Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, prva žena na toj uticajnoj funkciji, izjavila je u četvrtak da će se povući sa mesta lidera demokrata u Domu, dan nakon što su republikanci obezbedili tesnu većinu.
Pelosi, 82-godišnja liberalka iz Kalifornije koja je dva puta bila govornik, rekla je da će ostati u Kongresu, predstavljajući San Francisko u Predstavničkom domu kao što je to činila već 35 godina. Predstavnik Hakeem Jeffries iz Njujorka možda želi da zauzme njeno mesto kao najviši demokrata u Predstavničkom domu. Džefris bi bio prvi crni poslanik koji bi vodio jedan od klubova velikih partija u Kongresu.
Pelosi je primila pozdrave od svojih kolega demokrata dok je zauzela mesto u sali Predstavničkog doma da bi sve objavila i tokom svojih komentara.
Ona je Predstavnički dom nazvala „svetim tlom“ i „srcem američke demokratije“. Sećala se da je prvi put posetila Kapitol kao dete kada je njen otac položio zakletvu kao član Doma. Ona je rekla da je to veće predstavljalo „narodni dom“ i da je radilo „narodni posao“.
„Američka demokratija je veličanstvena, ali je krhka. Mnogi od nas ovde su bili svedoci naše krhkosti iz prve ruke, tragično u ovoj odaji. I tako demokratija mora da se zauvek brani od sila koje žele da joj naude“, rekla je Pelosi, aludirajući na napad na Kapitol prošle godine od pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Mi ljudi – jedna zemlja, jedna sudbina – dodala je Pelosi.
Pelosi je takođe primetila povećanje broja žena koje služe u Domu od kada mu se prvi put pridružila. Zahvalila se porodici i osoblju.
Novi dan sviće na horizontu – dodala je Pelosi.
Predviđeno je da republikanci u sredu osvoje kontrolu nad Predstavničkim domom posle prošlonedeljnih izbora za Kongres, dajući im tesnu većinu u Domu, što će im omogućiti da ometaju zakonodavnu agendu demokratskog predsednika Džoa Bajdena. Demokrate su zadržale kontrolu nad Senatom.
Pelosi je igrala centralnu ulogu u provođenju zakonodavnog programa demokratskog predsednika Džoa Bajdena u Kongresu, kao što je to ranije činila za demokratskog predsednika Baraka Obamu. Ona je pomogla da se usvoji Obamin potpisani zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2010. godine, kao i velika proširenja infrastrukturnih i klimatskih troškova pod Bajdenom. Takođe je predsedavala Predstavničkim domom kada je dva puta opozivala Trampa i bila je redovna meta kritika američkih konzervativaca.
Pelosi, koja je na svom mestu od pobede na specijalnim izborima 1987. godine, bila je pod pritiskom mlađih demokrata u Predstavničkom domu poslednjih nekoliko godina da prepusti vlast. Bila je najviše rangirana i najmoćnija izabrana žena u američkoj istoriji sve dok Kamala Haris nije postala potpredsednica u januaru 2021. Predsedavajući Predstavničkog doma je drugi u redu sukcesije na mestu predsednika.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi je poslednjih dana rekla da će napad 28. oktobra na njenog supruga Pola od strane politički motivisanog uljeza sa čekićem u njihovoj kući u San Francisku, kao i drugi faktori, uticati na njenu odluku da li da zadrži svoju lidersku ulogu.
Demokrate u Predstavničkom domu trebalo bi da glasaju o svojim liderima 30. novembra.
U sredu su republikanci u Predstavničkom domu ponudili početnu podršku Kevinu Makartiju da bude govornik kada sledeći Kongres položi zakletvu 3. januara.
Džefris, 52, bi najavio novu generaciju vođstva za demokrate. Odluka Pelosijeve takođe može imati uticaja na to da li će odlazeći lider demokratske većine u Predstavničkom domu Steni Hojer (83) i demokratski bič Džejms Klajburn (82) tražiti najviše demokratske pozicije u novom Kongresu koji se formira 3. januara.
Klajburn je rekao da planira da ostane na čelu, ali ne zna koju će poziciju popuniti.
To je do poslaničkog kluba – rekao je Klajburn novinarima.
Bajden u nedelju puni 80 godina. Starelo rukovodstvo Demokratske stranke postavilo je pitanja o svojoj sledećoj generaciji čak i kada Amerikanci žive duže.
Pelosi je prvi put izabrana u Dom na vanrednim izborima i stalno je napredovala u rangu, obezbeđujući liderske pozicije pre nego što je osvojila svoj prvi mandat kao predsednica 2007.
Ona je prvi put bila predsedavajući od 2007. do 2011. godine dok su se demokrate suprotstavljale ratu u Iraku i kontrolisale Dom. Ponovo je postala predsednica 2019. kada su demokrate zajahale talas opozicije Trampu da bi osvojile kontrolu nad Predstavničkim domom i ponovo je izabrana za predsednika u novembru 2021.
Republikanska kontrola Predstavničkog doma, projektovana u sredu, daje toj stranci ne samo mogućnost da obuzda Bajdenovu agendu, već i da pokrene potencijalno politički štetne istrage njegove administracije i porodice.
Mekarti, takođe iz Kalifornije, trenutno je lider republikanaca u Predstavničkom domu i suočiće se sa izborima u celom Predstavničkom domu početkom nove godine. Još nije bilo jasno da li će dobiti dovoljno podrške republikanaca da osvoji mesto predsednika.