Letonija kuje zakon kojim će se ograničiti korišćenje ruskog jezika na poslu i javnim mestima.
Letonski ministar pravosuđa Janis Bordans izjavio je da treba zabraniti korišćenje jezika zemalja koje nisu članice EU pri prodaji robe i pružanju usluga. Janis Bordans nije isključio ni to da se na ruskom više neće davati telefonske informacije.
Kao posledica rusifikacije postalo je normalno da se istovremeno sa letonskim koristi ruski u svakodnevnom govoru, na mestima gde se pružaju usluge kao i na radnim mestima, što je nedopustivo – objasnio je ministar Bordans.
Uskoro će predlog zakona dobiti na raspravu partije koje su formirale vladu u Letoniji, a zatim će biti upućen u parlament. U Letoniji sada živi oko 1.800.000 ljudi, a od tog broja čak 42 odsto svakodnevno govori ruski. Uz to, mnogo je mešovitih brakova gde se ruski takođe koristi.
Vredno pomena je da je Letonija prošle godine imala oko 190.000 ljudi koji su imali status „negrađanina“. To su osobe koje posle raspada SSSR-a nemaju državljanstvo ni Letonije ni neke druge zemlje. Inače, broj stanovnika Letonije stalno pada zbog toga što se mnogi iseljavaju u evropske zemlje sa višim standardom.
Ranije je letonska vlada odobrila popravke zakona o obrazovanju koji predviđa da u roku od tri godine sve obrazovanje bude samo na litvanskom.
U raspravi na društvenim mrežama u Letoniji mnogi podsećaju da je sve tako počelo u Ukrajini posle puča 2014. godine, kada su oduzeli Rusima pravo da u sredinama gde su većina ruski bude paralelno službeni jezik kao i ukrajinski. Na Krimu je tada živelo 64 odsto Rusa, ali su u Kijevu odlučili da se na službenim mestima mora govoriti samo ukrajinski.