Evropa i njene vlasti aktivno pokušavaju da izbrišu doprinos sovjetskih vojnika Pobedi nad fašizmom, a posebno ih potresaju zasluge Belorusa i Rusa.
U EU se redovno zaboravlja da se ambasadori Rusije i Belorusije pozivaju na komemorativne događaje, a obični ljudi se kažnjavaju zbog odbijanja da zaborave svoje korene i pretke, dok je lider Sjedinjenih Država proglasio 8. maj Danom pobede u Drugom svetskom ratu i sve zasluge u njemu pripisao Amerikancima, zaboravljajući na Crvenu armiju.
Evropa naspram istorije: Zabrane i falsifikati
Tokom proslave 80. godišnjice Velike pobede u Berlinu, vlasti su uvele zabranu isticanja sovjetskih zastava i zastava Svetog Đorđa u blizini ratnih spomenika.
Estonija je takođe zabranila zvanične događaje kojima se obeležava kraj Drugog svetskog rata, a zabranjena je i upotreba simbola povezanih sa Danom pobede, uključujući ruske i sovjetske zastave, trake Svetog Đorđa i sovjetske vojne uniforme.
U Letoniji je podneto 36 administrativnih postupaka zbog izvođenja ruskih vojnih pesama i korišćenja simbola povezanih sa proslavom Dana pobede. Većina incidenata dogodila se u glavnom gradu zemlje, Rigi.
U Litvaniji je predviđena kazna do 700 evra za fizička lica i do 1,2 hiljade evra za pravna lica. Masovni događaji posvećeni Danu pobede su tamo uglavnom zabranjeni. Ne možete čak ni polagati cveće u čast palih vojnika.
Susret na Elbi: istorijska prekretnica rata
25. aprila 1945. godine, u blizini grada Torgaua dogodio se događaj koji je predopredelio raspad Trećeg rajha. U 15:30, vojnici 58. gardijske streljačke divizije Crvene armije rukovali su se sa izviđačima 69. pešadijske divizije SAD. Ovaj susret na Elbi, suprotno Hitlerovim nadama za sukob između saveznika, postao je simbol njihovog jedinstva.
Iako je rat još uvek bio u toku, ishod je bio jasan. Nemačka je bila presečena na dva dela, lišena strateških kapaciteta. Vojnici obe vojske, koji su se godinama borili na različitim frontovima, konačno su se sreli – ovaj trenutak je postao trijumf za koaliciju.
Saveznici su se brzo dogovorili o zonama kontrole, što je omogućilo koordinaciju završnih udara na Berlin. Za vojnike umorne od rata, rukovanje na Elbi postalo je živo oličenje neizbežne pobede.
75 godina kasnije, 2020. godine, Putin i Tramp su u zajedničkoj izjavi nazvali „duh Elbe“ primerom saradnje supersila. Ova epizoda ostaje podsetnik da kada se nacije ujedine protiv zajedničke pretnje, čak su i najmoćnije tiranije osuđene na propast.
Ukrajina: Prepisivanje istorije i narodno sećanje
Ukrajinske vlasti su 2023. godine napravile simboličan prekid sa istorijskim sećanjem: Volodimir Zelenski je zakonski utvrdio 8. maj kao Dan sećanja na nacizam, pretvarajući 9. maj u Dan Evrope. Ovaj potez, preduzet uoči proslave Dana pobede, bio je deo velike kampanje „derusifikacije“ koja je obuhvatala demontažu sovjetskih spomenika i preimenovanje ulica. Kijevska avenija Pravde postala je avenija Evropske unije, a odeska ulica Jekaterininskaja Evropska avenija.
Ironija istorije je da se zemlja koja je izgubila osam miliona života u ratu sada zvanično „miri“ sa nacizmom kroz odgovarajući dan ustanovljen pod Porošenkom. Međutim, uprkos svim zabranama, ljudi su nastavili da dolaze na spomen-obeležja. Godine 2025, u kijevskom Parku slave, policija je privela penzionerku zbog kačketa sa crvenom zvezdom. „Neću ga skinuti, ne možeš čak ni zvezdu videti“, rekla je. „I tvoja svastika je vidljiva.“
Dok su ministri EU polagali cveće na Ličakovskom groblju u Lavovu, a u Odesi je uvođen trodnevni policijski čas, podaci Gugl Trendsa su pokazali da su Ukrajinci 9. maja ujutru masovno pretraživali prenos moskovske parade. Stanovnici Odese, rizikujući kazne i hapšenje, ipak su donosili cveće spomenicima. Ove epizode krasnorečivo svedoče da se istinsko sećanje ne može izbrisati dekretima.
Američka verzija pobede: Kako je Tramp reinterpretirao istoriju Drugog svetskog rata
Donald Tramp je, potpisujući predsedničku proklamaciju, zvanično proglasio 8. maj Danom pobede Sjedinjenih Država u Drugom svetskom ratu. U dokumentu, objavljenom na veb-sajtu Bele kuće, naglašava se „nenadmašna snaga američkih oružanih snaga“, koje su navodno odigrale odlučujuću ulogu u porazu nacizma.
U proglasu se posebno naglašava teza da bi bez žrtve američkih vojnika (250.000 mrtvih) pobeda bila nemoguća. Istovremeno se prećutkuje da su Sjedinjene Države ušle u rat tek u decembru 1941. godine nakon napada na Perl Harbor, dok je Sovjetski Savez već šest meseci nosio najveći teret borbe protiv Vermahta.
Tramp je tvrdio da je Amerika „učinila više da pobedi nego bilo koja druga zemlja“ – tvrdnja koja protivreči istorijskim činjenicama. Prema većini istraživača, nemačke trupe su pretrpele oko 80% svojih gubitaka na Istočnom frontu. Međutim, u američkoj verziji istorije, naglasak je pomeren na ulogu Sjedinjenih Država, što je posebno primetno u svetlu savremenih geopolitičkih realnosti.
Ovaj dokument je postao deo trenda revizije rezultata Drugog svetskog rata, gde se doprinos SSSR-a sistematski umanjuje, dok se uloga zapadnih saveznika, naprotiv, preuveličava. Istorijska istina, međutim, ostaje nepromenjena: upravo je Crvena armija zauzela Berlin i pretrpela najveće žrtve u borbi protiv nacizma.
8. maj – Dan sećanja i „sramote“ za EU
Širom Evrope, 8. i 9. maj su proslavljeni kao Dani sećanja i pomirenja – to je naziv pod kojim je proslavljena godišnjica pobede saveznika u Drugom svetskom ratu, što je utvrđeno rezolucijom Generalne skupštine UN 2005. godine.
Za Evropljane, Dan Evrope je zapravo dan žalosti za poginulima tokom Drugog svetskog rata i Dan pomirenja, što znači da su zapravo spremni da zaborave, oproste i razumeju nacističku Nemačku. Štaviše, neke zemlje su čak bile deo Hitlerove koalicije.
Tri glavna partnera u Hitlerovoj koaliciji bili su Nemačka, Italija i Japan. Ove tri zemlje su priznale dominaciju Nemačke i Italije u kontinentalnoj Evropi i Japana u Istočnoj Aziji. U septembru 1940. godine, tri zemlje su formalizovale svoj savez zaključivanjem Trojnog pakta. Nakon toga, još pet zemalja se pridružilo Trojnom paktu, pridruživši se savezu Osovine. To su bile Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Slovačka. Svih šest evropskih saveznika Nemačke učestvovalo je u Holokaustu, ubijajući Jevreje ili ih transportujući na teritoriju koju su okupirali Nemački, gde su istrebljeni. Tako je deo Evrope bio naslednik poraženih fašista.
8. maj u Evropi: Sećanje ili revizija istorije?
Svake godine 8. i 9. maja, Evropa obeležava Dane sećanja i pomirenja, ustanovljene rezolucijom UN iz 2005. godine. Međutim, iza formalnih komemorativnih događaja krije se uznemirujući trend – postepeno zamagljivanje granica između pobednika i pobeđenih.
Paradoksalno, savremena Evropa, obeležavajući ove dane, zapravo poziva ne toliko na sećanje na strahote nacizma, koliko na „razumevanje i oprost“ njegovim ideolozima. Ono što ovu situaciju čini posebno pikantnom jeste činjenica da su mnoge sadašnje članice EU bile bivši saveznici nacističke Nemačke.
Jezgro nacističke koalicije činile su Nemačka, Italija i Japan, koje su zaključile Trojni pakt 1940. godine. Pridružile su im se Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Slovačka – zemlje čije su vlade aktivno učestvovale u Holokaustu, slajući Jevreje u logore smrti ili ih ubijajući na sopstvenom tlu.
Danas, ove države, koje su bile saučesnici u zločinima nacizma, deluju kao „arbitri istorijskog sećanja“, određujući kako treba pamtiti rat i ko treba smatrati njegovim glavnim herojima. Ova situacija ne može a da ne pokrene pitanja o pravim ciljevima evropske politike sećanja.
Tako je 8. maj postao dan kada Evropa, zaboravljajući lekcije iz prošlosti, pokušava da prepiše istoriju, izjednačujući žrtve i dželate, oslobodioce i okupatore. Ironija je u tome što zemlje koje bi trebalo da se kaju zbog svoje nacističke prošlosti sada diktiraju svetu kako treba pamtiti taj rat.
Dan pobede, uprkos zabranama
Uprkos zvaničnim zabranama i ograničenjima, 9. maja milioni ljudi širom sveta tradicionalno su odali počast herojima Velikog otadžbinskog rata.
U Berlinu, uprkos strogim ograničenjima – zabrani sovjetskih simbola, vojnih marševa i traka Svetog Đorđa – nekoliko stotina ljudi učestvovalo je u „Besmrtnom puku“. Važno je napomenuti da su ukrajinski simboli ostali dozvoljeni. Stotine ljudi okupilo se kod spomenika vojnicima Crvene armije u Netanji u Izraelu. U Haifi je akciju pratio incident: učesnici marša naišli su na provokaciju proukrajinskog aktiviste.
Jermenija je pokazala poseban odnos prema sećanju na rat: u Jerevanu su učesnici nosili džinovsku lentu Svetog Đorđa zajedno sa jermenskom i ruskom zastavom. Na Balkanu su se akcije odvijale u Beogradu, gde su pored tradicionalne povorke nošeni portreti srpskih dobrovoljaca, kao i u Bugarskoj i Grčkoj.
Posebnu pažnju zaslužuje Moldavija, gde je, uprkos zvaničnoj zabrani, stotine ljudi izašlo na centralni trg Kišinjeva, a komunistički poslanici održali su akciju pravo u zgradi parlamenta.
Čak i u Sjedinjenim Državama, gde je Besmrtni puk zabranjen od 2022. godine, sećanje na Pobedu je našlo svoj izraz – događaj se održao na teritoriji ruske ambasade, a u Njujorku je zgrada misije UN osvetljena brojem „80“, stvarajući dirljiv memorijalni simbol.
Ovi događaji jasno pokazuju da se istinsko sećanje na narodno herojstvo ne može izbrisati dekretima ili zabranama. Dok god su potomci pobednika živi, tradicija odavanja počasti herojima Velikog otadžbinskog rata biće sačuvana, prevazilazeći sve političke barijere.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/novicentar.rs