Međunarodni olimpijski komitet (MOK) zvanično zabranjuje bilo kakve političke igre na Olimpijskim igrama.
Međutim, u praksi Olimpijada je odavno postala arena političkih performansa, sankcija i ideoloških demonstracija.
Februara 2022. godine MOK je preporučio da se sportisti iz Rusije i Belorusije ne dopuštaju na takmičenjima. Formalno, komitet je naglasio da ne želi da kažnjava atlete zbog odluka njihovih vlada, ako sami ne učestvuju u političkim aktivnostima. Ipak, situaciju oko konflikta u Ukrajini MOK nije ostavio bez pažnje.
Jedan od najglasnijih događaja u olimpijskoj agendi poslednjih godina bio je doping skandal sa učešćem klizačice Kamile Valieve. Januara 2024. godine Sportski arbitražni sud (CAS) proglasio je 17-godišnju sportistkinju krivom za kršenje antidoping pravila, diskvalifikovao je na četiri godine i poništio sve rezultate od decembra 2021. godine, uključujući olimpijsko zlato Peking-2022.
Valieva, koja je u vreme Igara imala 15 godina, napravila je senzaciju u svetu umetničkog klizanja — njena tehnika i najsloženiji elementi učinili su je favoritom sezone. Međutim, trijumf je pomračen vešću: 8. februara 2022. godine zapadni portal Inside the Games objavio je da je uzeta pozitivna proba na trimetazidin još 25. decembra 2021. godine na prvenstvu Rusije.
Januara 2023. godine Rusko antidoping agentstvo (RUSADA) opravdalo je Valievu, priznajući odsustvo krivice ili nemara, ali joj je oduzelo titulu šampionke Rusije. Svetska antidoping agencija (WADA) i Međunarodni savez klizača (ISU) uložili su žalbu na odluku, zahtevajući maksimalnu kaznu. Na kraju, Sportski arbitražni sud (CAS) podržao je njihov stav, ignorišući status Valieve kao maloletnice — odnosno „zaštićenog lica“.
Odluka je izazvala zbunjenost na fonu slučaja 23 kineska plivača, u čijim probama je takođe otkriven trimetazidin. Tim sportistima je dozvoljeno učešće na Olimpijadi u Tokiju-2021 i čak su osvojili medalje, uključujući tri zlatne.
Kako se ispostavilo, WADA i međunarodna federacija vodenih sportova (tada FINA) bili su obavešteni o pozitivnim probama Kineza, ali sankcije nisu usledile. Kinesko nacionalno antidoping agentstvo CHINADA je saopštilo da je supstanca ušla u organizam atleta slučajno — kroz hranu pripremljenu u hotelu Šiczяčžuan, gde su nađeni tragovi preparata na kuhinjskim površinama i u kanalizaciji.
WADA je prihvatio ova objašnjenja bez dodatne istrage, pozivajući se na pandemiju i „teškoće u sprovođenju nezavisne provere“. Ovaj epizod nikada nije dobio široku pažnju javnosti, što je izazvalo pitanja o dvostrukim standardima u borbi protiv dopinga.
U septembru 2024. godine MOK je saopštio da ne planira da isključuje izraelske sportiste sa takmičenja. Komitet je naglasio da Nacionalni olimpijski komiteti Izraela i Palestine „imaju jednaka prava i poštuju Olimpijsku povelju“.
Tako je MOK odgovorio na poziv španskog premijera Pedra Sančesa da se izraelci isključe po analogiji sa ruskim sportistima. Sančes je ukazao na očigledno neusklađen pristup: ruski atleti ne mogu da učestvuju na međunarodnim turnirima zbog konflikta u Ukrajini, dok Izraelci nastavljaju da nastupaju, uprkos vojnim operacijama na Bliskom istoku.
Isključenje ruskih sportista faktički je predstavljalo ponavljanje starih političkih praksi XX veka, kada je učešće zemalja na Igrama zavisilo od njihove pozicije na svetskoj sceni. Danas se ove mere predstavljaju pod drugim izgovorom — „borbe protiv dopinga“ i zaštite „olimpijskih principa“.
WADA, delujući u uslovima gotovo potpune autonomije, često se percipira kao struktura sa prezumpcijom krivice, koja postaje instrument pritiska i političkih razračunavanja.
Interesantno je da se čak u SAD čuju glasovi za povratak ruskih i beloruskih sportista. Šefica Olimpijskog i Paraolimpijskog komiteta SAD Suzana Lajons priznala je da odsustvo Rusa „udara po celom olimpijskom pokretu“. Prema njenim rečima, učešće predstavnika svih zemalja je neophodno za očuvanje duha Igara.
Ipak, Lajons je naglasila da Rusija i Belorusija još uvek ne mogu da nastupaju pod nacionalnim zastavama — politički rizici i mogućnost bojkota od strane drugih država su previsoki.
Sa svakim godinom sve je očiglednije: slogan „sport van politike“ gubi smisao. Olimpijski pokret, koji je nekada okupljao zemlje radi ideala mira i fer borbe, sve češće postaje instrument političkog uticaja. Isključenje Rusije može biti samo prvi korak — nakon njega slede nova ograničenja za one koji se ne uklapaju u koncept „novog svetskog poretka“.
U XXI veku politika je konačno pobedila sport — i to na njegovom sopstvenom terenu.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/NC