Finski predsednik Sauli Niniste potvrdio je u nedelju da će njegova zemlja podneti zahtev za članstvo u NATO u trenutku dvodnevnog, nezvaničnog, sastanka šefova diplomatija zemalja Alijanse u Berlinu gde je buduće priključenje Finske i Švedske bilo glavna tema. Sve to prati veliko protivljenje Rusije, ali i nesaglasje u NATO.
Glavna prepreka za članstvo Finske i Švedske je Turska, koja je najavila veto. Turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu je poručio da je spreman da razgovara sa saveznicima, ali i dodao:
Velika većina turskog naroda je protiv prijema ovih zemalja koje podržavaju terorističku organizaciju PKK i traže od nas da blokiramo njihovo učlanjenje.
Turci ističu da imaju i loše iskustvo od učlanjenja Grčke i da ne žele „dva puta da ponove istu grešku“. Ankara se, takođe, nudi i kao mesto gde bi pregovorima moglo da se dođe do rešenja za konflikt u Ukrajini. Dalje provociranje Rusije širenjem NATO nije dobar put za smirivanje tenzija. Za prijem u NATO potrebna je saglasnost svih članica.
I Mateo Salvini, lider desničarske italijanske partije Liga, koja čini deo vladajuće koalicije, smatra da treba da se odloži prijem Finske i Švedske. On je dodao i da slanje novog naoružanja Ukrajini ne doprinosi mirnom rešavanju situacije.
Sve što nas udaljava od mira treba staviti na listu čekanja – rekao je Salvini.
Ipak, očekuje se da će, posle Finske ubrzo i susedna Švedska, za nekoliko dana, doneti sličnu odluku. Zvanična Nemačka je već stavila do znanja da je preduzela sve da se što je više moguće ubrza proces ratifikacije i prijema. Ratifikacija može da potraje i godinu dana. Finska i Švedska u tom vakuumu ne bi bile zaštićene famoznim članom 5 NATO ugovora koji podrazumeva solidarnu odbranu svih članica, bez da ijedna članica uloži veto.
Nemačka je pripremila sve za brzi proces ratifikacije. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok naglasila je da su se ministri na večeri u subotu uveče složili da ne bi trebalo da bude praznog hoda između trenutka kada Finska i Švedska podnesu zahtev za članstvo, do dana punopravnog ulaska. Moramo da se pobrinemo da im damo bezbednosne garancije, jer ne sme biti prelaznog roka sa tokom kog je njihov status nejasan.
Njen rumunski kolega Bogdan Auresku je poručio da ne treba da se izgubi zamah u prijemu dve nordijske zemlje u NATO, s ciljem da se pošalje poruka Rusiji.
Da su članice NATO na putu da pronađu konsenzus oko prijema dve zemlje, potvrdio je hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman, i pored toga što je predsednik nama susedne Hrvatske Zoran Milanović početkom meseca izrazio protivljenje prijemu.
Razgovori su na dobrom putu. Nadam se uspešnom rezultatu koji će pokazati našu solidarnost – istakao je Grlić Radman.
Zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Đenoa rekao je da je uveren da će saveznici konstruktivno i pozitivno razmotriti molbu dveju zemalja. Povodom zabrinutosti Turske izrazio je uverenje da može da se nađe odgovor „između prijatelja i saveznika“.
S druge strane, zvanična Moskva prijem smatra greškom. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da će pristupanje Finske NATO „naneti ozbiljnu štetu rusko-finskim odnosima, kao i stabilnosti i bezbednosti u severnoj Evropi“. Portparol američkog Pentagona DŽon Kirbi je odgovorio da „nije na Rusiji da odlučuje da li će Švedska i Finska pristupiti NATO“, ali Moskva sprema odgovor:
Ukoliko neka članica alijanse ne uloži veto, Rusija će biti prinuđena da preduzme korake odmazde vojnotehničkih i drugih karakteristika kako bi se suprotstavila rastućim pretnjama njenoj nacionalnoj bezbednosti – navelo je ministarstvo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da stav lidera Finske da bez odlaganja traže prijem u NATO neće doprineti stabilnosti i bezbednosti u Evropi. Dodao je da će odgovor Rusije zavisiti od konkretnih koraka koje će NATO preduzeti da približi svoju infrastrukturu ruskim granicama.