Liban i Šri Lanka su možda dva potpuno različita sveta, odvojena velikim brojem kilometara (5.424 km), ali dele sličnu istoriju političkih previranja i nasilja koji su doveli do kolapsa nekada prosperitetnih ekonomija opterećenih korupcijom, pokroviteljstvom, nepotizmom i nesposobnošću.
Toksične kombinacije dovele su do katastrofe za obe države:
- kolaps valute,
- nestašice,
- trocifrena inflacija i rastuća glad,
- Dugi redovi za benzin,
- Desetkovana srednja klasa,
- Egzodus učenih ljudi.
Obično ne postoji nijedan trenutak koji označava katastrofalnu prelomnu tačku ekonomskog kolapsa, iako signali mogu postojati mesecima, ako ne i godinama.
Kada se to dogodi, nevolje koje se oslobađaju su sveobuhvatne, transformišući svakodnevni život tako duboko da se zemlja možda nikada neće vratiti na ono što je bila.
Stručnjaci kažu da bi desetak zemalja, uključujući Egipat, Tunis, Sudan, Avganistan i Pakistan, mogle doživeti istu sudbinu kao Liban i Šri Lanka, jer retko koja zemlja se uspela potpuno oporaviti nakon kovid zaključavanja.
Kriza se nije stvorila sama od sebe
Krize u Libanu i Šri Lanci su ukorenjene u decenijama pohlepe, korupcije i sukoba.
Obe zemlje su pretrpele dug građanski rat praćen slabim i teškim oporavkom, dok su sve vreme dominirali korumpirani gospodari rata i porodične klike koje su nagomilale ogroman spoljni dug i tvrdoglavo se držale na vlasti. Dok obični ljudi trpe zbog njih.