Nova studija potvrđuje da je pandemija kovida uticala ne samo na mentalno zdravlje tinejdžera u SAD, već i na prerano starenje njihovog mozga za najmanje tri godine.
Studija objavljena u Biological Psychiatry: Global Open Science pokazala je da se mozak tinejdžera fizički menjao i ubrzano stario zbog stresa izazvanog zaključavanjem u toku kovida.
Već znamo iz globalnih istraživanja da je pandemija štetno uticala na mentalno zdravlje mladih, ali nismo znali šta, ako išta, čini fizički njihovim mozgovima – rekao je Ian Gotlib, naučnik koji je radio ovu studiju.
Istraživači Američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti otkrili su između marta i oktobra 2020. godine, posete odeljenjima za hitne slučajeve mentalnog zdravlja porasle su za 24% za decu uzrasta od 5-11 godina i 31% za decu uzrasta od 12-17 godina. Posete hitnoj zbog sumnje na pokušaj samoubistva porasle su za skoro 51% među devojčicama uzrasta 12-17 godina početkom 2021. u poređenju sa istim periodom 2019.
Zaključci, ograničene interakcije licem u lice sa prijateljima, nastavnicima i porodicom, zajedno sa stresom od same pandemije, negativno su uticali na mentalno zdravlje tinejdžera, navodi ova studija.
Uz to, istraživači shvataju da je pandemija dovela do toga da mozak mladih stari na isti način kao i deca koja su iskusila hronične nedaće, kao što su zanemarivanje i porodična disfunkcija.
Čini se da je pandemija bila posebno teška za decu i adolescente – napisali su autori studije.
U stvari, nedavna meta-analiza je otkrila da se prevalencija internalizujućih simptoma kod mladih udvostručila od početka pandemije.
Gotlib i njegov tim skenirali su mozak 163 tinejdžera u oblasti zaliva San Francisko pre početka pandemije i uporedili te snimke magnetnom rezonancom sa tom istom grupom dece tokom pandemije.
Studija je pokazala da su 16-godišnjaci imali ozbiljnije probleme sa mentalnim zdravljem, a njihov mozak je izgledao „nekoliko godina“ stariji od 16-godišnjaka koji su procenjeni pre nego što su počela ograničenja pandemije.
Gotlib i njegov tim nisu nameravali da proučavaju uticaj kovida na strukturu mozga, ali kao i većina, morali su da naprave promenu zbog pandemije.
U početku su regrutovali decu i adolescente da proučavaju dugoročne efekte depresije tokom puberteta, ali kada je pandemija udarila, nisu mogli da sprovode redovno zakazane MR skeniranje tih mladih.
Onda, devet meseci kasnije, imali smo težak restart – rekao je Gotlib.
Promena se pokazuje vrednom jer će njihovi nalazi imati implikacije na druge studije koje uključuju decu i adolescente.
U poređenju sa adolescentima procenjenim pre pandemije, adolescenti procenjeni nakon gašenja pandemije ne samo da su imali ozbiljnije probleme mentalnog zdravlja sa internalizacijom, već su imali i smanjenu debljinu korteksa, veći volumen hipokampusa i amigdale i naprednije doba mozga – rekao je Gotlib.
Gotlib dodaje da nije siguran da li će promene biti trajne.
Da li će njihova hronološka starost na kraju dostići ‘dob mozga’? Ako njihov mozak ostane trajno stariji od njihovog hronološkog doba, nejasno je kakvi će biti ishodi u budućnosti – rekao je on.
Istraživači planiraju da prate učesnike studije kako bi pratili dugoročne uticaje pandemije.
Adolescencija je već period brze reorganizacije u mozgu i već je povezana sa povećanom stopom problema mentalnog zdravlja, depresije i rizičnog ponašanja – rekao je koautor studije Džonas Miler.
„Sada imate ovaj globalni događaj koji se dešava, gde svi doživljavaju neku vrstu nedaća u vidu poremećaja u njihovim svakodnevnim rutinama – tako da može biti slučaj da se mozgovi dece koja danas imaju 16 ili 17 godina ne mogu uporediti sa onom decom od pre samo nekoliko godina“, dodao je on.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji