Kako je Nemačka preko noći pala na kolena: Inflacija kao 1970.godine - ulje 5 evra

Poslednjih meseci Nemačka se suočava sa brojnim ekonomskim neprilikama. Cene rastu iz dana u dan, inflacija se penje nezaustavjivo, u mnogim industrijama dolazi do nestašice sirovina, sve je više i krađe goriva i hrane.

Ekonomisti Bundesbanke tvrde da je zemlja ušla u drugu recesiju od početka pandemije i da se javni dug povećao za 69,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Potpredsednik „Dojče banke“ Karl fon Ror upozorava da bi Nemačka mogla da se suoči sa rastom inflacije koju nije videla od 1970-tih godina.

Međutim, ako dođe do snažnog ograničenja uvoza energenata inflacija će dostići 10 odsto, ili premašiti tu vrednost, ukazao je on.

„Moramo se pripremiti na to da ćemo biti suočeni sa inflacijom koju nisumo videli od 1970-tih“, poručio je Fon Ror.

Krađe goriva

Kriza energenata nesumnjivo je na snazi. Nemačka policija suočena je proteklih dana sa sve učestalijom krađom dizel goriva iz kamiona, zbog čega je pojačala kontrole na parkinzima.

Usled drastičnog rasta cene goriva, lopovi su otkrili novih izvor prihoda, i sada, što je do sada bilo retko, kamiondžije su sve više žrtve kradljivaca dizela iz njihovih rezervoara.

– Dolaze noću i provaljuju u rezervoare kamiona, odakle ispumpavaju do 600 litara dizela iz jednog vozila – rekao je policajski oficir Mario Pekrul.

Od kada je cena goriva skočila na više od 2,40 evra po litru, krađe su sve učestalije, kaže portparol policije u Ludvigslustu Klaus Vihman.

– Toliki broj krađa goriva iz kamiona na parkinzima duž auto-puta nismo imali godinama – rekao je on.

Broj krađa goriva iz kamiona u okrugu Ludviglust-Parhim se u prvom kvartalu ove godine više nego udvostručio.

Krađa ulja

Jestivo ulje je u Nemačkoj postalo je takođe sve poželjnija roba, koju je često teško naći na rafovima, pa se našlo i na meti kradljivaca.

Usled rata u Ukrajini u prodavnicama u Nemačkoj suncokretovo ulje se razgrabi u ranim jutarnjim satima, a i, zbog problema sa isporukama, nedostaje i u ugostiteljstvu. Cena po litru često ide i do 5 evra.

To su zapazili i kriminalci i u ulju otkrili novi izvor prihoda.

Kradu ulje kao da je viski – neki su od komentara.

Tako je proteklog vikenda u Bad Lanhgensalca policija uhapsila jednog lopova koji je ukrao 70 litara jestivog ulja.

Policija je 51. godišnjaka, kako je saopšteno, zatekla kako u kolicima gura više kanistera sa ukupno 70 litara ulja.

Nemačka – Građevinci ostaju bez posla

U Nemačkoj je sve više prisutnija nestašica sirovina u građevinskoj industriji, što poslodavce sada dovodi u situaciju da se plaše i ugovaranja novih poslova. Udari sa kojima se suočavaju u građevinarstvu praktično su trostruki i ispoljavaju se što kroz nedostatak sredstava za rad, što kroz poskupljenja sirovina, ali i pretnje po posao i radna mesta.

Predstavnici građevinskog sektora u Nemačkoj očekuju nove ozbiljne probleme u nastupajućem periodu. Građevinarstvo u Nemačkoj pritom je decenijama unazad jedna od dobro stojećih grana. Plate su se uvek kretale daleko iznad proseka, posla je bilo i više nego što su imali radnika, zbog čega su se u Nemačkoj često udomjavaju i srpski građevinari. Sada je situacija potpuno drugačija, što dovodi i do obustavljanja gradnje mnogih projekata, pa strahuju i mnogi od ukupno oko 450.000 Srba koji žive i rade u Nemačkoj.

Sada se nemački građevinari dvoume i oko obećanja nove vlade koja je najavila 400.000 novih stanova godišnje kako bi se smanjio pritisak na tržištu nekretnina, javili su nemački mediji.

„U sledećoj godini moramo računati sa osetnim poteškoćama u građevinskom sektoru što je posledica zastoja iz pandemije, nedostatka materijala i novih kretanja uzrokovanih ratom u Ukrajini“, rekao je Hans Majer, direktor Saveza bavarske stanogradnje (vdw).

Prema jednom ispitivanju krovnog udruženja nemačkog građevinarstva, 90 odsto građevinskih preduzetnika se žali na nagli porast cena materijala, a 80 odsto na nedostatak građevinskog materijala.

Predstavnici građevinske industrije smatraju da je obećanje nove socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlada o gradnji 400.000 novih stanova godišnje „pod velikim znakom upitnika“, piše Poslovni dnevnik.

„Na tržištu novih stanova se razvila prava oluja pri čemu najveći faktor predstavlja manjak građevinskog materijala“, rekao je Aksel Gedeško, direktor Nemačkog saveza stanogradnje (GdW).

Kao jedan od razloga zbog kojih je cilj gradnje novih, cenama pristupačnih novih stanova, po mišljenju predstavnika građevinske branše neostvariv je i donošenje novih, strožih klimatskih uslova kod novogradnje.

„To poskupljuje gradnju značajno, a preduzetnici, kako bi im se gradnja uopšte isplatila, moraju kasnije od svojih stanara tražiti povećane stanarine što nije vladin cilj“, rekao je Jan-Marko Luczak, portparol zastupničkog kluba opozicione Unije CDU/CSU za pitanje stanogradnje.

Problem manjka materijala pogađa ne samo visoko nego i niskogradnju jer osim čeličnih elemenata za armiranje kao i drva i aluminijuma, nedostaje i smole za gradnju puteva.

Nemačka – Kako Srbi žive?

U Nemačkoj živi oko 450.000 Srba. Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja… Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.

U građevinarstvu plate i do 2.500 evra

Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga i tu su plate plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku. Na čišćenju i održavanju mesečno mogu da zarade i do 2.000 evra, u proizvodnji oko 2.500, dok vozači zahvaljujući prekovremenom ili noćnom radu mogu da inkasiraju i do 4.000 evra mesečno.

Naše medicinske sestre, u ovoj ekonomski najrazvijenijoj evropskoj zemlji zarađuju i do 2.600 evra.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

 

Izvor: Mediji