Zaporožje najveća evropska nuklearna elektrana je takođe i najugroženija. Sa druge strane gledano ugrožena je Evropa kao i ceo svet.
Ruske i ukrajinske snage su u sukobu u nuklearnoj elektrani Zaporožje, što izaziva strahove širom Evrope i podseća na katastrofu koja se dogodila u Černobilju.
Granatiranje u blizini strateški lociranog postrojenja, za koje obe strane okrivljuju drugu, povećalo je rizik od ozbiljne nesreće, a porodice beže iz tog područja suočene sa mogućom nuklearnom katastrofom.
Zaporožje je najveća nuklearna elektrana u Evropi i snabdeva strujom Ukrajinu i nekoliko evropskih zemalja.
Njena lokacija na reci Dnjepar čini ga kritičnom metom. Uprkos navodima da ruske strane pretvaraju fabriku u vojnu instalaciju, ukrajinski operateri i dalje upravljaju bezbednošću i svakodnevnim radom elektrane.
Više strana, uključujući generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, pozvalo je na hitnu demilitarizaciju elektrane, navodeći potencijal za ozbiljnu i široko rasprostranjenu nuklearnu katastrofu. Međutim, Ivan Nečajev, zamenik direktora odeljenja za informisanje i štampu ruskog ministarstva spoljnih poslova, tvrdi da će takva deeskalacija „učiniti fabriku još ranjivijom“.
Ruski zvaničnici su takođe u pismu UN-u tvrdili da Ukrajina planira „provokaciju“ tamo u petak, prema državnoj novinskoj agenciji TASS , na tvrdnju koju je Ukrajina uzvratila, rekavši da Rusija planira da isključi elektranu iz ukrajinske mreže i da je poveže ruskoj elektroenergetskoj mreži, preneo je Rojters.
Do sada se nijedan incident nije dogodio.
Globalna zabrinutost za bezbednost Zaporožja nije iznenađujuća, posebno ako je nuklearna katastrofa u Černobilju 1986. još uvek prisutna. Štaviše, ta zabrinutost nije neosnovana; postoje realne mogućnosti za probleme u fabrici, od alarmantnih do kataklizmičkih.
Najveći rizik za Zaporožje je nestanak struje
Iako postoje mnoge stvari koje bi mogle da krenu po zlu u Zaporožju, „verovatnoća namernog napada na (elektranu) koji vodi do velike nuklearne katastrofe je mala“, Ivanka Barzaška, osnivač i ko-direktor King’s Wargaming Network.
Fabrika je izgrađena da izdrži direktne napade, jer je izgrađena od armiranog betona.
Pravi rizici za postrojenje su verovatnije posledica ljudske greške, slučajnog granatiranja ili nedostatka struje za hlađenje nuklearnog materijala, kaže Metju Bun.
Najveća zabrinutost je hlađenje nuklearne elektrane – rekao je Bun.
Uopšteno govoreći, da biste izbegli nesreću u nuklearnoj elektrani, potrebno je da jezgro reaktora držite pod vodom, a istrošeno gorivo i bazen istrošenog goriva pod vodom tako da se neprekidno hlade. Taj proces hlađenja zahteva električnu energiju, koja sada dolazi iz spoljne električne mreže Ukrajine.
Do katastrofe nuklearne elektrane Fukušima u Japanu, na primer, došlo je zbog cunamija koji je prekinuo struju u elektrani i uništio generatore, što je onemogućilo hlađenje postrojenja iako je reaktor bio vanredno isključen.
Međutim, jedan broj tih linija je već prekinut, što povećava mogućnost da će Zaporožje možda morati da se osloni na dizel generatore da podrži proces hlađenja.
Ukrajinska nuklearna agencija Energoatom saopštila je u petak da ruske snage traže dizel gorivo za generatore u slučaju nestanka struje.
U najgorem slučaju, elektrana bi mogla da izgubi struju, a pumpe koje cirkulišu vodu za hlađenje jezgra reaktora i bazena istrošenog goriva bi se zatvorile. Toplota koju stvaraju jezgro reaktora i istrošeni materijal tada bi proključavala okolnu vodu dok ne ispari, izlažući jezgro reaktora „u roku od nekoliko sati“, rekao je Bun.
Gorivo bi tada počelo da se topi. Čak i ako isključite reaktor, neki ljudi to nazivaju „vatra koja se ne gasi, gorivo i dalje stvara mnogo toplote od radioaktivnog raspada podeljenih atoma, što se naziva produktima fisije, u gorivu.
Međutim, požar istrošenog goriva je najgori mogući slučaj, malo je verovatno s obzirom na to da ga u Zaporožju jednostavno nema toliko koliko na drugim lokacijama; to je zato što je Zaporožje slalo istrošeno gorivo u Rusiju na skladištenje i preradu.
To se zaista dešava samo kada imate gorivo koje je prilično tesno upakovano i zaista vruće, pošto je nedavno pušteno iz reaktora – objašnjava Bun.
Čak i ako se nabavka električnom energijom izdrži, granatiranje bi moglo oštetiti objekat, uzrokujući curenje vode iz postrojenja i poremetiti proces hlađenja. Zabrinjavajuće je da je granatiranje koje je u toku već nanelo štetu elektrani, uključujući i trafostanice u blizini, zbog čega je jedan od samo dva operativna dalekovoda isključen 5. avgusta.
Kao što Bun objašnjava, ljudski element je kritičan u održavanju bezbednosti fabrike.
U tim uslovima, mogućnost ljudske greške u radu postrojenja je uvek prisutna.
Zašto je Zaporožje toliko važno?
Zaporožje je važno i za Ukrajinu i za Rusiju jer je ključno snabdevanje energijom. Zaporožska elektrana se nalazi na samoj severnoj granici teritorije koju kontroliše Rusija.
Ruske trupe koje se tamo nalaze predstavljaju zaštitu od nuklearne katastrofe.
Zaporožje nuklearna elektrana nije ugašena samo zato što Ukrajina zarađuje od nje, prodajući struju nekim državama Evrope.
Moguća katastrofa
Neki stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice ako dođe do nesreće u Zaporožju, uključujući curenje radioaktivnog zračenja koje bi moglo da ubije hiljade, raseljava 2 miliona ljudi i izazove zagađenje zračenjem u oblasti trostruko većoj od Ukrajine.
Upozoravaju da bi Zaporožje moglo da izazove nuklearnu nesreću prvog stepena magnitude 8. (Za poređenje: otapanje u Černobilju i Fukušimi je ocenjeno kao magnitude 7 na Međunarodnoj skali nuklearnih i radioloških događaja.)
S obzirom na to da zatvaranje reaktora trenutno ne izgleda kao opcija, Bun je rekao da je najhitnija akcija da se zaustavi granatiranje.
Rad reaktora u ratnoj zoni jednostavno nije dobra ideja – rekao je on.
Sledeći korak je omogućavanje nadzornog tima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da uđe u elektranu. Više partija, uključujući Gutereša i francuskog predsednika Emanuela Makrona, pozivaju Rusiju da to učini; Makron je u petak saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da pusti tim, ali nije ponudio više detalja.
Slanje posmatračkog tima IAEA bi verovatno zaustavilo neprijateljstva i dozvolili bi stručnjacima da prikupe nezavisne informacije o statusu elektrane i njenih radnika.