Iako je u centar svetske pažnje nedavno dospela Šri Lanka, i to zbog demonstracija koje su dovele do ostavki lidera te zemlje, ona nije jedina u kojoj su kućni budžeti ugroženi enormnim rastom cena.
Rapidnim rastom cena došlo je do povećanja troškova života i u razvijenijim zemljama i naprednijim ekonomijama poput Nemačke i Velike Britanije, čije vlasti kao glavnog krivca vide rat u Ukrajini i sukob Rusije sa zemljama zapada.
U Šri Lanki je inflacija u junu dostigla 54,6 odsto, pa je centralna banka podigla kamatne stope na 15,5 odsto. To znači da radnici u Šri Lanki svake sekunde gube ušteđevinu, dok su otplate dugova povećane, što opterećuje kućne budžete. Vlada nije uspela da isplati spoljni dug, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je zahtevao da zemlja poveća poreze i da se bori protiv korupcije kao uslov za dobijanje kredita za spasavanje.
Upad u predsednikovu kuću, kupanje u luksuznom bazenu, a naposletku i spaljivanje vile premijera u Šri Lanki ogolili su svakodnevicu sa kojom se suočava sve već broj ljudi širom sveta.
Neposredno nakon masovnih demonstracija u Šri Lanki, slične su organizovane i u Argentini. Inflacija u toj zemlji dostigla je ove godine 60,7 odsto, a kamatne stope 52 odsto. Iz tog razloga, hiljade demonstranata pozvalo je vladu da podnese ostavku. Slično se dogodilo i u Panami, gde su protesti počeli u julu. Glavni zahtevi su gotovo identični – veće plate, niže cene robe i smanjenje kamatne stope.
I Balkan u problemu
Istovremeno, hiljade Albanaca marširalo je nedavno u Tirani, zahtevajući da vlada podnese ostavku zbog korupcije i ogromnog povećanja troškova života. Albanska centralna banka najavila je povećanje kamatne stope od 1,25 odsto, dok je u junu zabeležena inflacija od 6,7 odsto. Pored Albanije, građani Bosne i Hercegovine izašli su na ulice kako bi poslali jasnu poruku – inflacija je pojela plate, a dodatnih sredstava nema. Uz to, Predstavnički dom parlamenta BiH usvojio je krajem juna novi budžet, u okviru kog je plata članovima parlamenta, ali i ministrima Federacije BiH povećana za oko 250 evra.
Zahtevi protesta u BiH su suspenzija akciza za gorivo i uvođenje nulte porezne stope na osnovne prehrambene proizvode. Kako su pojedini građani BiH nedavno istakli, jedna plata više nije dovoljna da pokrije troškove života.
„Plate ne mogu da pokriju ni osnovne troškove, uzmite da je samo litar ulja šest maraka (360 dinara), litar benzina 3,5 marke (210 dinara). Ako nemate domaće masti u minusu ste, ako živite podalje od grada i zavisite od automobila duplo ste u minusu, a ako se grejete na struju, nema vas nigde. Inflacija me je primorala da radim dva posla radim da bih nekako skrpio kraj sa krajem“, ispričao nam je Dejan Mumalo iz BiH.
Bolja situacija nije ni na ostatku Balkana, kao ni u čitavoj Evropi. Kriza se svuda oseća i preti da poprimi eksponencijalni tok.