Zaboravite Mars—Jupiterov mesec Evropa je jedan od najperspektivnijih svetova u Sunčevom sistemu za traženje vanzemaljskog života, velikim delom zato što se može pohvaliti ogromnim tečnim okeanom koji se nalazi ispod ploče leda.
Iako je Evropa samo jedna četvrtina prečnika Zemlje, njen okean može imati dvostruko više vode od okeana naše planete zajedno. A gde ima vode, postoji šansa da se život kakav poznajemo nastani.
Ali zapravo najteži izazov bi bio otkriti bilo kakav vanzemaljski život na Evropi.
Smatra se da je mesečeva ledeni omotač debeo 16 do 24 km. Najdublje što su ljudi ikada iskopali u Zemlju je 12 km.
Međutim, možda nije tako zastrašujuće kao što mislimo. Nova studija objavljena u Nature Communications u utorak otkriva da bi sama ledeni omotač mogao biti poroznija nego što se ranije mislilo. U stvari, led bi mogao biti dom za više džepova vode koji bi takođe mogli da podrže život.
Zašto je NASA opsednuta Evropom, Jupiterovim vodenim mesecom
Ključ ovih novih otkrića? Grenland. Novi podaci prikupljeni radarom koji prodire u led pokazuju formiranje karakteristika „dvostrukog grebena“ u ledenom pokrivaču Grenlanda, karakteristike koje su prisutne i na Evropi. Istraživači koji stoje iza novog rada veruju da bi mehanizam za to kako su ovi dvostruki grebeni formirani na Grenlandu trebalo da se primeni na Evropu, što sugeriše da na Mesecu Jovijana ima više tečne vode nego što smo ikada mogli da zamislimo.
„Bilo je to zaista malo slučajno“, rekao je Rajli Kalberg, inženjer elektrotehnike koji je doktorirao na Univerzitetu Stanford koji je vodio novu studiju.
Jedan od mojih kolega na ovom radu, koji je planetarni naučnik, držao je prezentaciju o velikim otvorenim pitanjima u nauci o Evropi i pokazao sliku ovih dvostrukih grebena na površini. Palo mi je na pamet da sam video sličnu karakteristiku u svojim podacima sa Zemlje dok sam radio na potpuno drugačijem projektu koji se odnosi na uticaje klimatskih promena na ledeni pokrivač Grenlanda.
Kalberg i njegove kolege su se vratili na podatke o Evropi i otkrili da dvostruki grebeni na Jovijanovom mesecu (prvi put primećeni 1990-ih od strane NASA-ine misije Galileo) pokazuju neobičnu vrstu odnosa između visine grebena i udaljenosti između dva vrha . Nakon što je uzeo u obzir razliku u gravitaciji između Zemlje i Evrope, tim je shvatio da karakteristike Grenlanda takođe imaju prilično sličan odnos, što je značilo da se dvostruki grebeni formiraju slično na oba mesta.
https://dnevnipuls.com/bizarni-slucajevi-masovne-histerije-kroz-istorijuvideo/
Znamo da se dvostruki grebeni formiraju na Grenlandu kada se led lomi oko džepova tečne vode pod pritiskom koja se ponovo smrzavala unutar ledenog pokrivača, što je podstaklo dva vrha da se uzdignu u određenom obliku. Ovi džepovi vode su plitki i pomažu da ledeni pokrivač bude porozniji.
Istraživači veruju da isti mehanizam objašnjava dvostruke grebene na Evropi, što znači da je ledeni omotač dinamičan, propustljiv i možda prepun plitkih tela tečne vode.
Ako se na ovaj način formiraju i dvostruki grebeni Evrope, to sugeriše da su džepovi plitke vode morali biti, ili su možda još uvek, izuzetno česti u ledenom omotaču – rekao je Kalberg.
Dvostruki grebeni su daleko najčešća površina koju vidimo na slikama iz Evrope, tako da ako se formiraju iznad vode, to bi zaista moralo da bude svuda u ledenom omotaču. To znači da su prilike da se život razvije na Jovijanskom mesecu mnogo češće.
Kalberg je upozorio da nećemo moći da potvrdimo ništa od ovoga dok ne budemo imali priliku da direktno proučavamo Evropu.
To će se verovatno dogoditi u narednoj deceniji: NASA planira da lansira sondu u orbiti pod nazivom Evropa Kliper u oktobru 2024. godine, a na Evropu bi trebalo da stigne u aprilu 2030. Biće naoružana radarom koji prodire u led i koji će biti od ključnog značaja za otkrivanje ledene ljuske Evrope i trebalo bi da pomogne da se otkrije da li je Evropa zaista najbolja opcija za život u našem solarnom sistemu.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter