Čini se da su novi roboti dizajnirani da preuzmu sve vrste ljudskih aktivnosti.
Oni mogu nositi teške terete; obavljati ponavljajuće i zamorne zadatke; dopuniti ljude na stresnim poslovima; puzati u teško dostupne prostore radi istraživanja, medicinske primene ili oporavka od katastrofe; ili biti potrošna zamena u potencijalno smrtonosnim situacijama, kao što je vojna borba.
Nanobotovi koji isporučuju lekove kroz telo. Humanoidni svemirski roboti. Dvonožni roboti koji se bave parkurom. Imamo ih sve.
Pa da li su oni zaista čudni? Ili su oni samo budućnost?
1. Nanoboti za injekcije
Zvuči kao naučna fantastika, ali ovi nanoboti za injekcije mogu hodati po ljudskom telu nakon što se ubrizgaju kroz običan špric.
Dizajnirani na Univerzitetu Kornel, sićušni četvoronožni botovi mogli bi jednog dana da isporučuju lekove direktno u povređeno tkivo ili u tumore. Trenutno su samo na solarni pogon, tako da se ne mogu koristiti unutar tela, ali to bi se moglo promeniti.
Istraživači kažu da bi mogli da se napajaju pomoću magnetnih polja ili ultrazvuka, a istraživači iz Kornela sada rade sa inženjerima Univerziteta u Pensilvaniji na razvoju „pametnih“ verzija koje će uključivati kontrolere, senzore i satove.
Oko milion mališana može se napraviti od specijalizovane silikonske kompozitne pločice od 10 cm, pošto je svaka dugačka samo 70 mikrona, otprilike širine tanke ljudske kose.
2. LenjivacBot
Kao što ste mogli da pretpostavite po imenu, LenjivacBot(SlothBot) je bolno spor, prikupljajući vitalne podatke o životnoj sredini, kao što su temperatura i nivoi ugljen-dioksida, u Botaničkoj bašti u Atlanti u Džordžiji. Ali postoji razlog za njegovu prividnu lenjost. Njegova ležerna, opuštena kretnja pomaže robotu da izbegne sumnju i ispuni svoju misiju, napisala je zamenica urednika Kortni Linder u maju 2021.
Istraživači sa Tehnološkog instituta Džordžije dizajnirali su malog robota sa lepim očima kako bi otkrili šta oprašuje rod retkih orhideja u Ekvadorska kišna šuma.
SlothBots su nenametljivo rešenje za zamenu ometajućih mreža u prirodnom okruženju. Bučni ljudi koriste viseće mreže za proučavanje biljaka i životinja. Tihi robot koristi niz senzora za prikupljanje podataka o životnoj sredini.
To bi moglo pomoći ekolozima da uporede te informacije sa onim što već znaju o insektima na velikim visinama ili da daju nove naznake o tome koji sićušni letači oprašuju cveće visoko u planinama.
3. Ruski svemirski robot
Prvobitno zamišljen kao spasilački robot za hitne slučajeve, humanoidni robot Fedor, ili „Istraživanje konačnog eksperimentalnog demonstracionog objekta“, umesto toga je 2019. godine kooptirao Roscomos.
Njegova misija: da testira novi sistem za hitno spasavanje na brodu Raketa Sojuz 2.1a, kockasta postavka kojom je bolje da upravlja Fedor nego ljudsko biće.
Naučio je kako da poveže i isključi električne kablove koristeći „standardne predmete od odvijača i ključa do aparata za gašenje požara“, kaže Aleksandar Blošenko, direktor ruske svemirske agencije.
Fedor je trebalo da leti do Međunarodne svemirske stanice, gde će biti pomoćnik astronauta, posebno na rizičnim svemirskim šetnjama.
Međutim, kada je stigao do Međunarodne svemirske stanice, brzo je postalo jasno da Fedorove duge noge i nespretne ruke nisu pogodne za svemirske šetnje ili hvatanje rukohvata u nultom stepenu gravitacije.
Dakle, njegova misija je prekinuta, ali Roscomos planira da poboljša Fedorov dizajn za potencijalnu buduću misiju.
4. Indijski poluhumanoidni svemirski robot
Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) je još jedna svemirska agencija koja planira da pošalje poluhumanoidnog robota po imenu Vjomitra u svemir do kraja 2022. godine na misiju bez posade.
Robot bi trebalo da bude na brodu Chandraiaan-3 bez posade na Mesec. Vjomitra je dvojezična i ima lice koje izgleda kao čovek.
Ona će moći da daje upozorenja ako okruženje u kabini postane neprijatno, tako da će ljudi biti bolje opremljeni da prevaziđu probleme pre nego što sami krenu na Mesec.
Ona će moći da upravlja prekidačima da kontroliše kapsulu i da sedi u ljudskim položajima, plus ona ima društvenu funkciju gde će u budućnosti moći da prepozna i razgovara sa kolegama astronautima.
5. Ksenobots
Istraživači koji su razvili ove „ksenobote“(Xenobots) nazvali su ih „prvim živim robotima“.
Napravljene od ukrštanja matičnih ćelija iz žabljeg srca i žablje kože, svaka od njih je „programabilni organizam“ veličine jednog milimetra – kaže Džošua Bongard, kompjuterski naučnik i stručnjak za robotiku sa Univerziteta u Vermontu koji je zajedno vodio istraživanje.
Naučnici sa Univerziteta Tufts, Univerziteta Vermont i Univerziteta Harvard prvi su dizajnirali embrione žaba pomoću kompjuterskih algoritama.
Njihovi dizajneri se nadaju da će naučiti više o ćelijskoj komunikaciji kroz ovu vrstu dizajna.
Osim toga, ove vrste robo-organizama bi mogle biti ključ za isporuku lekova u telu ili bolji način čišćenja životne sredine – piše zamenik urednika Kortni Linder.
Oni mogu da se izvijaju prema meti, da se sami popravljaju i guraju male predmete na centralnu lokaciju, sve sami.
6. Parkour roboti
Ovi roboti se stvarno kreću.
Oni zapravo mogu da rade parkur: skaču preko ponora, penju se uz stepenice, skaču preko prepreka i trče preko grede. Boston Dinamics Robots po imenu Atlas možda izgleda kul, ali su namenjeni za više od toga.
Na kraju krajeva, pomeranje granica humanoidnog robota kao što je Atlas pokreće hardverske i softverske inovacije koje se prenose na sve naše robote u Boston Dinamics-u – rekla je kompanija u blogu od 17. avgusta 2021.
Ako mogu da obavljaju sve ove aktivnosti besprekorno, onda bi njihova tehnologija mogla da se primeni za, recimo, robote za spasavanje koji moraju da se penju preko drveća da bi došli do pale osobe, ili bolničkog robota koji može brzo da se samoispravi ako ispusti pacijentov lekove.
7. Kineski robotski Jak
Ovaj četvoronožni RoboJak navodno može da nosi teret koliko i dva prava Jaka, navodi se u kineskom časopisu.
Svakako podseća na jJaka, sa četiri vretenaste noge i bačvastim telom. Međutim, njegove sposobnosti mogu biti prenaglašene, kao što ovaj video pokazuje.
Global Times, tvrdi da može da nosi do 160 kilograma i da putuje velikom brzinom. People’s Daily, je napisao da je RoboJak „najveći, najteži i najsposobniji za terensku vožnju na svetu“.
8. Vojni robot pas
Američka vojska umesto Jaka ima psa, koji kombinuje četvoronožnog robota sa snajperskom puškom. On puca samo na dobijenu komandu operatera. Ima ugrađenu snajpersku pušku sposobnu da gađa mete sa udaljenosti od 1.2 km.
Vojska bi mogla daljinski upravljati ovim robotskim oružanim sistemom.
Važno je da gađa mete samo uz dozvolu ljudskog bića – piše vojni i odbrambeni pisac Kajl Mizokami.
Dizajneri ovog vojnog Robot psa, Ghost Robotics tvrde da će Vision 60 na kraju dobiti mogućnost sprinta.
9. Spot Robo-Pas
Ovog robot psa može svako da kupi, jedan je od poznatih robotskih pasa Boston Dinamics, pod nazivom Spot, 2020. godine, ako želite da platite 74.500 dolara. Za detalje o aktuelnim cenama, moraćete da se konsultujete sa ovom kompanijom.
Ovaj Robo-Pas, sa svojim karakterističnim sunčano-žutim udovima, može da preuzme kontrolu u opasnim situacijama i pomogne gde je potrebno. Radio je na naftnoj platformi, na nuklearnim lokacijama koje su povučene iz upotrebe, gradilištima i čak je pomogao medicinskim radnicima oko pacijenata sa COVID-19 na bezbedan način.
Spot se čak koristio u kreativnim projektima, poput plesa na sceni i nastupa u tematskim parkovima.
Ako vam padne na pamet da ga kupite, imajte na umu da Spot nije namenjen za kućnu upotrebu i da se ne preporučuje za korišćenje u blizini dece.
10. Roboti ubice korova
Koristeći lasere, ovaj poljoprivredni robot uklanja 100.000 korova na sat. „Autonomus Veeder“ se izdvaja od ostalih robota u svojoj klasi jer koristi lasere velike snage da odbaci dosadne klice u zaborav. I pošto bot koristi toplotnu energiju za iskorenjivanje korova, a ne fizičku intervenciju kao što je obrada, mašina ne ometa tlo ispod.
To znači smanjenje troškova farme, nema više herbicida, i što je najvažnije, srećnije, zdravije useve, piše urednica karolina Delbert.
11. Robot Komičar
Upoznajte Džona. Obišao je komičarske klubove u Kaliforniji i Oregonu da bi usavršio svoje stend-ap veštine.
Ali ovaj smešni robot, čija je predstava deo istraživačkog projekta na Državnom univerzitetu Oregon koji nastoji da istražuje nove načine za poboljšanje interakcije čoveka i robota.
Pošto se društveni roboti, kao što je Ankijev robot igračka Cozmo, i autonomni agenti kao što je Aleksa sve više infiltriraju u svakodnevni život, istraživači Naomi T. Fiter i Džon Vilk želeli su da steknu više uvida u to kako roboti mogu da koriste humor za komunikaciju sa ljudima.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram