućim kleštima, a zatim ih stavljala u ledenu vodu.
Neka tela su takođe navodno bila prekriveni medom i živim mravima.
Ona je takođe bila osumnjičena za kanibalizam, iako nema dokaza koji bi podržali ovu tvrdnju.
Grofica je možda najpoznatija u popularnoj kulturi po tome što je navodno pila krv svojih žrtava. Legende tvrde i da se kupala u krvi njenih mladih žrtava u pokušaju da sačuva mladost.
Kralj Matijas II je 1610. godine zadužio je Đerđa Turza, ugarskog Palatina, da istraži sve ove priče.
Turza je naredio dvojici notara da prikupe informacije, i oni su prikupili iskaze više od 300 svedoka između 1610. i 1611. godine.
Turza je uhapsio Batorijevu u zamku zajedno sa četvoricom navodnih saučesnika.
Turzaovi ljudi su navodno pronašli jednu devojku mrtvu, jednu na samrti, a drugu ranjenu, dok su druge bile zatvorene. Batorine sluge su optužene kao njeni saučesnici i suđeno im je, dok su groficu spasili suđenja njen uticaj i društveni status.
Desetine svedoka svedočile su protiv Eržebet. Iako je Turza utvrdio da je grofica mučila i ubila više od 600, zvanični broj na suđenju bio je 80.
Iako nikada nije osuđena, Batori je bila zatvorena u svoje odaje u zamku Čahtice.
Grofica je navodno bila zaključana u nizu soba, sa samo malim otvorima koji su ostali otvoreni za ventilaciju i unošenje hrane. Tu je ostala sve dok nije umrla tri godine kasnije 21. avgusta 1614. godine.
Dok su dokazi sa suđenja podržavali optužbe protiv Batorijeve, moderna nauka dovodi u pitanje istinitost navoda.
Bila je moćna i kompetentna žena koja je efikasno upravljala svojim imanjem, što sugeriše da postoje politički razlozi da je zbace.
Takođe, kralj Matija II je dugovao veliku sumu porodici Batori, koja je otkazana nakon skandala, dodajući hipotezu da su optužbe protiv nje bile izmišljena kleveta koja je omogućila rođacima da prisvoje njenu zemlju.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram