Nemački vicekancelar, šef „super-ministarstva“ ekonomije i životne sredine Robert Habek suočava se sa problemima o kojima nije ni sanjao. Lider nemačkih Zelenih bio je prinuđen da se zalaže za ponovno paljenje termoelektrana i toplana na ugalj zbog gasne krize i da pregovara sa drugim režimima poznatim po gušenju ljudskih prava zbog ruske agresije na Ukrajinu.
On je u podužem intervjuu nemačkom Der Spiegelu objasnio da je cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da iskoristi visoke cene gasa da izazove podele u zapadnom društvu, da želi da demontira Nemačku, ali da će Nemačka to izdržati.
Mislim da većina ljudi ima ideju o tome šta je ovde u pitanju – rekao je Robert Habek.
Vidim veliku odlučnost da se Putinu ne dozvoli da nekažnjeno izađe iz ovog rata, čak i ako to ima tu cenu. Naš sadašnji doprinos je usmeren na to da garantujemo da će mir i vladavina prava biti mogući u budućnosti – prenosi Jutarnji.hr.
On je naglasio da je svestan da žrtve koje će ljudi morati da podnesu nisu male, kao i da teret nije ravnomerno raspoređen.
Oni koji mnogo zarađuju mogu da se izbore sa visokim cenama. Ali znam i mnoge ljude kojima novac ne traje do kraja meseca. Ima i onih koji prošle zime nisu mogli ni da zagreju sve sobe u stanu. To su oni koji imaju mnogo novca – rekao je on.
Moramo biti iskreni: još nije gotovo. Više ljudi će osetiti posledice.
Robert Habek nije želeo da spekuliše o tome da li će Putin u potpunosti prekinuti isporuke gasa pre zime, ali je primetio da ruski predsednik smanjuje prilive i drži visoke cene smanjenjem obima.
On želi da izvrši pritisak na ljude da osete nesigurnost i strah – savršene uslove za širenje populizma za koji se nada da će uništiti našu liberalnu demokratiju iznutra. To je njegova strategija. I ne možemo dozvoliti da bude uspešna.
On je objasnio da će, ako nema dovoljno gasa, morati da donosi teške odluke – neće biti dobrih, samo onih najmanje loših.
Za neke industrije to će biti katastrofa. Govorimo o ljudima koji će ostati bez posla, regionima koji će izgubiti čitave industrijske komplekse.
Na pitanje Špigla šta radi drugačije kao privatnik nego ranije, on je odgovorio da sledi savete svog ministarstva.
Drastično sam skratio vreme koje provodim pod tušem, ali sam loš primer. Kao ministar zarađujem platu o kojoj drugi mogu samo da sanjaju. Plus, kasno dolazim kući, ustajem u šest ujutru i izlazim iz kuće do sedam. Sa tim rasporedom ne moram ni da se grejem zimi. Za ljude koji rade od kuće, penzionere sa malim penzijama i porodice, priča je sasvim drugačija.
Novinara je zanimalo i koliko tačno vremena Habeku treba pod tušem.
Moj kolega iz Holandije mi je nedavno s ponosom rekao da su pokrenuli kampanju sa ciljem da se prosečno vreme tuširanja smanje sa deset minuta na pet. Morao sam da se smejem. Nikada se u životu nisam tuširao pet minuta, kratak tuš.
Nakon što je rekao da leti ne voli da pali klimu i da se loše greje zimi, novinar ga je pitao da li je svestan da se mnogi ljudi osećaju kao da im se obraćaju previsoko.
Naravno da je bilo kritika. Pozivamo ljude da se pridruže kampanji i ne kažemo im ‘Ako ne učestvuješ, ti si zao čovek!’ Predlažemo načine da uštedite energiju pod tušem, ali ne morate da budete savršeni. Ponekad je deci potreban lep dug tuš ili bazen pun tople vode. Moja poruka je: neka se vaša deca zabavljaju. Mi nemamo da se stalno kažnjavamo. Ali ne možemo ni da se ponašamo kao da je sve u redu.
On je poručio građanima da je nošenje debelih čarapa i toplih džempera zimi uvek dobra ideja, a da je leti pametno izvršiti hidrauličko balansiranje sistema grejanja, čime se zimi može uštedeti i do 15 odsto energije i troškova.
Smanjenje temperature grejanja za samo jedan stepen tokom zime štedi još 6 odsto. Sa 41 milion domaćinstava, taj mali korak je izuzetno značajan. A videli smo koliku solidarnost ljudi mogu da pokažu. Rekli su mi da u jednoj ulici stanari pitaju svaku drugu uličnu lampu. Tamo žive stariji ljudi koji imaju veću potrebu za sigurnošću, ali su ipak rekli: ne treba nam.
Vicekancelar je rekao i da se u Vladi trenutno razgovara o modelima pomoći najsiromašnijim porodicama, ali i najavila da Vlada neće moći da otkloni sve poteškoće – reč je o spoljnom šoku čiji će teret morati da snose svi.
Upitan koliko bolno oseća paljenje elektrana na ugalj i pregovore sa katarskom diktaturom o snabdevanju prirodnim gasom, on je rekao da njegov put u Katar nije bio posebno bolan.
Uvek smo kupovali naftu i gas od zemalja koje imaju drugačije vrednosti od nas. Ovo je selektivan moral koji mi je čudan: nemoj poslovati sa Katarom! Ali mi nemamo problema sa naftom iz Saudijske Arabije?
Upitan da li to znači da Nemačka treba da ignoriše kršenje ljudskih prava radnika koji se spremaju za Svetsko prvenstvo, Habek je rekao da ne treba zanemariti nešto što podrazumeva pažljiviji pogled.
Katar je napredovao. To je, na primer, jedina arapska zemlja koja je uvela minimalnu zaradu. Kada je reč o fosilnim gorivima, nema crnih i belih, samo siva. Ovo što sada radimo je mnogo bolje nego da ostanemo u Putinove kandže. On želi da nas natera da prihvatimo njegove ubilačke planove jer možemo biti ucenjeni energijom. Trenutno niko ne nosi beli šešir, ali postoji crni šešir, a Putin ga nosi – kaže Robert Habek.
Što se tiče uglja, Habek izgleda uništen.
To me mnogo više boli. Čak me i depresivno. Voleo bih da nikada nisam morao da donesem tu odluku. Sada ćemo morati još brže da pređemo na obnovljive izvore energije, a ni to ne može bez kompromisa. Jer vetrenjače i solarni paneli potrebni su nam retki metali, čije rudarstvo šteti životnoj sredini. Kao napredna zemlja, naš rast, naša potrošnja energije i naš način života stvaraju probleme, uključujući probleme za životnu sredinu i za ljude koji žive drugde.
On je objasnio i zašto se protivi produženju rada preostalih nuklearnih elektrana u Nemačkoj, koje bi sve trebalo da budu ugašene do kraja godine. Prema Habeku, jedini način da se produži njihov rad je da se sada smanji proizvodnja energije, a oni su trenutno najpotrebniji jer država pokušava da što više dopuni svoja skladišta gasa.
Instalacija novog radioaktivnog goriva trajala bi najmanje godinu dana, a sve nemačke nuklearne elektrane morale bi da prođu skup i dugotrajan remont i bezbednosnu proveru, koja se odlaže već tri godine zbog planiranog gašenja elektrane.
Za mali doprinos imali bismo najgoru nuklearnu bezbednost u istoriji države. I to u situaciji kada imamo hakerske napade na našu energetsku infrastrukturu – naglasio je Robert Habek.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram