Očekivanja republikanaca da će na izborima gde je 240 miliona Amerikanaca biralo novi saziv Predstavničkog doma, deo Senata, guvernere u 36 država, i lokalne vlasti, na velikom „crvenom talasu“ uploviti u Kongres, bila su bliža Predstavničkom domu, nego Senatu.
Dok su republikanci u trci oko Predstavničkog doma, prema poslednjim rezultatima, brzo napredovali prema „magičnoj“ brojci 218, koja im garantuje većinu, u Senatu je situacija i dalje „na ivici noža“.
U Predstavničkom domu, gde se birao kompletan sastav, republikanci su, prema poslednjim podacima, osvojili 203 mesta, a demokrate 187. Predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi reizabrana je u Kaliforniji u donji dom Kongresa, ali više, po svemu sudeći, neće držati palicu predvodnika većine.
U Senatu, gde se biralo 35 od ukupno 100 senatora, dve vodeće stranke imale su, prema do sada prebrojanim glasovima, samo jedno mesto razlike. Demokratama je nedostajala pobeda u samo još dve države da bi došli do brojke 50, koja im garantuje većinu u slučaju da rezultat, ostane kao i do sada, „fifti-fifti“, jer im dodatni „zlatni glas“ obezbeđuje demokratska potpredsednica SAD Kamala Haris.
No, neizvesnost je velika, pa su sve oči posebno uprte u četiri glavne države, koje mogu da donesu većinu u Senatu – u Džordžiju, Arizonu, Nevadu i Viskonsin. Ali, zborne komisije širom SAD još verifikuju glasove i, baš kao što se to dogodilo na prošlim izborima 2020. godine, na konačne rezultate može se čekati danima, čak nedeljama.
Koliko će da se čeka zavisi od brojnih faktora, uključujući veoma malu razliku u glasovima između kandidata, moguće osporavanje izbora na pojedinim biralištima, ponovno prebrojavanje i prilično izvesno ponavljanje izbora u Džordžiji, ključnom bojnom polju za Senat.
Državni zakon DŽordžije kaže da, ukoliko niko od kandidata ne osvoji više od 50 odsto, održaće se drugi krug izbora. Pitanje odlaganja je, međutm, politički osetljivo od izbora pre dve godine.
O napetostima koje vladaju u Americi, kaže za „Novosti“ politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, svedoči nepoverenje birača u izborni sistem koje se, istina manje nego na prošlim izborima, ponovo iskazalo nepravilnostima na pojedinim glasačkim mestima. U Pensilvaniji je, s tim u vezi, već podneta i prva tužba, dok je kvar na čak 20 odsto glasačkih mašina u Arizoni podstakao pozive na proteste.
Ono što je, ističe Kesić, bez obzira na krajnji ishod, već jasno posle ovih izbora jeste duboka podeljenost Amerike. Videlo se to, kaže, po glavnim pitanjima koje su forsirali u kampanji republikanci, od loše ekonomske situacije, preko pitanja povećanog kriminala, do ilegalne imigracije, za razliku od demokrata kojima je, uz insistiranje na odbrani demokratije, ključna tema bila pravo na abortus.
Podeljenost, međutim, ne vlada samo između dve partije, već je vidljiva i unutar samih stranaka:
Prednost republikanaca u Donjem domu, prema sadašnjim projekcijama, takva je da će sledbenici MAGA, bivšeg predsednika Donalda Trampa, imati jako uporište. No, to ne znači da će Tramp imati nepodeljenu podršku među republikancima, jer postoji drugo krilo stranke, uključujući i u Senatu, koje će ga prozivati što stranka nije postigla bolje rezultate, budući da je većina kandidata imala upravo njegovu podršku – kaže Kesić.
Na sličan način, međutim, podeljeni će biti i demokrate, koje će aktuelnog šefa države prozivati zbog gubitaka na izborima, i tražiti novo liderstvo – komentariše za „Novosti“ politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Posle izbora, međutim, izvesno je da, dosad vladajućoj, Demokratskoj partiji, kao ni šefu Bele kuće, ne predstoje laki dani. Uprkos boljem rezultatu nego što su predviđale ankete, postalo je jasno da ni demokrate ne mogu da zatvaraju oči pred onim što su im poručili birači, nezadovoljni inflacijom, stanjem ekonomije:
To će nesumnjivo otvoriti raspravu i u demokratskim redovima o poverenju Amerikanaca u njihov ekonomski program – kaže Kesić.
Sa republikanskom većinom, čak samo i u Donjem domu Kongresa, ta rasprava biće dodatno otežana u naredne dve godine za demokratsku administraciju Bele kuće. Ne samo da je vrlo moguće da budu pokrenute istrage u vezi sa korupcijom porodice Bajden, već činjenica da Predstavnički dom drži „ključ kase“, znači da će za aktuelnog šefa Bele kuće postati teže da „progura“ svoju agendu.
Moguće je da se suoči i sa konfrontacijama u vezi sa budžetskim pitanjima, pa se mogu očekivati teški pregovori oko mnogih važnih pitanja – upozorava Kesić.
Aktuelni i bivši predsednici SAD, DŽozef Bajden i Donald Tramp, nisu bili na glasačkim listićima na međuizborima u Americi, ali su ipak uticali na glasanje za Kongres, guvernere i lokalne vlasti. I aktuelni, i bivši šef Bele kuće najavljuju kandidaturu za izbore 2024. godine, ali put do najprestižnije vašingtonske adrese neće biti lak, posebno za aktuelnog stanara.
Bajden se već susreće sa kritikama zbog načina na koji vodi zemlju, čak i među samim demokratama, koji već govore da šef Bele kuće nije jak lider, čak da nema ni mentalnu sposobnost da efikasno obavlja predsedničke dužnosti. Zbog toga će se naći pod pritiskom da se ne kandiduje. Ali, u problemu je i sama stranka, jer nema drugog istaknutog lidera.
Situacija, ocenjuje Kesić, nije jednostavna ni za Trampa, jer ima jak otpor establišmenta.
On je već poslao vrlo jasnu poruku i mlađem stranačkom kolegi Ronu Desantisu, potencijalnom rivalu unutar Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine da ne ulazi u trku, jer bi „mogao da kaže neke stvari o njemu koje ne bi bile prijatne“. Kesić, međutim, ističe da bivši šef Bele kuće, u odnosu na aktuelnog, ima ipak prednost zbog jačanja uporišta njegovih MAGA republikanaca, tako da ove izbore vidi tek kao uvod u naredne dve, burne godine na podeljenoj i uzburkanoj političkoj sceni SAD.
Za sada republikanci imaju osetnu prednost u borbi oko Predstavničkog doma, dok je bitka za Senat neizvesna i ako se brojanje glasova oduži, demokrate po običaju mogu odneti pobedu.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Novosti