Posle dramatičnih ocena Antonija Gutereša, da se svet nalazi blizu atomske katastrofe, izjave Vladimira Putina i Džo Bajdena delovale su umirujuće.
Lider Rusije ponovio je ocenu da pobednika u atomskom ratu nema i da zato nuklearni sukob po svaku cenu treba izbeći. A zatim je i predsednik Bajden ponovio predlog Moskvi i Pekingu da zajedno sa Vašingtonom počnu da rade na novom dogovoru o smanjenju atomskog arsenala.
Kad se zna koliko su napregnuti odnosi između velesila, i to ne samo između Rusije i SAD, zbog rata u Ukrajini, nego i Amerike i Kine, oko Tajvana, onda je Bajdenov poziv, ipak, ohrabrujuća vest.
Gutereš je podsetio da u arsenalima leži skoro 13.000 jedinica atomskog oružja i da je jedino potpuna likvidacija atomskih arsenala garancija da ono nikada neće biti upotrebljeno.
Obraćajući se učesnicima konferencije, Putin se složio da se atomski rat ne sme dogoditi. Ali, ruski predsednik je podsetio i da bezbednost treba da bude podjednaka za sve. Bajden je otišao korak dalje rekavši da je spreman da potpiše novi dogovor sa Rusijom i Kinom o atomskom oružju.
Treba da sednemo za sto da postignemo novi dogovor o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog oružja – kazao je Bajden.
Dogovor o ograničenju raketa i bojevih glava, koji su potpisali predsednici SAD i Rusije, važi do 2026. godine.
Rusi i Kinezi imaju svoje računice. Ako se ide na smanjenje atomskog oružja, onda bi tome trebalo da se pridruže sve zemlje koje ga imaju, uključujući zemalje članice NATO.
Deo zemalja ne želi da se odrekne atomskog oružja jer smatraju da im je ono jedina garancija da ih u nekoj narednoj krizi Amerika neće napasti. Kad je 1970. godine stupio na snagu dogovor o neširenju atomskog oružja, nuklearne arsenale su imali SAD, SSSR, Velika Britanija, Francuska i Kina, a sada ih ima duplo više – 10 zemalja. Sa povećanjem broja bombi, povećava se verovatnoća da dođe do atomske katastrofe, ali isto tako i smanjuje verovatnoća da Amerika nekoga ugrozi vojno.