Misteriozni drevni sistem pisanja pod nazivom Linearni elamit, koji se koristio između 2300. pre nove ere i 1800. pre nove ere u današnjem južnom Iranu, možda će konačno biti dešifrovan, iako su neki stručnjaci skeptični u vezi sa nalazima.
Štaviše, nejasno je da li su svi artefakti korišćeni za dešifrovanje spisa legalno nabavljeni.
Danas je preživelo samo oko 40 poznatih primera linearnog elamita, zbog čega su spisi težki za dekodiranje, ali istraživači kažu da su u velikoj meri postigli upravo to, napisali su u radu objavljenom u julu u časopisu Časopis za asiriologiju i arheologiju bliskog istoka (Zeitschrift fur Assiriologie und Vorderasiatische Archaologie).
Ključ za njihovo dešifrovanje bila je analiza osam natpisa na srebrnim čašama.
Drugi istraživački timovi su prethodno dekodirali različite linearne elamitske natpise, a autori nove studije su izgradili ovaj prethodni rad upoređujući sistem pisanja u osam linearnih elamitskih natpisa sa klinastim pismom (već dešifrovano pismo koje se koristi u sadašnjem Bliskom istoku) tekstovima koji datiraju u približno isti vremenski period i verovatno sadrže imena istih vladara i njihove titule i koriste neke od istih fraza da opisuju vladare.
Tim je utvrdio šta znače mnogi drugi dodatni znaci, napisao je tim. Međutim, oko 3,7 odsto linearnih elamitskih znakova ostaje nedešifrovano.
Postoji više od 300 linearnih elamitskih znakova koji predstavljaju različite zvukove, kao što je znak u obliku polumeseca koji zvuči kao „pa“, napisao je tim.
Tim je preveo jedan kratak tekst u članku koji kaže (u prevodu): „Puzur-Sušinak, kralj Avana, Insušinak (božanstvo) ga voli“. U tekstu se dodaje da ko se pobuni iz Puzur-Sušinaka treba „uništiti“.
Tim je napisao da će u budućnosti biti objavljeno još prevoda kompletnih tekstova.
Autor koji odgovara za tim, Fransoa Deset, arheolog sa Univerziteta u Teheranu i Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), odbio je da komentariše rad tima.
Džejkob Dal, profesor asiriologije na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je da nije siguran da li je tim uspeo da dešifruje.
Dal radi na drugom scenariju koji se zove „proto-elamitski“, i ne slaže se sa izjavom tima u članku da proto-elamit i linearni elamit imaju blisku vezu.
Pored toga, zabrinut je što je tim u svojoj analizi koristio natpise pronađene na arheološkom lokalitetu Konar Sandal iz bronzanog doba (u blizini Jirofta, grada u Iranu); ovi natpisi imaju sumnjive karakteristike, što može ukazivati na falsifikat, rekao je Dal.
Dok artefakti iz Konar Sandala nisu jedan od osam novih natpisa koji su bili centralni za dešifrovanje, činjenica da su uopšte korišćeni postavlja pitanja o dešifrovanju, primetio je Dal.
Odakle su došli natpisi?
Stručnjaci nisu baš sigurni odakle potiče osam linearnih elamitskih natpisa.
Sedam se nalazi u kolekciji kolekcionara po imenu Houshang Mahboubijan, dok je drugi u kolekciji Martina Šojena, norveškog biznismena i kolekcionara. Zbirka Šojen ima članove osoblja koji pomažu u nadgledanju zbirke i oni redovno rade sa naučnicima.
Norveška policija je 24. avgusta 2021. zaplenila natpis u vlasništvu Šojena i stotine drugih artefakata u Šejenovoj kolekciji.
U izveštaju koji je u martu objavio Muzej kulturne istorije u Oslu, navodi se da Šojen „nije uspeo da obezbedi dokumentaciju o legalnom uklanjanju iz Irana i da svi dokazi na drugi način ukazuju na modernu pljačku, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu“, i preporučuje da se konsultuju vlasti u Iranu o tome šta da se radi sa artefaktom Linear Elamite.
U julu, kolekcija Šojen objavila je izjavu u kojoj kritikuje izveštaj, tvrdeći da je najmanje jedan autor studije imao snažnu pristrasnost protiv Šojena i nazivajući ideju da je artefakt sa Linear Elamite natpisom nedavno prokrijumčaren „potpuno neosnovanom“.
Zbirka Šojen veruje da je linearni elamski natpis iz drevnog grada Susa u Iranu.
Kato Šijot, advokat advokatske firme Glitertind sa sedištem u Oslu, koja zastupa Šojen-a, rekao je u izjavi da sam „tokom više od 40 godina koliko sam bio advokat, pročitao ogroman broj izveštaja. Nikada nisam vidio (izveštaj) tako sramotno slab kao ovaj“.
Portparol kolekcije rekao je da je artefakt Linear Elamite trenutno zaplenjen, ali da je „pogrešno zaplenjen i da se očekuje da će biti vraćen“.
U međuvremenu, poreklo artefakata iz kolekcije Mahboubijan nije sasvim jasno, napisao je tim.
U novinama iz 2018 u Iranu: Journal of the British Institute of Persian Studies, Deset je rekao da mu je Mahboubijan rekao da su artefakti otkriveni u iskopavanjima koja je sproveo njegov otac, Benjamin Abol Ghasem Mahboubijan, 1922. i 1924. godine u gradovima Kam-Firouz i Bejza u Iranu.
Mahboubijan je dao koordinate koje su objavljeni.
Date kordinate na Gugl mapi otkrivaju da je danas taj lokalitet grad Kam-Firuz delimično pokriva jednu lokaciju, dok grad Bejza potpuno pokriva drugu.
U novinama iz 2018, Deset je napisao da mu je Mahboubian rekao da su artefakti izvezeni u Evropu pre 1970.
Metalurška i hemijska analiza izvršena na artefaktima iz Mahbubijanove kolekcije nije pronašla dokaze o falsifikatu, otkrila je posebna studija Iran: Journal of the British Institute of Persian Studies iz 2018.
Patina artefakata (film koji se formira na artefaktu kada je izložen određenim sredinama ili supstancama tokom dužeg vremenskog perioda) ukazuje na to da su predmeti zakopani u zemlju, nešto što sugeriše da su autentični.
Pored toga, proces proizvodnje artefakata i odnos srebra i drugih metala ukazuju na autentičnost. Nalazi ukazuju na „drevne artefakte, a ne na genijalne moderne falsifikate“, napisao je tehnički tim u članku.
Osamdesetih godina prošlog veka, Mahbubijan i deo njegove kolekcije bili su deo serije suđenja koja su privukla pažnju medija. Godine 1987. osuđen je da je unajmio provalnike da ukradu deo njegove kolekcije kako bi mogao da prikupi novac od osiguranja. Ova presuda je ukinuta 1989. godine i naloženo je ponovno suđenje po dve tačke optužnice.
Ponovljeno suđenje nije održano, a optužbe su odbačene. U izjavi na svojoj veb stranici, Mahboubijan je rekao da su optužbe protiv njega motivisane njegovim iranskim poreklom.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Izvor: Mediji