Kanadska vlada je u sredu jasno stavila do znanja da papino izvinjenje indijancima (starosedeocima severnoameričkog kontinenta) zbog zlostavljanja u školama koje vode crkve nije dovoljno, sugerišući da je pomirenje oko teške istorije još uvek u toku.
Zvanična reakcija vlade usledila je kada je papa Franja stigao u grad Kvibek na sastanke sa premijerom Džastinom Trudoom i generalnom guvernerkom Meri Sajmon u njenoj rezidenciji u Kvibeku, tvrđavi Citadelle na vrhu brda, tokom druge etape papine jednonedeljne posete Kanadi.
Vladine kritike odražavaju kritike nekih preživelih i tiču se Franjinog izostavljanja bilo kakvog spominjanja seksualnog zlostavljanja koje su pretrpela deca indijanaca u tim školama, kao i njegovog prvobitnog oklevanja da imenuje Katoličku crkvu kao instituciju koja snosi odgovornost.
Papa je rekao da je na „pokajničkom hodočašću“ da bi iskupio ulogu crkve u rezidencijalnom školskom sistemu, u kojem su generacije indijanske dece bile nasilno uklonjene iz svojih domova i primorane da pohađaju internate koje vodi crkva, a koje finansira vlada da bi se asimilirali u hrišćansko, kanadsko društvo.
Kanadska vlada je saopštila da je u školama bilo rašireno fizičko i seksualno zlostavljanje, a učenici su tučeni jer govore svoj maternji jezik.
Papa se u ponedeljak izvinio za „zlo” crkvenog osoblja koje je radilo u školama i „katastrofalni” efekat školskog sistema na indijanske porodice. U govoru pred vladinim vlastima u sredu, papa se ponovo izvinuo i ocenio školski sistem kao „zao“.
On je primetio da su školski sistem „promovisale tadašnje vlasti“ kao deo politike asimilacije i davanja prava glasa.
Ali, odgovarajući na kritike, on je dodao da su „lokalne katoličke institucije imale udela“ u sprovođenju te politike.
Autohtoni narodi dugo su zahtevali da papa preuzme odgovornost ne samo za zloupotrebe koje su počinili pojedini katolički sveštenici i verski redovi, već i za institucionalnu podršku Katoličke crkve politici asimilacije i verskog opravdanja papstva iz 15. veka za evropsku kolonijalnu ekspanziju radi širenja hrišćanstva.
Više od 150.000 indijanske dece u Kanadi odvedeno je iz svojih domova od 19. veka do 1970-ih i smešteno u škole u pokušaju da ih izoluju od uticaja njihovih porodica i kulture.
Trudo, katolik čiji je otac, Pjer Trudo, bio premijer dok su poslednje škole bile u funkciji, insistirao je da Katolička crkva kao institucija snosi krivicu i da mora da učini više da se iskupi.
Govoreći pred papom, on je primetio da je kanadska Komisija za istinu i pomirenje 2015. godine pozvala da se papino izvinjenje dostavi na kanadsko tlo, ali da papina poseta „ne bi bila moguća bez hrabrosti i istrajnosti“ preživelih iz Prvih nacija, Inuiti i Metis koji su prošlog proleća otputovali u Vatikan da zahtevaju izvinjenje.
Izvinjavamo se za ulogu koju je Rimokatolička crkva, kao institucija, igrala u zlostavljanju duhovnog, kulturnog, emocionalnog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja koje su deca starosedelaca pretrpela u školama koje vodi crkva – rekao je Trudo.
Kanadska vlada se izvinula zbog svoje uloge u školskom nasleđu.
Bivši premijer Stiven Harper uputio je zvanično izvinjenje zbog rezidencijalnih škola u parlamentu 2008. godine, nazvavši ih tužnim poglavljem u kanadskoj istoriji i rekavši da je politika prisilne asimilacije nanela veliku štetu.
Kao deo rešavanja tužbe koja uključuje vladu, crkve i oko 90.000 preživelih učenika/zatočenika, Kanada je platila reparacije koje su iznosile milijarde dolara koje su prebačene na indijanske zajednice. Katolička crkva je, sa svoje strane, platila preko 50 miliona dolara i namerava da doda još 30 miliona dolara u narednih pet godina.
Trudeu je nagovestio da crkva treba da uradi mnogo više i da je papina poseta imala „ogroman uticaj“ na preživele, ali je to bio samo prvi korak.
Osim sadržaja njegovog govora, Trudoove primedbe su prekršile uobičajeni protokol za papska putovanja. Prema diplomatskom protokolu, samo je Simon trebalo da se obrati papi u svojstvu reprezentativnog šefa države. Simon, Inuit koji je prva domorodačka osoba koja zauzima uglavnom ceremonijalnu poziciju generalnog guvernera, obratio se papi.
Ali Vatikan je saopštio da je Trudoova kancelarija tražila da se premijeru dozvoli neka uvodna napomena, zahtev koji je stigao nekoliko dana pre nego što je papa napustio Rim, ali nakon što je papin plan puta finalizovan i štampan.
Visoki zvaničnik kanadske vlade rekao je da Trudo obično iznosi primedbe tokom poseta stranih lidera i da mu je važno da se obrati Kanađanima tokom papine posete „posebno imajući u vidu važnost ovog pitanja“. Međutim, to je dodato u poslednjem trenutku.
Pre nego što je papa stigao u grad Kvibek, ministar za odnose krune i starosedelaca Mark Miler rekao je da se „praznine“ u izvinjenju ne mogu zanemariti.
Ponavljajući kritike nekih preživelih u školi, Miler je primetio da papa nije pomenuo seksualno zlostavljanje na svojoj listi zlostavljanja koje su pretrpela deca starosedelaca u školama. Papa je u ponedeljak umesto toga naveo fizičko, verbalno, psihičko i duhovno zlostavljanje.
Pored toga, Miler je primetio da je papa u ponedeljak govorio o „zlu“ koje su počinili pojedinačni hrišćani, „ali ne i o Katoličkoj crkvi kao instituciji“.
Fil Fontaine, koji je preživeo seksualno zlostavljanje u školama i bivši nacionalni šef Skupštine prvih nacija, rekao je da dodatna referenca u sredu na „lokalne katoličke institucije“ prevazilazi papino prvobitno izvinjenje i da je značajna i najbliža izvinjenju za celu Crkvu u Kanadi.
To odražava realnost da Katolička crkva u Kanadi nije jedna institucija. Sastoji se od oko 73 različite pravne institucije, od kojih su sve bile optužene u tužbama – naveo je Fontaine u saopštenju.
Papina poseta izazvala je pomešana osećanja među preživelima i njihovim rođacima, kao i među indijanskim vođama i članovima zajednice. Neki su pozdravili njegovo izvinjenje kao iskreno i korisno jer im pomaže da se izleče. Drugi su rekli da je to bio samo prvi korak u dugom procesu pomirenja. Drugi pak kažu da nije otišlo dovoljno daleko u preuzimanju odgovornosti za institucionalne greške koje datiraju vekovima.
Sam papa je priznao da će ranama biti potrebno vreme da zarastu i da su njegova poseta i izvinjenje bili samo prvi koraci. U sredu se obavezao da će on lično i lokalna kanadska crkva „krenuti napred na bratskom i strpljivom putu sa svim Kanađanima, u skladu sa istinom i pravdom, radeći na isceljenju i pomirenju, i neprestano inspirisani nadom“.
Naša je želja da obnovimo odnos između Crkve i autohtonih naroda Kanade, odnos koji je obeležen i ljubavlju koja je urodila izuzetnim plodovima i, tragično, dubokim ranama koje smo posvećeni razumevanju i lečenju – rekao je on.
Ali nije naveo nikakve konkretne radnje koje je Sveta stolica bila spremna da preduzme.
Trudo je takođe rekao da je poseta početak i da je pomirenje obaveza svih.
Naša je odgovornost da naše razlike ne vidimo kao prepreku, već kao priliku da učimo, da bolje razumemo jedni druge i da krenemo u akciju.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram