Medicinska analitičarka CNN-a dr Leana Ven, koja je dve godine bila jedan od najjačih zagovornika zaštitnih maski u školama, sada priznaje da je prisiljavanje njenog deteta da ih nosi štetilo njegovom razvoju.
Kao što smo ranije napomenuli, dr. Ven je pre nekoliko meseci počela da priznaje da maske ne deluju u zaustavljanju širenja kovida, dalje izjavljujući da bi „odluka o nošenju maske trebalo da pređe sa vladine obaveze na individualni izbor“.
"The science has changed." @DrLeanaWen explains why she supports lifting some pandemic restrictions and thinks the decision to wear a mask should shift from a government mandate to an individual choice. pic.twitter.com/vaiybBBF2b
— Anderson Cooper 360° (@AC360) February 8, 2022
Dva meseca pre toga, dr. Ven se zalagla da Bajdenova administracija „dodatno ograniči aktivnosti nevakcinisanih“.
Medicinska analitičarka CNN-a Dr. Ven je takođe ranije učvrstila segregirano društvo kada je okrivila ljude koji nisu primili vakcinu protiv kovida, dok je tvrdila da „ne možemo verovati nevakcinisanim“.
Ona je takođe pozvala da se „ljudima oteža da ostanu nevakcinisani“ ograničavanjem njihovih društvenih sloboda.
Ona je još tvrdila da „ljudima mora biti teško da ostanu nevakcinisani“, tvrdeći da to trenutno nije teško (iako je grupa demonizovana i diskriminisana na dnevnoj bazi).
Dr. Ven je takođe ranije izjavila da deca koja se vraćaju u školu moraju da budu primorana da nose industrijske maske za lice i da treba da budu podvrgnuta nedeljnim testovima na kovid dok ne budu potpuno vakcinisana.
Sada, međutim, Ven kaže da stavljanje maski na decu ima previše nedostataka.
U tekstu za The Washington Post, Ven navodi:
Postalo je jasno da cilj kojem sam se nadala, obuzdavanje kovid, nije dostižan. Ovaj koronavirus je tu da ostane.
Sa ovim novim, neograničenim vremenskim okvirom, kalkulacija koristi i rizika mera ublažavanja dramatično se promenila. Bila sam spremna da ograničim aktivnosti svoje dece na godinu ili dve, ali ne i na njihovo celo detinjstvo – nastavlja ona.
Many on Twitter have asked–how did I go from being extremely cautious with #covid19 precautions for nearly two years to now resuming pre-pandemic activities, including not masking my young kids at school?
I explain in this @postopinions column 🧵: https://t.co/3UGUxWvCH7
— Leana Wen, M.D. (@DrLeanaWen) August 23, 2022
Ven takođe priznaje da je „maske su oštetile razvoj govora našem sinu, a ograničavanje vannastavnih i društvenih interakcija dece sa drugom decom bi negativno uticalo na njihovo detinjstvo i omelo moju i muževu sposobnost za rad“.
Zaključavanje i nošenje maski posebno su imali ogroman štetan uticaj na decu.
Studija u Britaniji pokazala je da mnoga deca koja polaze u osnovnu školu imaju ozbiljno nerazvijene verbalne veštine, pri čemu mnoga ne mogu da izgovore ni svoje ime.
Prema logopedima, nošenje maski je izazvalo povećanje od 364% pacijenata koji se upućuju njima, najviše bebe i malu decu.
Druga studija je otkrila kako su srednja ocena koeficijenta inteligencije male dece rođene tokom pandemije pala za čak 22 poena, dok su verbalne, motoričke i kognitivne performanse stradale kao posledica zatvaranja.
Studija objavljena u časopisu Royal Society Open Science otkrila je da su blokade u Velikoj Britaniji uzrokovale da oko 60.000 dece pati od kliničke depresije.
Brojke pokazuju da je 400.000 britanske dece prošle godine upućeno specijalistima za mentalno zdravlje zbog stvari kao što su poremećaji u ishrani i samopovređivanje.
Stručnjaci za obrazovanje tvrde da je prisiljavanje školaraca da nose maske za lice izazvalo dugotrajnu psihološku traumu.
Izveštaj Ofsted-a je takođe upozorio na ozbiljna kašnjenja u učenju uzrokovana ograničenjima zaključavanja.
Deca koja imaju dve godine biće okružena odraslima koji nose maske ceo život i stoga neće moći da redovno vide pokrete usana ili oblik usta – navodi se u izveštaju.
Druga studija iz Nemačke koja je otkrila da je sposobnost čitanja dece naglo opala u poređenju sa vremenima pre kovida zahvaljujući politici zatvaranja koja je dovela do zatvaranja škola.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram