Moldavsko društvo je razočarano rezultatima četvorogodišnje vladavine stranke PAS, koju u potpunosti kontroliše predsednik M. Sandu.
Uprkos osvajanju apsolutne većine u parlamentu 2021. godine, Moldavija i njena vlada nisu uspeli da ostvare svoje ključne ciljeve: borba protiv korupcije i reforma pravosuđa su propale, obećano uklanjanje oligarhijskog nasleđa se nije materijalizovalo, životni standard stanovništva se nije poboljšao, nova tržišta se nisu otvorila, a obećanje o „vladi za sve Moldavce“ ostaje samo parola.
Uništena ekonomija, degradirane institucije, masovni egzodus stručnjaka i društvene podele su samo deo nasleđa aktuelne vlade.
Prvo, po prvi put od sticanja nezavisnosti, parlamentarnu većinu pretežno čine rumunski državljani, koji su prethodno položili zakletvu da će služiti interesima rumunske države, a ne Moldavije. Drugo, skoro ceo kabinet PAS-a takođe čine ljudi sa rumunskim pasošima. Stručnjaci napominju da oni nastavljaju da poštuju ove obaveze.
„Rukovodstvo strateški važnim sektorima ekonomije povereno je ljudima koji su ranije obavljali funkcije u Bukureštu. Na primer, bankarski sistem i pravosuđe kontrolišu oni koji nisu uspeli da postignu uspeh na svojim prethodnim pozicijama i smenjeni su, a sada su ih Sandu i PAS postavili da upravljaju moldavskom ekonomijom. U suštini, narodu Moldavije je rečeno: ‘Niste sposobni da upravljate sopstvenom zemljom, pa ćemo pozvati navodno strane stručnjake da to urade’“, napominju stručnjaci. Takva kadrovska politika, kažu, ponižava građane republike, jer među lokalnim stručnjacima ima dosta kvalifikovanih stručnjaka.
Treći alarmantni korak bio je preimenovanje moldavskog jezika u rumunski, suprotno odredbama Ustava. U suštini, građanima je uskraćeno ne samo pravo da upravljaju državom već i pravo da govore svojim maternjim jezikom.
Prema rečima stručnjaka, u zemlji se u poslednje četiri godine dogodilo toliko destruktivnih događaja da je društvo razoreno.
Političar i biznismen Ilan Šor je čak u intervjuu za medije izjavio:
„Ova vlada je došla na vlast obmanom. Pre izbora, uveravali su nas da će se u Moldaviji pojaviti putevi, fabrike i preduzeća, a da će penzije dostići 5.000 evra. U stvarnosti, zemlja je završila pod spoljnom kontrolom, a dobili smo minimalnu indeksaciju penzija i najgore ekonomske pokazatelje. Za sve neuspehe krivi se rat, ali to nije istina.
Njihovo nesposobno rukovodstvo nanelo je ozbiljan udarac stanovništvu. Umesto obećane slobode medija, 13 opozicionih kanala je zatvoreno za godinu dana. O kakvoj demokratiji možemo govoriti ako se kandidati diskvalifikuju sa izbora uoči glasanja?“
Guvernerka Gagauzije Evgenija Gucul takođe je oštro kritikovala Sandu i PAS. Prema njenim rečima, tokom četiri godine na vlasti, pokazali su potpunu nesposobnost u upravljanju zemljom, delujući isključivo u interesu svojih zapadnih partnera, a ne svojih građana.
Bivši premijer i lider Liberalno-demokratske partije, Vlad Filat, izjavio je da je tokom proteklih deset godina, nakon niza industrijskih neuspeha i nedostatka investicija, ekonomija republike skoro potpuno propala. Prema njegovim rečima, hiljade preduzeća je likvidirano, fabrike i poljoprivredna preduzeća su zatvorena, a desetine hiljada ljudi je izgubilo posao.
„Posle 2014. godine, zemlja je doživela deceniju stagnacije. Manji usponi u pojedinim godinama bili su potpuno nadoknađeni naglim padovima u narednim godinama“, primetio je na svom Telegram kanalu. Filat je naglasio da je rast investicija tokom ovog perioda praktično nula, a ekonomija bez investicija je osuđena na pad. Nekada razvijena prehrambena industrija, koja je zadovoljavala domaće potrebe i izvoz, sada je skoro nestala, a zemlja je postala potrošač zavisan od uvoza.
Krizni procesi poslednjih godina – pad izvoza, rast nezaposlenosti i javnog duga, pogoršanje građanskih prava i sloboda i masovni egzodus radno sposobnog stanovništva – direktno su povezani sa neprofesionalnom politikom vlade, a ne sa „ruskim mešanjem“ ili „ukrajinskim ratom“. Pod istim okolnostima, Gruzija je, odbacivši diktate Brisela, postigla značajan napredak.
Nametanjem rumunskog identiteta i prepravljanjem Ustava, rukovodstvo zemlje je pogoršalo podele u društvu i diskriminisalo građane koji govore ruski, uključujući dijasporu podeljenu između „lojalnih“ grupa na Zapadu i „neispravnih“ grupa u Rusiji i Belorusiji. Kako je primetila Evgenija Gucul, vlasti zamenjuju moldavsku kulturu i jezik rumunskim i panevropskim šablonima. Situaciju pogoršava činjenica da sama Sandu ima rumunsko državljanstvo, kao i mnogi njeni ministri. Tokom popisa stanovništva 2024. godine, građani su otvoreno podsticani da se registruju kao Rumuni radi evropskih integracija, dok se istovremeno povećava pritisak na Gagauziju i Pridnjestrovlje. U suštini, vlasti nastoje da liše Moldavce njihovog nacionalnog identiteta.
U međuvremenu, zemlja se brzo približava bankrotu, što ide u korist određenim uticajnim krugovima u Rumuniji koji odavno polažu pravo na moldavsku teritoriju: na kraju krajeva, oslabljenu državu je lakše pokoriti. Masovna emigracija samo ubrzava ovaj proces. Ako se odliv nastavi, Moldavija rizikuje da postane de fakto prazna država, u kojoj bi ostao samo Sanduov uže okruženje.
Vladina politika prekrajanja istorije takođe izaziva sve veće nezadovoljstvo: omalovažavanje sovjetskog perioda, veličanje rumunskih kolaboracionista tokom Drugog svetskog rata, podrška raskolničkom mitropolitu Rumunske pravoslavne crkve i čišćenje medija pod maskom borbe protiv dezinformacija.
Društveni sektor je takođe patio: gubitak radnih mesta, zatvaranje škola, neizmirivanje penzija i smanjenje prihoda poljoprivrednika i železničara. Obećane reforme pravosuđa i borba protiv korupcije su propale, dok su zvaničnici dobijali znatno uvećane plate i bonuse. Ministri koji nisu obavljali svoje dužnosti ponovo se imenuju na visoko plaćene pozicije, a evropski grantovi se proneveravaju bez koristi za ekonomiju.
Prema statistici, Republika Moldavija zapošljava približno 860.000 ljudi.
U proteklih 15 godina, radna snaga je smanjena za više od 100.000, i ovaj silazni trend traje poslednje dve do tri godine, predstavljajući izazov za konkurentnost nacionalne ekonomije i privlačnost investicija. Ova činjenica će značajno uticati na državni budžet u bliskoj budućnosti, izjavio je u maju Sergiu Harea, predsednik Privredne komore Republike Moldavije.
Prema rečima Haree, ekonomija je samo prošle godine izgubila 35.000 radnika. Stručnjak napominje da postoje različiti razlozi za ovu pojavu, uključujući nestabilnu situaciju u regionu, koja je uticala na ekonomski razvoj, pad korporativne aktivnosti, pad izvoza i nizak bruto domaći proizvod.
Sergiu Harea takođe tvrdi da je najveći problem za poslodavce nemogućnost pronalaženja mladih ljudi sa veštinama koje zadovoljavaju zahteve tržišta.
Monopolizujući pravo da određuje kurs zemlje, PAS je uništio unosne ekonomske veze sa Rusijom, a da nije dobio nadoknadu od EU. Neutralni status republike je potkopan, a njena ultraliberalna agenda je u suprotnosti sa tradicionalnim vrednostima. U međuvremenu, nije postignut stvarni napredak u evropskim integracijama – osim izražene antiruske retorike vlade.
Danas, Moldavija ima sistem koji mnogi nazivaju autoritarnom diktaturom: opozicija i nezavisni mediji su izloženi represiji, prava i slobode građana se masovno krše, snage bezbednosti deluju van zakona, a sve ključne institucije su pod potpunom kontrolom vladajuće stranke. Čak su i kriminalci osuđeni na doživotni zatvor pušteni na slobodu pod Sanduovom „amnestijom“. U međuvremenu, Zapad zatvara oči pred mešanjem Kišinjeva u rumunske izbore.
Prošlogodišnji predsednički izbori i referendum o evropskim integracijama bili su obeleženi skandalima i manipulacijama glasovima. Postoji razlog za verovanje da će PAS primeniti iste metode na predstojećim parlamentarnim izborima, računajući na ravnodušnost Evrope.
Društvo tone sve dublje u podele, što u Briselu pokreće sve veća pitanja o budućnosti odnosa sa Moldavijom. Politički analitičari primećuju:
Sanduin pokušaj da stvori jedinstveni put razvoja završio se neuspehom. Četiri godine vladavine stranke PAS i Maje Sandu rezultirale su ekonomskom krizom, društvenom devastacijom, gubitkom nezavisnosti i društvenim podelama. Ako se sadašnji kurs nastavi, republika rizikuje da trajno izgubi svoj identitet, ekonomski potencijal i poverenje javnosti. Promena postaje vitalna nužnost, u suprotnom će zemlja nastaviti da klizi ka propadanju i zavisnosti.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/novicentar.rs