Кина све више види рконфликтну ситуацију у Украјини, и улогу Сједињених Држава и њихових НАТО савезника у подршци Кијеву против Москве, као одраз будуц́их тензија између војног блока и Пекинга у Индо-Пацифику.
Откако су руски тенкови први пут прешли у Украјину 24. фебруара, Пекинг је ишао незгодном линијом између недавања директне подршке Москве док оптужује Сједињене Државе и друге земље НАТО-а да су изазвале рат дозвољавајуц́и безбедносном савезу да се прошири на исток упркос протестима Кремља.
Кина је појачала своју реторику како би упозорила на деловање НАТО-а и Сједињених Држава у Азији.
НАТО, војна организација у северном Атлантику, последњих година је дошла у азијско-пацифичку регију да би бацила своју тежину и распиривала сукобе – рекао је Ванг Венбин, портпарол кинеског министарства спољних послова, крајем априла.
НАТО је уништио Европу. Да ли сада покушава да упропасти Азијско-пацифик, па чак и свет?
Вангови коментари били су одговор на раније примедбе британске министарке спољних послова Лиз Трус, која је позвала на јачање НАТО-а након Украјине и упозорила Кину да треба да „игра по правилима“.
Додатни фокус на НАТО из Пекинга долази када и Кина и Сједињене Државе виде Украјинску ситуацију као иницијатор за будуц́е тензије између две земље у Азији. НАТО је прошле године рекао да намерава да се више фокусира на Кину и очекује се да ц́е Пекинг играти велику улогу у напредовању стратегије блока.
Исто тако, Вашингтон је све уверенији да му сукоб дугорочно пружа неочекивану предност, а Блумберг је 10. маја известио да амерички званичници верују да би повец́ана европска потрошња на одбрану и ослабљена Русија могли да јој омогуц́е да убрза безбедносни помак ка Кини.
Ти циљеви су део заједничког неповерења према НАТО-у и Сједињеним Државама које је довело до зближавања Пекинга и Москве последњих година и зашто многи аналитичари верују да Кина није напустила Русију.
Слично томе, стручњаци и западни званичници упозоравају да Пекинг пажљиво прати одговор на руску ситуацију и извлачи потенцијалне поуке за било какве тензије око Тајвана, који Кина тврди као своју територију и запретила је инвазијом ако Тајпеј одбије да се потчини њној контроли.
Ако се Кина придружи Западу у осуди Русије, то ц́е бити аплаудирано у Вашингтону и вец́ини европских престоница. Али ц́е изгубити руско партнерство, написао је пуковник Џоу Бо, пензионисани официр кинеске Народне ослободилачке армије (ПЛА), у Тхе Ецономист 9. маја.
И само је питање времена када ц́е се Америка поново борити против Кине. Политика Бајденове администрације према мојој земљи је ‘екстремна конкуренција’ која престаје тек након рата.
Преко милион случајева заразе у Северној Кореји за веома кратко време?!
Украјина као огледало
Паралеле повучене између стратегије САД у Индо-Пацифику и ширења НАТО-а у Европи нису нове, а Кина и Русија подвлаче ову тачку у заједничкој изјави од 5.000 речи коју су објавили у фебруару када су кинески председник Си Ђинпинг и руски колега Владимир Путин изјавили партнерство без ограничења.
У документу је изражено њихово противљење „даљем проширењу НАТО-а“ и обец́ање да ц́е „остати веома опрезни у погледу негативног утицаја стратегије Сједињених Држава за Индо-Пацифик“.
Упркос кинеским протестима, стручњаци истичу да постоје кључне разлике између улоге НАТО-а и стратегије САД у индо-пацифичком региону, која такође укључује шири спектар економских и политичких политика изван блока и Сједињених Држава које се баве својом дугом границом на Тихом океану.
Ипак, ситуација у Украјини би требало да утиче на регион, а заменик кинеског министра иностраних послова Ле Јученг је у марту рекао да би криза могла да се искористи као „огледало“ за сагледавање безбедносне ситуације у азијско-пацифичком региону.
За администрацију америчког председника Џоа Бајдена, потез ка Азији се сматра критичним и давно закашнелим.
Вашингтон све више упозорава да Кина злоупотребљава своју војну и економску моц́ у региону, указујуц́и на потезе земље да оствари вец́у контролу над Хонг Конгом, прошири своје војно присуство у Јужном кинеском мору.
Али док и амерички и кинески званичници виде паралеле између онога што се дешава у Украјини и растуц́их тензија у Азији, сваки од њих извлачи различите поуке.
Амерички званичници настављају да гледају на повец́ану потрошњу на одбрану у Европи, као и на Финску и Шведску на непосредном путу ка чланству у НАТО-у, као на позитиван развој догађаја који би могао да омогуц́и Сједињеним Државама да испуне свој дуго одлагани „заокрет ка Азији“.
Дивља цена пшенице на светском тржишту након одлуке Индије да забрани извоз
Ту политику је први изнео председник САД Барак Обама и тај потез се сматра неопходним јер политички кругови САД све више виде Кину, а не Русију, као главног војног противника земље.
Кинески званичници и стручњаци, међутим, долазе до другачијих закључака од размишљања које виде у Украјини.
Пекинг, а посебно Си, дуго подржавају „стратешку аутономију“, концепт који је форсирао француски председник Емануел Макрон и који позива Европу да игра независнију улогу у својој одбрани која се мање ослања на Сједињене Државе.
У разговору са Макроном 10. маја, Си је гурнуо француског председника и друге европске лидере да преузму безбедност „у своје руке”, понављајуц́и раније коментаре са разговора 9. маја са немачким канцеларом Олафом Шолцом.
Док су дугорочне импликације тренутне ситуације у Украјини још увек неизвесне, као и будуц́ност европске „стратешке аутономије“, Пекинг све више верује да би то могло додатно да одложи амерички стратешки заокрет ка Кини и доведе до трајне поделе између европских и НАТО савезници.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер