Maori ili autohtoni polinezijci Novog Zelanda, koriste posebnu reč Matariki, koja identifikuje jato zvezda poznato astronomima kao Plejade, a mitolozima i folkloristima kao Sedam sestara.
Posmatrano kako rastu sredinom zime, Plejade su najavile novu godinu Maora, što je bilo vreme sećanja na one koji su umrli tokom prethodne godine.
Pošto su usevi tek bili ubrani, a morski plodovi i ptice sakupljeni, skladišta su bila puna, a Matariki je takođe bilo vreme za pevanje, ples, gozbu i slavlje.
Od 2021. godine proslave Matarikija su zvanično proglašene državnim praznikom.
Mitološko maorsko poreklo Matarikija
Reč Matariki znači oboje: mata ariki „božje oči“ i mata riki „male oči“.
Pozivanje na „božje oči“ služi kao kosmički kanal u mitologiji stvaranja Maora u kojoj su Ranginuija, nebeskog oca, i Papatuanuku, zemaljsku majku, razdvojila njihova deca.
Bila je to kosmička bitka tokom koje je bog vetra Tavhirimatea bio toliko ljut da mu je „iskopao oči“ i bacio ih u nebo.
Par poznatiji kao Rangi i Papa, a ova dva mitska tvorca univerzuma predstavljaju nebo-oca i zemlju-majku u večnom kosmičkom zagrljaju.
Prema odličnoj knjizi mitologa B. G. Bigsa iz 1966. godine Maorski mitovi i tradicije, veliki kosmički par je stvorio potpuno muško potomstvo koje je bilo „zarobljeno u tami između neba i Zemlje“ sve dok najžešće od dece, Tumatauenga, nije planirao da ubije svoje roditelje.
U kompilaciji istoričara A. Smita iz 1993., (Pesme i priče o Taranakiju), kaže se da je Tumatauengin brat, Tane, bog šuma i ptica, sugerisao da je bolje razdvojiti njihove roditelje nego ih ubiti, ali ništa što su braća mogla prikupiti nije ugrozilo ljubavni zagrljaj njihovih roditelja (neba i zemlje).
Konačno, Tane, umesto da kopira neuspelu taktiku svog brata, koristeći njihove ruke i šake za guranje, legao je na leđa i koristio svoje mnogo jače noge za guranje, i na kraju je razdvojio svoje roditelje.
Klasični mitološki arhetipovi maorskog folklora
Sinovi Ranginuija i Papatuanuke su konačno osvojili prostor u kome su se prvi put kretali, ali Tavirimatea, bog oluja i vetrova, odleteo je i pridružio se ocu.
Besan na svoju braću, poslao je vetrove, oluje i uragane, uništavajući velike šume svog brata Tanea.
Prema maorsko-polinezijskom komparativnom rečniku Univerziteta u Mičigenu E. R. Tregear iz 1891. godine, on je „pao na zemlju i postao hrana za insekte“.
Zatim je Tavhirimatea napao svog brata Tangaroa, boga okeana, izazivajući ogromne talase i vrtloge.
On je napao i svoju braću Rongo i Haumia-tiketike, bogove kultivisane i neobrađene hrane, sve dok na kraju Tu (ljudska vrsta) nije stvorila i gnev boga vetrova i oluja se stišao, dozvoljavajući miru da se proširi zemljom.
Rečeno je da nerođeno dete, Ruaumoko, bog zemljotresa i vulkana, ostaje nerođeno unutar Papatuanukue, izazivajući zemljotrese i vulkanske događaje svaki put kada udari.
Prema sažetoj enciklopediji mita i legendi o Maorima M. Orbela iz 1998. godine, bog Tane je bio taj koji je bacio zvezde, Mesec i Sunce na nebo. Ali pošto Ranginui i Papatuanuku i dalje tuguju jedno za drugim, do danas, kada Ranginuijeve suze (kiša) padaju na Papatuanuku, ona se skoro raspada pokušavajući da zagrli svog kosmičkog partnera, a njeni uzdasi čežnje izazivaju magle da se dižu iz Taneovih šuma.
Mnogi čitaoci će primetiti da je ceo ovaj mit o stvaranju prepun klasičnih arhetipova mitologije, koje je profesor Karl Jung opisao kao „manifestacije iz kolektivnog nesvesnog“, univerzalne simboličke obrasce i motive koji se nalaze u svetskoj mitologiji, pričama i folkloru.
Na primer, razdvojeni bogovi, sinovi koji ubijaju svoje roditelje i sortiranje elemenata tokom stvaranja su uobičajene teme u mitologiji.
Priča o Rangiju i Papi je u velikoj meri strukturisana oko arhetipova velike majke Zemlje i duhovnog nebeskog Oca.
Velika Majka se odnosi na materijalne aspekte univerzalnog dizajna i ženske principe stvaranja, poput Zemlje, prirode i plodnosti, dok arhetip Velikog Oca korelira sa muškim principima više svesti, simbolizovanim nebeskim carstvima, svetlošću i duhom.
Otkrivanje značenja Maori mitova i zmajeva u Matarikiju
Ispod priče o zaraćenim bogovima, kao i kod većine mitologija, krije se čitav skriveni zvezdani sloj, na šta ukazuje i posebnost Matarikijevih proslava.
Prema Ričardu Holu i Janu Kuperu, predsedniku i potpredsedniku Astronomskog društva Feniks, zbog „neobičnosti novozelandske geografske širine“, posmatrači mogu da vide i zvezdu Puangu i sazvežđe Plejada – Matariki, kako se dižu neposredno pre nove godine i da je kod Ivi, najvećeg društvenog sloja kod Maora, zvezda Puanga bila preteča Maorske Nove godine, umesto Matarikija (Plejada).
Odgovarajući zašto su Ivi koristili zvezdu Puangu da proslave dolazak nove godine, Jan Kuper je rekao: „bila je to prva po veličini“, što znači da je među najsjajnijim objektima na noćnom nebu.
Pročitajte još:
- Ministar odbrane Poljske šalje 10.000 vojnika na belorusku granicu
- Veliki kanjon je jedno od devet svetskih čuda – Bajden
- Bakar – Isceliteljske moći drevnog metala
Za poređenje, Matariki je fino jato zvezda šeste magnitude, tako da je mnogo lakše videti Puangu na severnom nebu nego Matariki.
Štaviše, naučnici objašnjavaju da dok posmatrači putuju na jug, Puanga raste mnogo ranije od Matarikija, a na geografskoj širini južne zemlje Puanga zvezda izlazi „45 minuta pre nego što Matariki izađe“.
Govoreći o lokalnom terenu, Kuper je istakao da nije slučajno što se Puanga slavi u dolini reke Whanganui „jer planine blokiraju pogled na Matariki na severoistoku“, ali se dolina otvara dovoljno da drevni astronomi lakše pokažu Puangu.
Ponovna pojava zvezdanog jata Matariki i zvezde Puanga označila je kraj maorskog kalendara u junu i početak novog ciklusa u tradicionalnoj svetoj Maramataki, starosedelačkoj reči koja znači „mesec se okreće“, što predstavlja lunarni kalendar Maora.
Kretanje Meseca je bilo bitno jer su plime i oseke više uticale na ribolov nego Sunce.
Svaka Mesečeva faza je imenovana, a svaka tipična godina obeležena je prolaskom 12 ili 13 lunarnih meseci, a s obzirom na to da je Mesec usko povezan sa proročanstvom i sudbinom, pod određenim lunarnim uslovima vršeno je ritualno savetovanje Maramataka.
Poslednjih godina sve je češća proslava Matarikija.
Uvođenje državnog praznika bila je vruća tema otkako je Rahui Katene, poslanik iz stranke Maori, 2009. godine predstavio nacrt zakona koji je na kraju propao.
Premijerka Džasinda Ardern iz Laburističke partije Novog Zelanda obećala je da će to učiniti državnim praznikom na opštim izborima 2020. i 3. februara 2021. najavila je da će se prvi put održati kao državni praznik 24. juna 2022. godine.
„Ovo će biti dan za priznavanje jedinstvenog, zajedničkog identiteta naše nacije i važnosti Maora. To će biti nešto veoma posebno, i nešto jedinstveno za Novi Zeland“, rekla je Džasinda Arden za NZ Herald.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins