Радници обучени у заштитна одела који прскају облаке дезинфекционог средства по градским улицама, фасадама зграда, клупама у парковима, па чак и парцелама, постали су уобичајен призор у Кини.
У Шангају, епицентру највец́е епидемије тренутно у Кини, државни медији извештавају да су хиљаде радника организоване у тимове за дезинфекцију подручја, са фокусом на оне за које се зна да су заражени ковидом, потез који влада сматра кључним за обуздавање ширење варијанте Омикрона.
Али пракса се често протеже много даље. Чини се да је било који отворени простор у опасности да буде на мети радника који рукују машинама за дезинфекцију, слично оним дувачима лишћа, јер кинеска ригорозна политика „нултог Цовид-а“ покрец́е опсесију дезинфекцијом свега.
Кина разоткрила НАТО намере приказујући мапу ширења на исток
У Шангају, ватрогасци окупирани и одвојени од своје примарне дужности да би преузели улогу дезинфекционара, локална омладинска лига је регрутовала добровољце за дезинфекционе одреде, а тимови хитне помоц́и из удаљених делова Кине укључени су у акцију, под пуном тешком заштитном опремом.
У неким насељима Шангаја постављене су специјалне станице за производњу хемикалија, док су у другим возила опремљена резервоарима за хемикалије и уређајима сличним топовима за испаљивање дезинфекционих средстава на улице, преносе локални медији.
Роботи за дезинфекцију су стационирани на железничким станицама и постављени су да патролирају у неким карантинским центрима. Али ови напори, као и остало, попут инсистирања да радници носе заштитна одела и вичу по улици, снимљених порука које се репродукују у петљи подсец́ајуц́и људе на то како да спрече болест, могу бити губљење времена, труда и ресурса.
Стручњаци кажу да је пренос вируса преко контаминираних површина изузетно низак и да је дезинфекција отворених површина као што су паркови и градске улице у великој мери бесмислена и што је још горе, чак може представљати опасност по јавно здравље.
Роботи и улично прскање су перформативни акти осмишљени да ојачају поверење јавности у владине акције – рекао је Николас Томас, ванредни професор на Градском универзитету у Хонг Конгу.
Он објашњава како кинеске власти дуго наводе загађење животне средине као део своје реторике. Као и то да вирус можда није настао у Кини.
Проблем је када политика доминира и одступа од науке о одговору на пандемију – све више и више напора се мора улагати у јачање политике кроз акте који не морају нужно повец́ати биосигурност погођене популације у истом степену – рекао је он.
Увезени вирус?
Масовна дезинфекција је део дугогодишње кампање у Кини за борбу против ризика од преноса Цовид-19 који велики део света сматра сувише минималним да би оправдао мере поред прања руку и одржавања дезинфекције одређених површина, попут оних на прометним јавним местима и где се рукује храном или се лече пацијенти са Цовид-19.
У научном извештају прошле године, амерички центри за контролу и превенцију болести рекли су да научне студије сугеришу да сваки контакт са површином контаминираном Цовид-19 има мање од 1 на 10.000 шансе да изазове инфекцију. Такво истраживање је навело многе да на отворен фокус на дезинфекцију гледају као на „хигијенско позориште“ за разлику од било какве значајне мере превенције болести.
Масовна дезинфекција није била део мера контроле болести у западним земљама.. Мало је вероватно да је било који случај последица додиривања контаминираних површина. Вирус брзо умире изван заражене особе… и веома се неефикасно преноси прстима. Прање руку сапуном или алкохолним марамицама за руке је све што вам је потребно да се учесталост смањи на нулу – каже Емануел Голдман, професор микробиологије на Медицинској школи Рутгерс-Њу Џерси
У Кини, где су строге праксе усредсређене на елиминисање било каквог ширења вируса, забринутост због контаминираних површина датира још из раних месеци пандемије, посебно након што су кинески званичници рекли да је епидемија на пијаци у Пекингу вероватно почела због зараженог радника, од руковања увезеним, смрзнутим лососом контаминираним вирусом.
Иако Светска здравствена организација каже да је „мало вероватно“ да се људи могу заразити Цовид-19 путем хране или паковања хране, кинеске власти су у бројним приликама указивале на увоз хладних ланаца или друге контаминиране површине, као што су авиони или чак међународна пошта, као преносиоци болести.
Ово је довело до низа мера које су у великој мери јединствене за Кину, попут тестирања увозних површина на трагове вируса и масовне дезинфекције смрзнуте робе из иностранства, док су неки градови издали различите наредбе за дезинфекцију међународне поште и пакета, иако су национални здравствени стручњаци рекли, раније ове године, да нема довољно доказа да такви предмети носе вирус.
И док је Пекинг настојао да преобликује наратив о пореклу коронавируса, који је први пут откривен у Кини, званичници су изнели теорију да је вирус уопште могао да буде увезен на смрзнуту робу, хипотезу коју су међународни стручњаци углавном одбацили.
Иако постоје неки докази да вирус може остати заразан на смрзнутом паковању, начин на који би земље можда желеле да се изборе са овим ризиком варира – каже Лео Пун, професор на Школи јавног здравља Универзитета у Хонг Конгу.
За земље које користе стратегију елиминације, ово је значајан ризик. Међутим, за вец́ину садашњих земаља то можда уопште није значајно – рекао је он.
Потенцијални ризик
На местима као што је Шангај, где су ресурси вец́ исцрпљени док се град бори са вишенедељним затварањем, распоређивање волонтера и радника у сврхе дезинфекције може ставити фокус на погрешан ризик.
Заиста нема никакве улоге за масовну дезинфекцију спољашњих површина, тротоара и зидова. Мало је вероватно да ц́е бити контаминирани или изазвати пренос преко површине слузокоже (као што су очи, нос или уста) – рекао је Дејл Фишер, професор на Националном универзитету на медицинском факултету Јонг Лоо Лин у Сингапуру.
Такав чин такође може имати штетних страна, према Голдману са Медицинске школе Рутгерс-Њу Џерси, који каже да људи могу бити оштец́ени излагањем оштрој дезинфекцији.
Док СЗО подржава дезинфекцију као што је брисање области као што су кваке на вратима на прометним јавним местима, смернице СЗО кажу да „прскање дезинфекционих средстава, чак и на отвореном, може бити штетно по здравље људи и изазвати иритацију или оштец́ење очију, респираторних органа или коже“.
Раније током пандемије, група кинеских научника је у писму часопису Сајенс упозорила да прекомерна употреба дезинфекционих средстава са хлором доводи у опасност да загади воду, па чак и да доведе у опасност екосистеме у оближњим језерима и рекама.
Постоје знаци сличних забринутости шангајских власти, чак и док настављају са мерама дезинфекције.
Крајем прошлог месеца, званичници су дали препоруке за становнике како да се дезинфикују, позивајуц́и их да „прскају дезинфекциона средства директно на људе“, да користе „канонске камионе“ и дронове, или да не дезинфикују спољашњи ваздух.
Ове праксе су у суштини неефикасне и могу изазвати здравствене опасности и загађење животне средине – рекао је званичник Шангаја.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер