Kina sve više vidi rkonfliktnu situaciju u Ukrajini, i ulogu Sjedinjenih Država i njihovih NATO saveznika u podršci Kijevu protiv Moskve, kao odraz budućih tenzija između vojnog bloka i Pekinga u Indo-Pacifiku.
Otkako su ruski tenkovi prvi put prešli u Ukrajinu 24. februara, Peking je išao nezgodnom linijom između nedavanja direktne podrške Moskve dok optužuje Sjedinjene Države i druge zemlje NATO-a da su izazvale rat dozvoljavajući bezbednosnom savezu da se proširi na istok uprkos protestima Kremlja.
Kina je pojačala svoju retoriku kako bi upozorila na delovanje NATO-a i Sjedinjenih Država u Aziji.
NATO, vojna organizacija u severnom Atlantiku, poslednjih godina je došla u azijsko-pacifičku regiju da bi bacila svoju težinu i raspirivala sukobe – rekao je Vang Venbin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, krajem aprila.
NATO je uništio Evropu. Da li sada pokušava da upropasti Azijsko-pacifik, pa čak i svet?
Vangovi komentari bili su odgovor na ranije primedbe britanske ministarke spoljnih poslova Liz Trus, koja je pozvala na jačanje NATO-a nakon Ukrajine i upozorila Kinu da treba da „igra po pravilima“.
Dodatni fokus na NATO iz Pekinga dolazi kada i Kina i Sjedinjene Države vide Ukrajinsku situaciju kao inicijator za buduće tenzije između dve zemlje u Aziji. NATO je prošle godine rekao da namerava da se više fokusira na Kinu i očekuje se da će Peking igrati veliku ulogu u napredovanju strategije bloka.
Isto tako, Vašington je sve uvereniji da mu sukob dugoročno pruža neočekivanu prednost, a Blumberg je 10. maja izvestio da američki zvaničnici veruju da bi povećana evropska potrošnja na odbranu i oslabljena Rusija mogli da joj omoguće da ubrza bezbednosni pomak ka Kini.
Ti ciljevi su deo zajedničkog nepoverenja prema NATO-u i Sjedinjenim Državama koje je dovelo do zbližavanja Pekinga i Moskve poslednjih godina i zašto mnogi analitičari veruju da Kina nije napustila Rusiju.
Slično tome, stručnjaci i zapadni zvaničnici upozoravaju da Peking pažljivo prati odgovor na rusku situaciju i izvlači potencijalne pouke za bilo kakve tenzije oko Tajvana, koji Kina tvrdi kao svoju teritoriju i zapretila je invazijom ako Tajpej odbije da se potčini njnoj kontroli.
Ako se Kina pridruži Zapadu u osudi Rusije, to će biti aplaudirano u Vašingtonu i većini evropskih prestonica. Ali će izgubiti rusko partnerstvo, napisao je pukovnik Džou Bo, penzionisani oficir kineske Narodne oslobodilačke armije (PLA), u The Economist 9. maja.
I samo je pitanje vremena kada će se Amerika ponovo boriti protiv Kine. Politika Bajdenove administracije prema mojoj zemlji je ‘ekstremna konkurencija’ koja prestaje tek nakon rata.
Preko milion slučajeva zaraze u Severnoj Koreji za veoma kratko vreme?!
Ukrajina kao ogledalo
Paralele povučene između strategije SAD u Indo-Pacifiku i širenja NATO-a u Evropi nisu nove, a Kina i Rusija podvlače ovu tačku u zajedničkoj izjavi od 5.000 reči koju su objavili u februaru kada su kineski predsednik Si Đinping i ruski kolega Vladimir Putin izjavili partnerstvo bez ograničenja.
U dokumentu je izraženo njihovo protivljenje „daljem proširenju NATO-a“ i obećanje da će „ostati veoma oprezni u pogledu negativnog uticaja strategije Sjedinjenih Država za Indo-Pacifik“.
Uprkos kineskim protestima, stručnjaci ističu da postoje ključne razlike između uloge NATO-a i strategije SAD u indo-pacifičkom regionu, koja takođe uključuje širi spektar ekonomskih i političkih politika izvan bloka i Sjedinjenih Država koje se bave svojom dugom granicom na Tihom okeanu.
Ipak, situacija u Ukrajini bi trebalo da utiče na region, a zamenik kineskog ministra inostranih poslova Le Jučeng je u martu rekao da bi kriza mogla da se iskoristi kao „ogledalo“ za sagledavanje bezbednosne situacije u azijsko-pacifičkom regionu.
Za administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena, potez ka Aziji se smatra kritičnim i davno zakašnelim.
Vašington sve više upozorava da Kina zloupotrebljava svoju vojnu i ekonomsku moć u regionu, ukazujući na poteze zemlje da ostvari veću kontrolu nad Hong Kongom, proširi svoje vojno prisustvo u Južnom kineskom moru.
Ali dok i američki i kineski zvaničnici vide paralele između onoga što se dešava u Ukrajini i rastućih tenzija u Aziji, svaki od njih izvlači različite pouke.
Američki zvaničnici nastavljaju da gledaju na povećanu potrošnju na odbranu u Evropi, kao i na Finsku i Švedsku na neposrednom putu ka članstvu u NATO-u, kao na pozitivan razvoj događaja koji bi mogao da omogući Sjedinjenim Državama da ispune svoj dugo odlagani „zaokret ka Aziji“.
Divlja cena pšenice na svetskom tržištu nakon odluke Indije da zabrani izvoz
Tu politiku je prvi izneo predsednik SAD Barak Obama i taj potez se smatra neophodnim jer politički krugovi SAD sve više vide Kinu, a ne Rusiju, kao glavnog vojnog protivnika zemlje.
Kineski zvaničnici i stručnjaci, međutim, dolaze do drugačijih zaključaka od razmišljanja koje vide u Ukrajini.
Peking, a posebno Si, dugo podržavaju „stratešku autonomiju“, koncept koji je forsirao francuski predsednik Emanuel Makron i koji poziva Evropu da igra nezavisniju ulogu u svojoj odbrani koja se manje oslanja na Sjedinjene Države.
U razgovoru sa Makronom 10. maja, Si je gurnuo francuskog predsednika i druge evropske lidere da preuzmu bezbednost „u svoje ruke”, ponavljajući ranije komentare sa razgovora 9. maja sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Dok su dugoročne implikacije trenutne situacije u Ukrajini još uvek neizvesne, kao i budućnost evropske „strateške autonomije“, Peking sve više veruje da bi to moglo dodatno da odloži američki strateški zaokret ka Kini i dovede do trajne podele između evropskih i NATO saveznici.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter