Priče u kojima je glavni akter ogledalo spada u poseban žanr mitologije satkane od raznih tradicija i sujeverja različitih kultura širom sveta.
Od budista do starih Grka, pa sve do današnjih dana, ova sujeverja i tradicije su ostala sa nama u mnogim oblicima.
Ukleta ogledala, Krvava Meri i sujeverje
Verovatno najpoznatije sujeverje vezano za ogledala je ono koje se tiče Krvave Meri.
Legenda kaže da će mlada devojka koja se u mraku penje uz stepenice unazad, držeći ogledalo i sveću, videti svog budućeg muža u trenutku kada stigne do vrha stepeništa. Takođe se kaže da pojavljivanje slike Smrti kao entiteta u ogledalu znači da će devojka umreti pre nego što se uda.
Zbog ovog sujeverja, vremenom se razvila igra poznata kao Krvava Meri. Klasična varijanta igre podrazumeva da osoba u mraku stoji ispred ogledala i tri puta izgovori Krvava Meri. U trenutku paljenja svetla, Krvava Meri bi trebalo da stoji pored dotične osobe. Osoba tada može postavljati pitanja o budućnosti, a Krvava Meri je obavezna da odgovori.
Kaže se da nikada ne bi trebalo da gledate direktno u Krvavu Meri, već samo kroz ogledalo, kako biste izbegli povredu ili smrt.
Drugo verovanje tvrdi da za vreme žalosti ogledala moraju biti prekrivena crnom tkaninom zbog činjenice da duh pokojnika na drugačiji način vidi stvarnost. Duhu ogledalo može izgledati kao vrtlog kroz koji bi mogao ući u zagrobni život, ali ovo je lažan utisak.
Ako duh pokojnika pokuša da uđe kroz ovaj portal, ostaće zarobljeni unutar ogledala dok se ogledalo ne razbije.
U slučaju ukletih ogledala, ona mogu odražavati lica koja zapravo ne stoje ispred ogledala, mogu pasti sa zida bez razloga i na njima se mogu pojaviti pukotine bez razloga. Nakon procesa transformacije, čovek gubi dušu kada se povampire i zbog toga se kaže da vampiri nemaju odraza.
Radi zaštite, budisti na ulaz postavljaju mala ogledala koja imaju ulogu da hvataju zle duhove koji žele da uđu u kuću.
Drevni rituali pomoću ogledala
Postoje različiti rituali povezani sa ogledalima.
Drevno verovanje tvrdi da duša ima dva odraza od kojih je prvi senka, pa ako bi se koplje bacilo na senku, ta osoba bi umrla. Druga refleksija je povezana sa nekoliko različitih tvrdnji.
Dok jedni smatraju da ogledalo na tačan način odražava dušu posmatrača, drugi tvrde da unutar ogledala postoji drugi svet u kome je sve što se nalazi ispred ogledala obrnuto.
Čak su i moralne karakteristike obrnute, pa je čovek koji je zao u ovom svetu dobar u svetu ogledala, i obrnuto.
Sveštenici starog Egipta su praktikovali rituale duhovnog pročišćenja uz pomoć ogledala.
Pošto se verovalo da ogledalo odražava duh pojedinca, kroz posebne tehnike inicirani je mogao na kraju da vidi njegov stepen duhovne evolucije ili dekadencije. Na taj način bi grešnik video u ogledalu iskrivljenu ličnu sliku, a zatim bi prešao na fazu duhovnog čišćenja sve dok ne bi video samo sebe odraženog u ogledalu.
Ogledala za komunikaciju sa bogovima i istorijski strahovi od dvojnika
Stare civilizacije su koristile ogledala da bi primili poruke od bogova.
Takođe, uz pomoć ogledala, Džon Di, mađioničar engleske kraljice Elizabete I, napravio je predviđanje u vezi sa zaverom koja je trebalo da se organizuje protiv kralja Džejmsa.
Sa strahom se gleda u ogledala, ako bi neko video sopstvenog dvojnika. U tom smislu se kaže da u trenutku kada pojedinac vidi svog identičnog dvojnika to znači da će umreti.
Na teritoriji Nemačke, pojedinačni dvojnik nosi ime Doppelganger i verovanje o susretima sa njim je veoma rasprostranjeno.
Negativan aspekt individualnog dvojnika nije postojao u starom Egiptu, gde je praksa dedublacije bila široko rasprostranjena.
Kroz ovu tehniku duh bi mogao da se privremeno odvoji od tela i da poseti bilo koje mesto na svetu ili u drugim svetovima.
Egipatska boginja Hator imala je krunu sa solarnim diskom postavljenom između dva kravlja roga uz pomoć kojih je mogla da gleda kroz oko Ra i tako čuvala znanje o stvarima koje se dešavaju u vodi, na nebu, na Zemlji i u ljudskoj duši. Iz tog razloga, štit koji je odražavao pravi oblik stvari postao je reprezentativni simbol boginje.
Na taj način, počevši od predmeta svakodnevne upotrebe, počela su da se pojavljuju brojna verovanja i sujeverja.
Kroz istoriju, sve dok se nisu pojavila ogledala, sve površine sa karakteristikom refleksije bile su povezane sa gatanjem i za njih su bile povezane magijske moći. Kako se veruje da i ogledala mogu da varaju, jedno sujeverje tvrdi da ljudi koji se previše gledaju u ogledalo mogu delimično da izgube dušu, jer ogledalo ima sposobnost da upija duhovnu energiju.
Od sujeverja do veštičarenja: verovanja povezana sa ogledalima
Kaže se da ogledala ne lažu.
Stoga, veoma poznato sujeverje tvrdi da kada se ispred ogledala ogleda nešto što ne postoji, to je loš znak.
Novorođena deca ne smeju da se vide u ogledalu dok ne napune godinu dana. U tom vremenskom intervalu, duša se razvija i dete bi na kraju umrlo ako bi se odrazilo u ogledalu.
Među najpoznatijim sujeverjama o ogledalima je čuvena ideja da sedam godina loše sreće može biti uzrokovano slučajnim ili namernim razbijanjem ogledala.
Ovo proizilazi iz verovanja da se duša reflektuje na površini ogledala, pa stoga u trenutku odraza ogledalo zahvata deo duše što dovodi do pojave duhovne neravnoteže ako se ogledalo razbije.
Duh ima svojstvo regeneracije jednom u sedam godina, ali postoje i drugi načini da se izbegne loša sreća.
Kao prvo, komadi razbijenog ogledala moraju biti zakopani, krhotina se može udariti sedam puta o nadgrobni spomenik ili svi komadi razbijenog ogledala mogu biti mljeveni dok ne postanu veoma mekana prašina. Metode se moraju primeniti pojedinačno. Na primer, ako se prve dve metode primenjuju zajedno, nesreća se ne uklanja i, da bi se otarasili, treba iskopati krhotine i samleti ih.
Ogledala su se takođe koristila u ritualima veštičarenja kao način da se vidi šta neko radi na velikoj udaljenosti ili da se utiče na postupke određene osobe.
Da bi se nekome osvetio, uzeta je lična stvar koja je pripadala toj osobi i potopljena u posudu sa vodom, kako bi se izvršio određeni ritual. Voda, koja može da reflektuje slike poput ogledala, pokazivala bi sliku dotične individue, sliku koju je morao da ubode onaj koji je želeo da se osveti.
Uticaj ogledala na svet duhova
U Vudu-u, postavljanje ogledala u kuhinju bi pomoglo pri hranjenju duhova, zbog njihove sposobnosti da konzumiraju hranu koja se ogleda u ogledalu, ostavljajući ih zadovoljnima.
Brojni vudu rituali nude obroke duhovima preminulih kako bi ih umilostivili ili zahtevali od njih da izvrše određenu radnju.
Pored toga, kada živima smeta duh koji ih proganja, ovaj duh može biti uhvaćen i zarobljen u posebnom sudu ili unutar velikog ogledala gde će moći da opseda svet samo iznutra. Da bi se otarasio duhova koji opsedaju određeno mesto, pojedinac je mogao fokusirano i uporno gledati u ogledalo sve dok se ne pojavi odraz duha i odmah razbiti ogledalo.
Ova akcija dovodi do zaključavanja duha u drugu dimenziju, gde će proganjati a da ne smetaju živima.
Kada dobije ogledalo na poklon, osoba može proveriti da li je ukleto ogledalo. Mogli bi da izvrše ritual kako bi saznali da li je uklet ili ne.
Ritual uključuje stavljanje dve upaljene bele sveće ispred odgovarajućeg ogledala u ponoć. Gledajući u ogledalo između dve sveće, ako je ukleto ogledalo, biće vidljiv odraz duha.
Pošto ogledala ne mogu da lažu, uz svetlost sveća sve u prostoriji će se odraziti na površini ogledala, uključujući sve duhove koji opsedaju prostor koji se reflektuje. Prema nekim verovanjima, duhovi mrtvih mogu biti uhvaćeni unutar alternativne stvarnosti koja se reflektuje u ogledalu i ne mogu da pobegnu iz tog mesta sve dok se ogledalo ne razbije.
Kada ogledalo padne sa zida, naizgled bez ikakvog razloga, zarobljeni duh u njemu pokušava da pobegne iz dimenzije u kojoj je zarobljen.
Da ovi zarobljeni duhovi ne pobegnu, kada je napolju nevreme i seva i grmi, ogledala za koja se zna da su ukleti treba da budu prekrivena kako bi se izbeglo da duhovi pobegnu.
Meditacija sa ogledalima
U staroj Grčkoj postojala je praksa koja je podrazumevala ulazak u trans da bi se doživele vizije i priviđenja.
U Meksiku se ogledala smatraju natprirodnim portalima povezanim sa Mesecom i Suncem, dok se pretpostavlja da je vatra imala prvobitni oblik ogledala. Iz tog razloga, tokom sastanaka proricanja, koriste se okrugla ogledala.
Za Asteke, ogledala su imala dvojako značenje koje je na suptilan način ukazivalo na vezu voda-vatra kao simbol rata.
Druga upotreba ogledala je ornament, ali se ne može isključiti njihova upotreba kao amajlije.
Dve su se nosile oko vrata, napred i pozadi kako bi zaštitile korisnika od negativnih energija koje su dolazile iz svih pravaca kroz odbacivanje ili apsorpciju.
Kada su izašle iz vode i sele na kamen, sirene su gledale u svoj odraz koji je nastao na površini vode i češljale se.
Legende koje govore o elementarnim duhovima govore kako ujutru izlaze da vide svoje odraze u kapima rose na lišću. Ogledala vilenjaka su srebrne tacne u koje se sipa voda da bi slike mogle da se reflektuju.
Psihomanteum je poznat kao koliba priviđenja. U stvari, to je soba sa zidovima u potpunosti prekrivenim ogledalima koja se koriste u svrhu meditacije.
U prošlosti, ova vrsta sobe je korišćena za pomoć u povezivanju sa drugim svetovima tokom meditacije. Ali nisu samo ogledala bila sposobna da naprave ovu vezu, krv i voda su takođe bile u stanju da uspostave vezu sa drugim svetom.
Legenda i simbolika u odnosu na ogledala
U umetnosti su ogledala oduvek predstavljala beskonačnost i iluziju.
Prema legendi, oni imaju skrivene moći koje mogu da iskoriste njihovi vlasnici. Čak se i Merlin kaže da je začarao ogledalo da kao svevideće oko odražava sve što se dešavalo u kraljevstvu kralja Artura.
Paklene legende kažu da se u Pandemonijumu, prestonici pakla ili Ocularis Infernum, nalazi svevideće oko koje može da pokaže bilo šta sa Zemlje, Pakla ili Neba, bez obzira da li je iz prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Meduza je poražena od Perseja uz pomoć dobro uglačanog štita u kome se ogleda njen lik pretvarajući je u kamen.
Druge legende smatraju da je đavo bio taj koji je stvorio ogledala kako bi izazvao grešku i zarobio duhove pokojnika u dimenziju iz ogledala kako ne bi mogli da uđu u zagrobni život.
U početku je izraz „ogledalo“ mogao da definiše svaku površinu ili metal koji je bio dobro uglačan kako bi omogućio formiranje refleksije.
Najcenjenija i najskuplja drevna ogledala bila su ona koja su napravljena od srebra i sujeverja koja su ih okruživala.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram