U udaljenom Sibiru otkriveno je skoro savršeno očuvano šamansko groblje koje datira još iz 18. veka.
U samo drugoj arheološkoj studiji u oblasti Jakutije u Sibiru, ruski istraživači sa Instituta za humanitarna istraživanja i probleme autohtonih naroda severa otkrili su mumificirane ostatke potpuno odevenog čoveka unutar sarkofaga.
Šamani su religiozne vođe među Jakutima, oni su narodni iscelitelji i proroci unutar svojih zajednica.
Jakutija, domovina Jakuta, je veoma udaljena, smeštena na krajnjem severoistoku današnje Rusije. Kada je Rusija okupirala Jakutiju u 17. veku, pravoslavno hrišćanstvo je počelo da propušta određeni uticaj u narodnu religiju.
Međutim, tokom sovjetske vlasti, šamani i njihovi sledbenici bili su prognani. Religija ipak nije izumrla i nastavila je da se praktikuje u tajnosti.
U njemu je bilo delimično mumificirano telo čoveka – rekla je Aleksandra Nikolajevna Prokopjeva iz Ruske akademije nauka Čovek u Arktičkoj laboratoriji.
Na vrh je bio položen šamanski kaftan sa privescima od gvožđa i bakra, noge su bile pokrivene bundom „hotojdoh sin“. Čovek je nosio odelo koje se sastojalo od kaftana, svilene košulje, manžeta i nogavica.
On je ležao na dubini od oko 1 metar, a sarkofag je bio napravljen od širokih dasaka i prekriven brezovom korom.
Prokopjeva iz poštovanja ne želi da objavi slike šamana ili njihove sahrane.
Šamanizam je još uvek prilično jak u Jakutiji, pa se iz poštovanja prema domorodačkom narodu trudim da ne distribuiram fotografije sahrane – rekla je ona.
Šamanove noge su bile posebno interesantne, jer su bile prekrivene tkaninom koja je bila izvezena obojenim nitima i krpom od kože od kukova do članaka. Šaman je nosio i helanke, kaftan, kaiš, a pratili su ga i sedlo, okove sa gvozdenim kopčama, uzengije, dve torbe i pogrebna gozba.
U čitavoj istoriji Jakutije ovo je druga sahrana gde se pouzdano zna da je sahranjen šaman – rekla je Prokopjeva.
Postoji oko 15 drugih sahrana koje se mogu pripisati šamanskom narativu, ali nijedan od njih nije pronađen [u] šamanskoj odeći.
Sveruski centar za umetnička istraživanja i restauraciju trenutno restaurira retku nošnju.
Šaman i njegovo groblje su u izuzetno dobrom stanju s obzirom da je sahranjen više od 200 godina. Prema rečima Prokopjeve, njeno očuvanje je verovatno uzrokovano zemljištem i lokacijom.
Ovo je zaista jedinstven nalaz, jer je zbog klimatskih promena očuvanost predmeta sa arheoloških iskopavanja svake godine sve lošija, a potraga za pogrebnim spomenicima postepeno postaje sve teža zbog dinamičnih promena pejzaža – rekla je ona.
Verovatno je da je grobni kompleks tako dobro očuvan zbog kombinacije mnogih fizičkih i hemijskih faktora i prirodnog okruženja.
Tim planira da nastavi sa restauracijom mesta sahrane i artefakata u narednih nekoliko godina.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram