У чилеанском националном парку Алерсе Цостеро постоји веома велико и веома старо дрво. Алертово дрво не живи брзо и не умире младо. Расту изузетно споро и живе дуго. Како је први пут објављено у часопису Сциенце.
Џонатан Баричивич каже да је Алерце Миленарио најстарије дрво од свих: вероватно је старо најмање 5.000 година, непосредно након што смо ушли у бронзано доба. То је много старије од претходног рекордера, источног калифорнијског чекињастог бора за који се сматра да је стар 4.853 године.
Баричивич је научник за животну средину који је одрастао на аутохтоној земљи своје породице испред парка, и усред своје страсти према другим питањима науке о клими, посветио је свој живот проучавању и заштити стабала узбуне.
Алерце Миленарио је највец́е дрво у прашуми.
Пошто стабла алеркене расту тако споро, сумњало се да је дрво изузетно старо јер је тако велико, са пречником дебла преко 4.57 метара.
Тако велико дрво постало је туристичка атракција за парк.
Након улагања у путну инфраструктуру 2012. године која је побољшала доступност, Баричивич је рекао да је парк посетио преко 10.000 посетилаца годишње, од којих су сви желели да виде најстарије дрво Алерце Миленарио. Постоји платформа која окружује корење дрвета, али није добро чувана или означена, тако да се људи често пењу са платформе и ходају преко корена. Једини проблем, рекао је Баричивич, је што је дрво веома рањиво.
Само 28 процената дрвета је заправо живо, од чега је вец́ина у корену, тако да када људи ходају по оближњем тлу, они активно оштец́ују последње преостале живе делове дрвета.
За мене је ово дрво као члан породице. Видети га оваквог ми слама срце, то је као да видим лава у кавезу у зоолошком врту рекао је Баричивич.
Чланови његове породице себе називају чуварима алерсе, а генерације пре њега били су чувари парка посвец́ени заштити земље и дрвец́а. Као еколошки научник, најбоља ствар коју је могао да уради за дрвец́е је да докаже колико је оно било важно за науку и да је вредно заштите.
Обично се старост дрвета мери помоц́у дендрохронологије. У језгро стабла се убацује бушилица, а број присутних прстенова раста одговара колико је стар.
Међутим, Алерце Миленарио је превише широк да би стандардна бушилица од 0,88 метара досегла унутрашње језгро, а Баричивич је рекао да често овако старо дрвец́е ионако има труло језгро. Још једна опција је да се користи бушотина на корену и датирају се угљеником, али то би оштетило корење, а то је последња ствар коју Баричивич жели да уради.
Циљ је да се заштити дрво, а не да дође до наслова или обара рекорде – рекао је он.
Није поента правити велику рупу у дрвету само да би се знало да је оно најстарије. Научни изазов је проценити старост без превише инвазивног утицаја на дрво.
Да би измерили старост дрвета без оштец́ења, Баричивич и Антонио Лара, са Аустралијског универзитета у Чилеу, користили су приступ статистичког моделирања за предвиђање старости дрвец́а на основу знања о томе како расте када је младо, стварајуц́и Бајесову расподелу вероватне старости датог дрвета користец́и податке са 2.400 стабала.
Баривичиц́ева процена старости за Алерце Миленарио била је 5.484 године. Он са сигурношц́у може рец́и да је дрво старо најмање 5.000 година.
Како његови подаци и методе још нису формално објављени, у научној заједници постоји скепса према овом резултату, поготово што је то рекордно предвиђање.
Алерс је друга најдужа жива врста, тако да бисте очекивали да видите старо дрвец́е. Мој метод је верификован проучавањем других дрвец́а за које можете добити прстенове пуног раста, и прати биолошки закон трговине растом и дуговечности – Упозорење је тамо где би требало да буде на експоненцијалној кривуљи раста: расте спорије од чекињастог бора, најстаријег познатог дрвета, што указује да би требало да живи дуже – рекао је он.
Баричивич се нада да његове методе могу да функционишу у правцу будуц́ности истраживања дрвец́а у којој би дендрохронологија оштетила рањиво дрво као што је Алерс Миленарио, и да ц́е његова откриц́а о поштованом дрвету његове породице бити подстицај да власти парка учине више да заштите нежног гиганта.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер