Radnici obučeni u zaštitna odela koji prskaju oblake dezinfekcionog sredstva po gradskim ulicama, fasadama zgrada, klupama u parkovima, pa čak i parcelama, postali su uobičajen prizor u Kini.
U Šangaju, epicentru najveće epidemije trenutno u Kini, državni mediji izveštavaju da su hiljade radnika organizovane u timove za dezinfekciju područja, sa fokusom na one za koje se zna da su zaraženi kovidom, potez koji vlada smatra ključnim za obuzdavanje širenje varijante Omikrona.
Ali praksa se često proteže mnogo dalje. Čini se da je bilo koji otvoreni prostor u opasnosti da bude na meti radnika koji rukuju mašinama za dezinfekciju, slično onim duvačima lišća, jer kineska rigorozna politika „nultog Covid-a“ pokreće opsesiju dezinfekcijom svega.
Kina razotkrila NATO namere prikazujući mapu širenja na istok
U Šangaju, vatrogasci okupirani i odvojeni od svoje primarne dužnosti da bi preuzeli ulogu dezinfekcionara, lokalna omladinska liga je regrutovala dobrovoljce za dezinfekcione odrede, a timovi hitne pomoći iz udaljenih delova Kine uključeni su u akciju, pod punom teškom zaštitnom opremom.
U nekim naseljima Šangaja postavljene su specijalne stanice za proizvodnju hemikalija, dok su u drugim vozila opremljena rezervoarima za hemikalije i uređajima sličnim topovima za ispaljivanje dezinfekcionih sredstava na ulice, prenose lokalni mediji.
Roboti za dezinfekciju su stacionirani na železničkim stanicama i postavljeni su da patroliraju u nekim karantinskim centrima. Ali ovi napori, kao i ostalo, poput insistiranja da radnici nose zaštitna odela i viču po ulici, snimljenih poruka koje se reprodukuju u petlji podsećajući ljude na to kako da spreče bolest, mogu biti gubljenje vremena, truda i resursa.
Stručnjaci kažu da je prenos virusa preko kontaminiranih površina izuzetno nizak i da je dezinfekcija otvorenih površina kao što su parkovi i gradske ulice u velikoj meri besmislena i što je još gore, čak može predstavljati opasnost po javno zdravlje.
Roboti i ulično prskanje su performativni akti osmišljeni da ojačaju poverenje javnosti u vladine akcije – rekao je Nikolas Tomas, vanredni profesor na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu.
On objašnjava kako kineske vlasti dugo navode zagađenje životne sredine kao deo svoje retorike. Kao i to da virus možda nije nastao u Kini.
Problem je kada politika dominira i odstupa od nauke o odgovoru na pandemiju – sve više i više napora se mora ulagati u jačanje politike kroz akte koji ne moraju nužno povećati biosigurnost pogođene populacije u istom stepenu – rekao je on.
Uvezeni virus?
Masovna dezinfekcija je deo dugogodišnje kampanje u Kini za borbu protiv rizika od prenosa Covid-19 koji veliki deo sveta smatra suviše minimalnim da bi opravdao mere pored pranja ruku i održavanja dezinfekcije određenih površina, poput onih na prometnim javnim mestima i gde se rukuje hranom ili se leče pacijenti sa Covid-19.
U naučnom izveštaju prošle godine, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti rekli su da naučne studije sugerišu da svaki kontakt sa površinom kontaminiranom Covid-19 ima manje od 1 na 10.000 šanse da izazove infekciju. Takvo istraživanje je navelo mnoge da na otvoren fokus na dezinfekciju gledaju kao na „higijensko pozorište“ za razliku od bilo kakve značajne mere prevencije bolesti.
Masovna dezinfekcija nije bila deo mera kontrole bolesti u zapadnim zemljama.. Malo je verovatno da je bilo koji slučaj posledica dodirivanja kontaminiranih površina. Virus brzo umire izvan zaražene osobe… i veoma se neefikasno prenosi prstima. Pranje ruku sapunom ili alkoholnim maramicama za ruke je sve što vam je potrebno da se učestalost smanji na nulu – kaže Emanuel Goldman, profesor mikrobiologije na Medicinskoj školi Rutgers-Nju Džersi
U Kini, gde su stroge prakse usredsređene na eliminisanje bilo kakvog širenja virusa, zabrinutost zbog kontaminiranih površina datira još iz ranih meseci pandemije, posebno nakon što su kineski zvaničnici rekli da je epidemija na pijaci u Pekingu verovatno počela zbog zaraženog radnika, od rukovanja uvezenim, smrznutim lososom kontaminiranim virusom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija kaže da je „malo verovatno“ da se ljudi mogu zaraziti Covid-19 putem hrane ili pakovanja hrane, kineske vlasti su u brojnim prilikama ukazivale na uvoz hladnih lanaca ili druge kontaminirane površine, kao što su avioni ili čak međunarodna pošta, kao prenosioci bolesti.
Ovo je dovelo do niza mera koje su u velikoj meri jedinstvene za Kinu, poput testiranja uvoznih površina na tragove virusa i masovne dezinfekcije smrznute robe iz inostranstva, dok su neki gradovi izdali različite naredbe za dezinfekciju međunarodne pošte i paketa, iako su nacionalni zdravstveni stručnjaci rekli, ranije ove godine, da nema dovoljno dokaza da takvi predmeti nose virus.
I dok je Peking nastojao da preoblikuje narativ o poreklu koronavirusa, koji je prvi put otkriven u Kini, zvaničnici su izneli teoriju da je virus uopšte mogao da bude uvezen na smrznutu robu, hipotezu koju su međunarodni stručnjaci uglavnom odbacili.
Iako postoje neki dokazi da virus može ostati zarazan na smrznutom pakovanju, način na koji bi zemlje možda želele da se izbore sa ovim rizikom varira – kaže Leo Pun, profesor na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Hong Kongu.
Za zemlje koje koriste strategiju eliminacije, ovo je značajan rizik. Međutim, za većinu sadašnjih zemalja to možda uopšte nije značajno – rekao je on.
Potencijalni rizik
Na mestima kao što je Šangaj, gde su resursi već iscrpljeni dok se grad bori sa višenedeljnim zatvaranjem, raspoređivanje volontera i radnika u svrhe dezinfekcije može staviti fokus na pogrešan rizik.
Zaista nema nikakve uloge za masovnu dezinfekciju spoljašnjih površina, trotoara i zidova. Malo je verovatno da će biti kontaminirani ili izazvati prenos preko površine sluzokože (kao što su oči, nos ili usta) – rekao je Dejl Fišer, profesor na Nacionalnom univerzitetu na medicinskom fakultetu Jong Loo Lin u Singapuru.
Takav čin takođe može imati štetnih strana, prema Goldmanu sa Medicinske škole Rutgers-Nju Džersi, koji kaže da ljudi mogu biti oštećeni izlaganjem oštroj dezinfekciji.
Dok SZO podržava dezinfekciju kao što je brisanje oblasti kao što su kvake na vratima na prometnim javnim mestima, smernice SZO kažu da „prskanje dezinfekcionih sredstava, čak i na otvorenom, može biti štetno po zdravlje ljudi i izazvati iritaciju ili oštećenje očiju, respiratornih organa ili kože“.
Ranije tokom pandemije, grupa kineskih naučnika je u pismu časopisu Sajens upozorila da prekomerna upotreba dezinfekcionih sredstava sa hlorom dovodi u opasnost da zagadi vodu, pa čak i da dovede u opasnost ekosisteme u obližnjim jezerima i rekama.
Postoje znaci sličnih zabrinutosti šangajskih vlasti, čak i dok nastavljaju sa merama dezinfekcije.
Krajem prošlog meseca, zvaničnici su dali preporuke za stanovnike kako da se dezinfikuju, pozivajući ih da „prskaju dezinfekciona sredstva direktno na ljude“, da koriste „kanonske kamione“ i dronove, ili da ne dezinfikuju spoljašnji vazduh.
Ove prakse su u suštini neefikasne i mogu izazvati zdravstvene opasnosti i zagađenje životne sredine – rekao je zvaničnik Šangaja.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter