U martu 1966, Rolando Kubela je stajao pred vojnim tribunalom u Havani optužen da je vodio zaveru za ubistvo svog bivšeg druga Fidela Kastra. Tokom dvodnevnog postupka, Kubela nikada nije negirao da je pokušao da ubije kubanskog vođu, ali je navodno sebe okrivio što je pao „u ruke neprijatelja“.
Ta skrušenost, koju prenose kubanski mediji pod kontrolom države, dala je Kastru ono što mu je trebalo. Slanje Kubela i još četvorice osuđenih zaverenika da se suoče sa streljačkim vodovima moglo je da stvori moćne mučenike koji će dalje okupljati protivnike njegove vladavine.
Umesto toga, Kastro je javno pokazao da neće osuditi Kubelu i druge bivše saveznike na smrt.
Kubela, koji je preminuo 23. avgusta u Doralu, Florida, u 89. godini, proveo bi narednih 13 godina u zatvoru – zatvarajući jednu od intriga punijih fusnota iz turbulentnih godina nakon što su Kastrovi gerilci zbacili režim Fulhencija Batiste koji je bio prijatelj SAD 1959. godine.
Put Kubele do zatvorske ćelije u Havani uključivao je tajne sastanke sa operativcima CIA-e u Evropi, šifrovana imena, ideje za ubistvo Kastra, uključujući i olovku punu otrova i sumnje da je Kubela možda igrao obe strane kao dvostruki agent, navodi skinuta oznaka tajnosti sa američkih dokumenata.
Zaokret Kubele protiv Kastra bio je posebno težak udarac za kubanskog lidera.
Tokom revolucije, savez između Kastrovih gerilaca i frakcija koje je predvodio gospodin Kubela izbegao je rivalstvo među anti-Batistinim snagama i pokazao se ključnim u kritičnim bitkama protiv vladinih trupa u poslednjim mesecima, rekao je Arturo Lopez-Levi, naučni saradnik na Univerzitetu u Centar za Latinsku Ameriku škole Denver Korbel.
Teško je reći da li je Kubela ozbiljno planirao da ubije Kastra, ali ako je neko to mogao da uradi, možda je to bio baš on – rekao je on.
Istorija bizarnih američkih zavera na Kubi
Kubela, koji je studirao medicinu u Havani, stekao je istaknutost na zapanjujući način: učestvovao je u ubistvu vrhunskog vojnog obaveštajnog oficira, pukovnika Antonija Blanka Rika, u noćnom klubu u Havani u oktobru 1956. godine.
Sledeće godine, članovi grupe Kubele, poznate kao Studentska revolucionarna uprava, ili DRE, pokušali su da upadnu u Batistinu predsedničku palatu, ali su vraćeni nazad nakon što su sukobi ostavili velike žrtve na obe strane. Suosnivač DRE Hose Ečeverija ubijen je u istovremenom napadu na radio stanicu u Havani.
U strahu od hapšenja, Kubele se odvezao na trgovački brod koji je išao za Floridu. Vratio se na Kubu čamcem u februaru 1958, kasnije ujedinivši jedinice Direktorata sa Kastrom u ključnoj pobedi nad vladinim trupama tog decembra.
Batista je pobegao sa Kube na Novu godinu 1959.
Kubelu je bio solidno u Kastrovom najužem krugu nakon što je preuzeo vlast. Ponosno je pokazao dugačak ožiljak, od desnog ramena do bicepsa, od povrede tokom borbe. Ipak, kako je Kastro konsolidovao kontrolu, gospodin Kubela je postajao sve više uplašen svojim prihvatanjem komunizma i vladavine moćnika.
Poslednji trenuci revolucionarnog heroja Če Gevare
Izveštaj generalnog inspektora iz 1967. godine o zaverama za ubistvo Kastra, objavljen u javnosti 1998. godine, skicirao je uvertiru Kubele u CIA-u, a zatim i njegovu sve dublju umešanost u tajno planiranje, s obzirom na kriptonim „Amlaš“.
U dopisu CIA iz januara 1965., objavljenom kao deo izveštaja generalnog inspektora, Kubela je nazvan „predstavnikom interne vojne disidentske grupe, koja planira da svrgne Kastra“.
U julu 1962. godine, dok se Kenedijeva administracija još uvek potresa zbog neuspele invazije na Zaliv svinja 1961. g. Kubela se sastao sa CIA kontaktima u jednom noćnom klubu u Helsinkiju. Kubela je pristao da ostane na Kubi kako bi tamo „nastavio borbu“, navodi se u izveštaju generalnog inspektora. Njegov zahtev zauzvrat: da mu se „da igra zaista velika uloga“ ako Kastro bude uklonjen.
Kubela je prošao tajnu obuku u sigurnoj kući CIA-e u Francuskoj.
U jesen 1963. Kubela je bio u Parizu kada se skovala nova zavera CIA, verovatno da je Kubela koristio hemijsku olovku napunjenu toksičnim alkaloidom poznatim kao Black Leaf 40 koji je isporučen ultrafinim špricem, navodi se u izveštaju. Postojala je hitnost u tajnim timovima Vašingtona.
Ranije ideje da se napadne Kastro, uključujući korišćenje mafijaških ubica ili otrovnih cigara, propale su.
Ubrzo nakon što je Kubela pregledao olovku 22. novembra 1963. godine, saznali su da je predsednik Džon F. Kenedi ubijen u Dalasu. „Kubela je bio vidno dirnut“, navodi se u izveštaju, „i upitao je ’Zašto se takve stvari dešavaju dobrim ljudima?““ Olovka je ukinuta.
Kubela je želeo oružje, uključujući snajpersku pušku sa nišanom i prigušivačem, navodi se u izveštaju. CIA je organizovala da se Kubela sastane u Madridu 1964. sa Manuelom Artimom, vodećim anti-Kastrovim militantom sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Artim je pristao da obezbedi pušku i pištolj, koje je gospodin Kubela uspeo da prokrijumčari nazad na Kubu početkom 1965. godine.
Ubrzo su, međutim, na Kubi počele da kruže glasine o pravljenju zavere protiv Kastra.
CIA je prekinula veze sa Kubelom iz „bezbednosnih razloga“, napisao je Brajan Latel u svojoj knjizi iz 2012. „Kastrove tajne: CIA i kubanska obaveštajna mašina“.
Pauza je izazvala sumnje da bi Kubela mogao da bude pod kubanskim nadzorom ili da radi kao dvostruki agent, prosipajući informacije ljudima u Kastrovom režimu kako bi stekao naklonost ili pokušao da izgradi svoju mrežu za vođstvo posle Kastra.
CIA je godinama bila oprezna prema Kubeli nakon što je odbio da se testira na poligrafu, navodi se u izveštaju generalnog inspektora. Artim je takođe viđen kao divlja karta, navodi se u izveštaju generalnog inspektora. Savetnik za nacionalnu bezbednost MekDžordži Bundi „složio se da je Artim bio petarda u našoj sredini“, navodi se u dopisu.
Na snimku Kastrovih komentara koji je pušten 1978. pred odborom Predstavničkog doma, kubanski lider je rekao da je Kubeli suđeno i osuđen je „za zavere protiv naših života“, ali je izjavio da nije znao za podršku CIA Kubelu sve do istrage i odluke Senata.
28. februara 1966. Kubela je uhapšen u Havani. U isto vreme, kubanska tajna policija je hvatala druge koji bi se pridružili Kubeli na suđenju, uključujući Ramona Guina Dijaza, još jednog bivšeg vrhovnog komandanta Kastrovih snaga.
Na suđenju, Kubela je sebe prikazao kako upada u lična previranja i samopovređivanje. (Ranije poverljivi američki dokument kaže da Kubela „navodno voleo da pije, voli šale i društven je, prijateljski nastrojen i druželjubiv.“)
„Nosio sam niz preokupacija i kontradikcija, proizvod duge borbe nakon trijumfa revolucije“, rekao je na sudu, rekavši da je vodio „neuredan život, život pun zabava, kabarea, potpuno lud život. Razlagao sam se i propadao.”
Pušten 1979. godine
Rolando Kubela Sekades je rođen u Sienfuegosu, na Kubi, 19. januara 1933. godine, i bio je aktivan u studentskim poslovima tokom studija medicine u Havani. Pridružio se Studentskoj revolucionarnoj upravi nakon što je Batista preuzeo vlast u vojnom udaru 1952. godine.
Kubela je pušten iz zatvora u avgustu 1979. godine kao deo sporazuma sa Karterovom administracijom koji je oslobodio hiljade političkih zatvorenika na Kubi. Kubela se preselio u Madrid, gde je radio kao kardiolog i učestvovao na nekoliko skupova koji su pozivali na veće slobode na Kubi.
Nakon penzionisanja preselio se u Majami.
Njegovu smrt je na Fejsbuku objavio Alfredo Fernandez-Games, istaknuti član kubanske američke zajednice u Južnoj Floridi i prijatelj Kubele. Kubakute, novinski sajt na španskom jeziku u Majamiju, rekao je da je Kubelina sestra, Karidad Kubela Sekades, rekla španskoj novinskoj agenciji EFE da je Kubela preminuo u bolnici u Doralu, Florida, od respiratornih problema.
U izveštaju generalnog inspektora navodi se da nijedan od „poslova Kubele sa CIA-om od marta 1961. do novembra 1964. nije pominjan na suđenju“, a dokazi su bili fokusirani na sastanke gospodina Kubele sa Artimom.
„Da su svi detalji o Kubelinoj umešanosti u CIA izašli na sud“, navodi se u izveštaju, „Kastro bi možda imao malo izgovora da traži popustljivost“.