Kina je izvršila drugi najveći upad u zonu protivvazdušne odbrane Tajvana ove godine, pri čemu je Tajpej prijavio da je 30 aviona ušlo u tu oblast, uključujući više od 20 lovaca.
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je kasno u ponedeljak da je poslalo sopstvenu letelicu i rasporedilo raketne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi nadgledalo najnovije kineske aktivnosti.
Poslednjih godina, Peking je počeo sve više da nadleće odbrambenu zonu Tajvana kako bi ukazao na nezadovoljstvo i da bi ostarelu vojnu flotu Tajpeja stalno držao u strahu.
Samoupravni demokratski Tajvan živi pod stalnom pretnjom invazije Kine, koja na ostrvo gleda kao na svoju teritoriju i obećala je da će ga jednog dana zauzeti, silom ako bude potrebno.
Sjedinjene Države su prošle nedelje optužile Peking za podizanje tenzija oko ostrva, a državni sekretar Entoni Blinken je posebno pomenuo upad aviona kao primer „sve provokativnije retorike i aktivnosti“.
Upad u ponedeljak bio je najveći od 23. januara, kada je 39 aviona ušlo u identifikacionu zonu PVO ili ADIZ.
ADIZ nije isto što i teritorijalni vazdušni prostor Tajvana, ali obuhvata daleko veću oblast koja se preklapa sa delom kineske zone za identifikaciju protivvazdušne odbrane i čak uključuje deo kopna.
Mapa leta koju je dostavilo tajvansko ministarstvo odbrane pokazala je da avioni ulaze u jugozapadni ugao ADIZ-a pre nego što su ponovo izašli.
Blinkenove primedbe usledile su nakon što se činilo da je američki predsednik Džo Bajden prekršio decenijsku američku politiku kada je, u odgovoru na pitanje o poseti Japanu, rekao da će Vašington vojno braniti Tajvan ako ga napadne Kina.
Ali Bela kuća je od tada insistirala da se njena politika „strateške dvosmislenosti“ u pogledu toga da li će intervenisati ili ne, nije promenila.
U Vašingtonu je sve veća dvostranačka diskusija o tome da li da se pređe na „stratešku jasnoću” s obzirom na sve agresivniji pristup Pekinga u odnosima sa stalnim vazdušnim upadima.
Prošle godine, Tajvan je zabeležio 969 upada kineskih ratnih aviona u svoj ADIZ, prema bazi podataka AFP-a.
Najveći broj aviona koji je Kina poslala u jednom danu bio je 56, 4. oktobra 2021.
Tog meseca zabeleženo je rekordnih 196 upada, uglavnom oko godišnjih proslava nacionalnog dana Kine.
Tajvan je do sada u 2022. prijavio 465 upada, što je skoro 50 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Sam broj letova stavio je vazduhoplovstvo pod ogroman pritisak i pretrpeo je niz fatalnih nesreća poslednjih godina.
U utorak su lokalni mediji javili da je pilot poginuo nakon što se srušio trenerski avion u južnom Kaosjungu.
Ovo nije prva smrtonosna nesreća ove godine, u januaru je jedan od najnaprednijih tajvanskih borbenih aviona, F-16V, pao u more.
Prošlog marta, Tajvan je prizemljio sve vojne avione nakon što je jedan pilot poginuo, a drugi je nestao kada su se njihovi lovci sudarili u vazduhu u trećoj fatalnoj nesreći za manje od šest meseci.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter