Заборавите Марс—Јупитеров месец Европа је један од најперспективнијих светова у Сунчевом систему за тражење ванземаљског живота, великим делом зато што се може похвалити огромним течним океаном који се налази испод плоче леда.
Иако је Европа само једна четвртина пречника Земље, њен океан може имати двоструко више воде од океана наше планете заједно. А где има воде, постоји шанса да се живот какав познајемо настани.
Али заправо најтежи изазов би био открити било какав ванземаљски живот на Европи.
Сматра се да је месечева ледени омотач дебео 16 до 24 км. Најдубље што су људи икада ископали у Земљу је 12 км.
Међутим, можда није тако застрашујуц́е као што мислимо. Нова студија објављена у Натуре Цоммуницатионс у уторак открива да би сама ледени омотач могао бити порознија него што се раније мислило. У ствари, лед би могао бити дом за више џепова воде који би такође могли да подрже живот.
Зашто је НАСА опседнута Европом, Јупитеровим воденим месецом
Кључ ових нових откриц́а? Гренланд. Нови подаци прикупљени радаром који продире у лед показују формирање карактеристика „двоструког гребена“ у леденом покривачу Гренланда, карактеристике које су присутне и на Европи. Истраживачи који стоје иза новог рада верују да би механизам за то како су ови двоструки гребени формирани на Гренланду требало да се примени на Европу, што сугерише да на Месецу Јовијана има више течне воде него што смо икада могли да замислимо.
„Било је то заиста мало случајно“, рекао је Рајли Калберг, инжењер електротехнике који је докторирао на Универзитету Станфорд који је водио нову студију.
Један од мојих колега на овом раду, који је планетарни научник, држао је презентацију о великим отвореним питањима у науци о Европи и показао слику ових двоструких гребена на површини. Пало ми је на памет да сам видео сличну карактеристику у својим подацима са Земље док сам радио на потпуно другачијем пројекту који се односи на утицаје климатских промена на ледени покривач Гренланда.
Калберг и његове колеге су се вратили на податке о Европи и открили да двоструки гребени на Јовијановом месецу (први пут примец́ени 1990-их од стране НАСА-ине мисије Галилео) показују необичну врсту односа између висине гребена и удаљености између два врха . Након што је узео у обзир разлику у гравитацији између Земље и Европе, тим је схватио да карактеристике Гренланда такође имају прилично сличан однос, што је значило да се двоструки гребени формирају слично на оба места.
https://dnevnipuls.com/bizarni-slucajevi-masovne-histerije-kroz-istorijuvideo/
Знамо да се двоструки гребени формирају на Гренланду када се лед ломи око џепова течне воде под притиском која се поново смрзавала унутар леденог покривача, што је подстакло два врха да се уздигну у одређеном облику. Ови џепови воде су плитки и помажу да ледени покривач буде порознији.
Истраживачи верују да исти механизам објашњава двоструке гребене на Европи, што значи да је ледени омотач динамичан, пропустљив и можда препун плитких тела течне воде.
Ако се на овај начин формирају и двоструки гребени Европе, то сугерише да су џепови плитке воде морали бити, или су можда још увек, изузетно чести у леденом омотачу – рекао је Калберг.
Двоструки гребени су далеко најчешц́а површина коју видимо на сликама из Европе, тако да ако се формирају изнад воде, то би заиста морало да буде свуда у леденом омотачу. То значи да су прилике да се живот развије на Јовијанском месецу много чешц́е.
Калберг је упозорио да нец́емо моц́и да потврдимо ништа од овога док не будемо имали прилику да директно проучавамо Европу.
То ц́е се вероватно догодити у наредној деценији: НАСА планира да лансира сонду у орбити под називом Европа Клипер у октобру 2024. године, а на Европу би требало да стигне у априлу 2030. Биц́е наоружана радаром који продире у лед и који ц́е бити од кључног значаја за откривање ледене љуске Европе и требало би да помогне да се открије да ли је Европа заиста најбоља опција за живот у нашем соларном систему.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер