Cena pšenice je skočila na međunarodnim tržištima nakon što je Indija zabranila izvoz osnovnih žitarica.
Referentni indeks pšenice porastao je za čak 5,9 odsto u Čikagu, što je najviše za dva meseca.
Zabrana izvoza dolazi pošto je toplotni talas pogodio indijske useve pšenice, podigavši domace cene na rekordno visok nivo.
Cena pšenice je ove godine na svetskom tržištu porasle za oko 60 odsto, što je povecćalo cenu svega, od hleba do rezanaca.
Indijska vlada je saopštila da će i dalje dozvoliti izvoz podržan akreditivima koji su već izdati i zemljama koje zatraže zalihe „kako bi zadovoljile svoje potrebe za sigurnošcu u hrani“.
Vladini zvaničnici su takođe rekli da zabrana nije trajna i da bi se mogla revidirati.
Međutim, odluku su kritikovali ministri poljoprivrede sa sastanka Grupe sedam (G7) u Nemačkoj.
Ako svi počnu da uvode ograničenja izvoza ili zatvaraju tržišta, to bi pogoršalo krizu – rekao je nemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir.
G7 je organizacija sedam najvećih svetskih takozvanih „naprednih“ ekonomija, koje dominiraju globalnom trgovinom i međunarodnim finansijskim sistemom. To su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Države.
Iako je Indija drugi po veličini proizvođač pšenice u svetu, ranije nije bila veliki izvoznik jer se većina useva prodaje na domacem tržištu.
Ali ukrajinski izvoz pšenice je pao nakon vojnog sukoba. Takođe, suše i poplave ugrožavaju useve u drugim velikim proizvođačima. Trgovci robom su očekivali da će zalihe iz Indije nadoknaditi deo manjka.
Pre zabrane, Indija je nameravala da ove godine isporuči rekordnih 10 miliona tona pšenice.
Do toga je došlo pošto je sukob prekinuo snabdevanje najvećeg svetskog izvoznika suncokretovog ulja – Ukrajine – što znači da su se povećali i troškovi alternativa. Zemlja je takođe veliki proizvođač žitarica kao što su kukuruz i pšenica, koje su takođe naglo porasle.
UN su saopštile da su globalne cene hrane blago pale u aprilu, ali i dalje za skoro 30 odsto više nego u isto vreme prošle godine.
Rastuće cene hrane, zajedno sa skokom cene energije, podstiču inflaciju širom sveta.
To je primoralo glavne centralne banke, uključujuci Federalne rezerve SAD i Banku Engleske, da podignu kamatne stope u pokušaju da obuzdaju rast cena.
To je zauzvrat izazvalo zabrinutost da bi veći trošak zaduživanja mogao da utiče na globalni ekonomski rast, a neki istaknuti komentatori upozoravaju na recesiju.
U nedelju je Lojd Blankfejn, viši predsednik giganta investicionog bankarstva sa Volstrita Goldman Saks, rekao da postoji „veoma, veoma visok rizik“ od recesije u najvećoj svetskoj ekonomiji.
Blankfejnovi komentari na CBS-ovom Face the Nation-u došli su istog dana kada su ekonomisti Goldman Saksa smanjili svoje prognoze ekonomskog rasta SAD za ovu i sledeću godinu.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter